Оскар за најбољег редитеља (), званично Академијина награда за најбоље режирање (), једна је од најважнијих награда које додељује америчка Академија филмских уметности и наука (). Номинације за награду додељују искључиво чланови редитељског огранка Академије, а избор врше сви чланови Академије.

Историја

На првој додели Оскара додељена су два Оскара за режију — за режију драме и за режију комедије. Већ од идуће доделе, додељиван је само један Оскар за режију.

Награда за режију често је била повезана са Оскаром за најбољи филм. Од 80 филмова који су добили Оскара за најбољи филм, 59 је добило Оскара и за најбољу режију. Само три пута се десило да није био номинован редитељ филма који је добио Оскара за најбољи филм: Вилијам Велман за Крила (1927/28), Едмунд Голдинг за Гранд хотел (1931/32) и Брус Бересфорд за Возећи госпођицу Дејзи (1989). Само у два случаја Оскар је додељен за режију филма који није био номинован за Оскара за најбољи филм, и то на прве две доделе Оскара. Добитници су били Луис Мајлстоун (1927/28) и Френк Лојд (1928/29).

У два случаја, 1961. и 2007. награду за режију није добио појединац, него редитељски пар. У складу са стриктним правилима Америчког удружења редитеља (DGA), само једна особа може да буде потписана на шпици као редитељ. Правило је уведено да би се избегло умањивање редитељског доприноса убацивањем продуцената и глумаца као коредитеља. Међутим, DGA у ретким случајевима дозвољава изузетке у смислу да двојица могу да буду потписана као редитељи. У историји Оскара забележено је три случаја да двојица редитеља буду номинована за исти филм, и то: Роберт Вајз and Џером Робинс (добили Оскара за Причу са западне стране, 1961); Ворен Бејти и Бак Хенри (били су номиновани за Небо може да сачека, 1978), и Џоел и Итан Коен (који су добили Оскара за Нема земље за старце, 2007).

Осморо људи је за исти филм било номиновано и за најбољу режију и за најбољу мушку улогу. Ворен Бејти (Небо може са сачека и Црвени) и Клинт Иствуд (Неопроштено и Девојка од милион долара) чак по двапут, а осталих шест су: Орсон Велс (Грађанин Кејн), Лоренс Оливије (Хамлет), Вуди Ален (Ени Хол), Кенет Брана (Хенри V), Кевин Костнер (Плес са вуковима) и Роберто Бенињи (Живот је леп). Нико није успео да добије обе награде. Четворица су добили Оскара за режију али не и за глуму: Ален, Бејти (за Црвене), Костнер и Иствуд (за оба филма). Двојица су добили Оскара за глуму али не и за режију: Бенињи и Оливије. Коначно, тројица нису освојила Оскара ни за једну номинацију: Бејти (за Небо може да сачека), Брана и Велс.

Многи познати редитељи никада нису добили Оскара за режију: Роберт Алтман, Алфред Хичкок, Кинг Видор, Федерико Фелини, Стенли Кјубрик, Сидни Лумет, Питер Вир, Ингмар Бергман, Стенли Крејмер, Ернст Лубич, Дејвид Линч, Артур Пен, Ридли Скот, Џорџ Лукас, Чарли Чаплин, Хауард Хокс, Акира Куросава или Орсон Велс. Неки цењени редитељи, као шти су: Тим Бертон, Брајан де Палма, Дејвид Кроненберг, Жан-Лик Годар, Луис Буњуел, Џон Франкенхајмер, Спајк Ли или Серђо Леоне, нису никада били чак ни номиновани.

Стивен Долдри је био номинован за Оскара за режију за прва два филма која је режирао (2000. и 2002), а Џером Робинс је добио Оскара за режију јединог филма који је режирао (1961).

Само је једна жена освојила Оскара за режију (Кетрин Бигелоу, 2010), од четири номиноване: Џејн Кемпион, Софија Копола, Лина Вертмилер и Кетрин Бигелоу.

