Пробуђена савест () је амерички биографско-драмски филм из 1999. године, режисера Мајкла Мана, који је са Ериком Ротом и написао сценарио на основу новинског чланка Мери Бренер, „Човек који је превише знао”. Главне улоге у филму тумаче Ал Пачино, Расел Кроу, Кристофер Пламер, Дајана Венора, Филип Бејкер Хол, Линдси Краус и Деби Мејзар.

Филм представља фикционализован приказ истините приче, усредсређен на контроверзни сегмент емисије 60 минута о Џефрију Вајганду, узбуњивачу у дуванској индустрији, који покрива његову и борбу продуцента Лоуела Бергмана да одбране његово сведочење од покушаја CBS-а и његовог бившег послодавца да га дискредитују и заташкају.

Иако није остварио успех на биоскопским благајнама, филм је наишао на позитивне реакције критичара, који су нарочито похвалили Кроуову глуму и Манову режију. Био је номинован за седам Оскара, укључујући оне за најбољи филм и најбољег глумца (Кроу), али није освојио ниједног.

Радња Током пролога, продуцент CBS-а, Лоуел Бергман, убеђује оснивача Хезболаха, шеика Фадлалаха, да дâ интервју Мајку Воласу за емисију 60 минута. Док се припремају за интервју, и Волас и Бергман чврсто стоје против покушаја застрашивања и ометања шеикових наоружаних и непријатељски настројених телохранитеља.

Касније, Бергман се обраћа Џефрију Вајганду – бившем извршном директору дуванске компаније Браун и Вилијамсон – за помоћ у тумачењу техничке документације. Вајганд пристаје, али заинтригира Бергмана када дода да неће разговарати ни о чему другом, позивајући се на уговор о поверљивости. Браун и Вилијамсон касније примора Вајганда на рестриктивнији уговор, што доводи до тога да Вајганд оптужи Бергмана да га је издао. Бергман га потом посећује да би се одбранио и истражио потенцијалну причу. Вајганд, иако очигледно поседује веома штетне информације, оклева да угрози своју отпремнину са Брауном и Вилијамсоном откривањем било каквих информација.

Вајгандова породица се сели у скромнију кућу, а он почиње да ради као учитељ. Једне ноћи Вајганд проналази доказе о провали и прима злокобни телефонски позив. У међувремену, Бергман контактира Ричарда Скрагса, адвоката који заступа државу Мисисипи у тужби против дуванске индустрије, сугеришући да ако би Вајганд био смењен, то би могло поништити његов уговор о поверљивости и дати -{CBS}--у покриће за емитовање информација; Скрагс изражава интересовање. Нешто касније, Вајганд путем мејла добија претње смрћу и проналази метак у свом поштанском сандучету. Он контактира ФБИ, али агенти који га посећују су непријатељски расположени и конфискују му рачунар. Бесни Вајганд захтева да Бергман организује интервју, у којем наводи да је отпуштен пошто се противио да одлуци компаније да намерно ствара зависност од њихових цигарета.

Бергман касније организује обезбеђење за Вајгандов дом, а брак Вајганда и његове супруге постаје напетији. Он сведочи у Мисисипију против адвоката компаније Браун и Вилијамсон, упркос томе што му је уручена наредба против откривања поверљивих информација јавности. По повратку кући, открива да га је жена Лијен напустила и одвела њихове ћерке. Ерик Кластер, председник -{CBS News}--а, одлучује да не емитује Вајгандов интервју, након што је правна саветница -{CBS}--а, Хелен Каперели, упозорила да је мрежа у опасности од покретања правног поступка Брауна и Вилијамсона. Бергман се супротставља Кластеру, верујући да он штити предстојећу продају -{CBS}--а компанији -{Westinghouse}-, што би обогатило и Кластера и Каперелијеву. И Волас и њихов извршни продуцент Дон Хјуит стају на Кластерову страну. Вајганд је, сазнавши за ово, згрожен и прекида контакт са Бергманом.

Истражитељи почињу да испитују Вајгандову личну историју и своје налазе објављују у досијеу од 500 страница. Бергман сазнаје да The Wall Street Journal намерава да га употреби у тексту који доводи у питање Вајгандов кредибилитет. Он убеђује уредника новина да га одложи док га не процени Џек Паладино, адвокат и истражитељ. Након свађе у -{CBS}--у око Вајгандовог сегмента, Бергману је наређено да узме „одмор”, док се емитује скраћени сегмент 60 минута. Бергман контактира Вајганда, који га потиштен и бесан оптужује да је њиме манипулисао. Бергман се брани и хвали Вајганда и његово сведочење. Скрагс позива Бергмана да емитује цео сегмент како би добио подршку јавности за своју тужбу, која је и сама под претњом тужбе гувернера Мисисипија. Бергман није у могућности да помогне, и приватно доводи у питање своје мотиве у праћењу приче.

Бергман контактира уредника The New York Times-а, откривајући целу причу и догађаје у -{CBS}--у. -{The New York Times}- штампа причу на насловној страни и осуђује -{CBS}- у оштром уводнику. -{The Wall Street Journal}- одбацује досије као напад на кредибилитет и штампа Вајгандов исказ. Хјуит оптужује Бергмана да је издао -{CBS}-, али открива да се Волас сада слаже да је попуштање корпоративном притиску била грешка. У 60 минута се коначно емитује оригинални сегмент, укључујући цео интервју са Вајгандом. Бергман каже Воласу да је поднео оставку, верујући да су кредибилитет и интегритет 60 минута сада трајно укаљани.

Улоге

| Ал Пачино || Лоуел Бергман |- | Расел Кроу || др Џефри Вајганд |- | Кристофер Пламер || Мајк Волас |- | Дајана Венора || Лијен Вајганд |- | Филип Бејкер Хол || Дон Хјуит |- | Линдси Краус || Шерон Тилер |- | Деби Мејзар || Деби де Лука |- | Рене Олстед || Дебора Вајганд |- | Хали Ајзенберг || Барбара Вајганд |- | Стивен Тоболовски || Ерик Кластер |- | Колм Фиор || Ричард Скрагс |- | Брус Макгил || Рон Мотли |- | Џина Гершон || Хелен Каперели |- | Мајкл Гамбон || Томас Сендефур |- | Рип Торн || Џон Скенлон |- | Клиф Кертис || шеик Фадлалах |- | Џек Паладино || самог себе |- | Мајк Мур || самог себе

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 1999. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички драмски филмови Категорија:Амерички биографски филмови Категорија:Амерички филмски трилери Категорија:Филмови о дроги Категорија:Филмови Мајкла Мана Категорија:Филмови студија Touchstone Pictures