Ниједан филм који је добио Оскара за режију није изгубљен, док код филмова који су били само номиновани за режију има два изузетка — Патриота (1928) је изгубљен, а Сорел и син (1927/28) је делимично изгубљен (сачувана је само некомплетна копија). Филм Drag (један од филмова за које је Френк Лојд био номинован 1929) дуго се сматрао изгубљеним, али изгледа да је ипак сачуван. Добитник Оскара за режију комедије 1927/28 Два арабијска витеза, такође се дуго сматрао изгубљеним, али је онда пронађен сачуван у архиви Хауарда Хјуза и приказан на телевизији, заједно са још једним филмом номинованим на првој додели (Рекет), који се такође сматрао изгубљеним.

Рекорди

КатегоријаИмеРекордГодинаПримедбаНајвише наградаЏон Форд4 Оскара1952Награде су резултат 5 номинација.Највише номинацијаВилијам Вајлер12 номинација 1965Номинације су резултовале са 3 Оскара.Најстарији добитникКлинт Иствуд74 године 2004Девојка од милион долараНајстарији номинованиЏон Хјустон 79 година 1985.Част ПрицијевихНајмлађи добитникНорман Торог32 године1930/31СкипиНајмлађи номинованиЏон Синглтон24 године1991Boyz N the Hood

Џон Форд је једини који је освојио четири Оскара за режију, а следе Френк Капра и Вилијам Вајлер са по три награде. Вајлер је имао највише номинација, чак 12. Највише номинација од којих ниједна није добила награду имају Роберт Алтман, Кларенс Браун, Алфред Хичкок и Кинг Видор, сви са по пет номинација.

Само два редитеља су добили Оскаре за режију у две узастопне године: Џон Форд 1940. за Плодове гнева и 1941. за Како је била зелена моја долина и Џозеф Л. Манкевиц 1949. за Писмо трима женама и 1950. за Све о Еви.

Вишеструке номинације

На следећем списку налази се име 91 редитеља који су барем двапут номиновани за Оскара за најбољу режију. Листа је формирана према броју добијених награда, а у загради се налази укупан број номинација за сваког.

4: Џон Форд (5) 3: Вилијам Вајлер (12) 3: Френк Капра (6) 2: Били Вајлдер (8) 2: Дејвид Лин (7) 2: Фред Зинеман (7) 2: Стивен Спилберг (7) 2: Елија Казан (5) 2: Џорџ Стивенс (5) 2: Клинт Иствуд (4) 2: Френк Лојд (4) 2: Џозеф Л. Манкевиц (4) 2: Милош Форман (3) 2: Лио Макари (3) 2: Луис Мајлстоун (3) 2: Оливер Стоун (3) 2: Роберт Вајз (3) 2: Френк Борзејги (2) 1: Мартин Скорсезе (8) 1: Вуди Ален (7) 1: Џорџ Кјукор (5) 1: Мајкл Кертиз (5) 1: Џон Хјустон (5) 1: Френсис Форд Копола (4) 1: Мајк Николс (4) 1: Џоел Коен (3) 1: Боб Фоси (3) 1: Роман Полански (3) 1: Сидни Полак (3) 1: Керол Рид (3) 1: Џон Шлесинџер (3)

1: Ворен Бејти (2) 1: Роберт Бентон (2) 1: Бернардо Бертолучи (2) 1: Џејмс Камерон (2) 1: Итан Коен (2) 1: Вилијам Фридкин (2) 1: Рон Хауард (2) 1: Питер Џексон (2) 1: Анг Ли (3) 1: Бари Левинсон (2) 1: Винсент Минели (2) 1: Роберт Редфорд (2) 1: Џорџ Рој Хил (2) 1: Стивен Содерберг (2) 1: Норман Торог (2) 0: Роберт Алтман (5) 0: Кларенс Браун (5) 0: Алфред Хичкок (5) 0: Кинг Видор (5) 0: Федерико Фелини (4) 0: Стенли Кјубрик (4) 0: Сидни Лумет (4) 0: Питер Вир (4) 0: Ингмар Бергман (3) 0: Ричард Брукс (3) 0: Стивен Долдри (3) 0: Џејмс Ајвори (3) 0: Норман Џуисон (3) 0: Стенли Крејмер (3) 0: Ернст Лубич (3) 0: Дејвид Линч (3)

0: Александер Пејн (3) 0: Артур Пен (3) 0: Дејвид О. Расел (3) 0: Ридли Скот (3) 0: Вилијам Велман (3) 0: Сем Вуд (3) 0: Џон Борман (2) 0: Дејвид Финчер (2) 0: Стивен Фрирс (2) 0: Ласе Халстрем (2) 0: Алехандро Гонзалез Ињариту (2) 0: Роланд Џофи (2) 0: Хенри Кинг (2) 0: Грегори Ла Кава (2) 0: Мајк Ли (2) 0: Роберт З. Леонард (2) 0: Џошуа Логан (2) 0: Џорџ Лукас (2) 0: Теренс Малик (2) 0: Бенет Милер (2) 0: Алан Паркер (2) 0: Ото Преминџер (2) 0: Џејсон Рајтман (2) 0: Марк Робсон (2) 0: Роберт Росен (2) 0: Џим Шеридан (2) 0: Јозеф фон Штернберг (2) 0: Квентин Тарантино (2) 0: В. С. Ван Дајк (2) 0: Гас Ван Сан (2) 0: Питер Јејтс (2)

Добитници и номиновани

Церемоније доделе су поређане хронолошки, с тим да је одмах уз годину сваке доделе наведено име добитника, после чега следе називи филма/филмова за који су награђени. Иза имена добитника се налазе имена осталих номинованих на истој додели, поређана по абецедном реду презимена.

Следећи устаљену праксу Академије, године су дате тако да се односе на годину у којој је филм приказан. Дакле, Оскар за најбољу режију 1965. додељен је на церемонији одржаној 1966.

1920-е Као што је већ поменуто, на првој додели 1929. (за 1927/28) додељена су два Оскара за режију, за режију драме и за режију комедије.

ГодинадобитникфилмНоминације 1927/1928(драма) Френк Борзејги — Седмо небо Херберт Бренон — Сорел и синКинг Видор — Гомила(комедија) Луис Мајлстоун — Два арабијска витеза Чарли Чаплин — ЦиркусТед Вајлд — Брзина 1928/1929 Френк Лојд — Божанствена жена Лајонел Баримор — Мадам ИксХари Бомонт — Бродвејска мелодијаИрвин Камингс — У старој АризониФренк Лојд — Уморна река и DragЕрнст Лубич — Патриота

1930-е ГодинадобитникфилмНоминације 1929/1930 Луис Мајлстоун — На западу ништа ново Кларенс Браун — Ана Кристи и РомансаРоберт З. Леонард — Разведена женаЕрнст Лубич — Љубавна парадаКинг Видор — Халелуја 1930/1931 Норман Торог — Скипи Кларенс Браун — Слободна душаЛуис Мајлстоун — Насловна странаВесли Раглс — СимаронЈозеф фон Штернберг — Мароко 1931/1932 Френк Борзејги — Лоша девојка Кинг Видор — ШампионЈозеф фон Штернберг — Шангај експрес 1932/1933 Френк Лојд — Кавалкада Френк Капра — Дама за један данЏорџ Кјукор — Мале жене 1934 Френк Капра — Догодило се једне ноћи Виктор Шерцингер — Ноћ љубавиВ. С. Ван Дајк — Танки човек 1935 Џон Форд — Потказивач Хенри Хатавеј — Животи бенгалског тиграФренк Лојд — Побуна на броду Баунти 1936 Френк Капра — Господин Дидс иде у град Грегори Ла Кава — Мој човек ГодфриРоберт З. Леонард — Велики ЗигфилдВ. С. Ван Дајк — Сан ФранцискоВилијам Вајлер — Додсворт 1937 Лео Макери — Друга брачна ноћВилијам Дитерле — Живот Емила ЗолеСидни Френклин — Добра земљаГрегори Ла Кава — Улаз на позорницуВилијам Велман — Звезда је рођена 1938 Френк Капра — У гроб ништа не носиш Мајкл Кертиз — Анђели гаравог лицаМајкл Кертиз — Четири кћериНорман Торог — Град дечакаКинг Видор — Цитадела 1939 Виктор Флеминг — Прохујало са вихором Френк Капра — Господин Смит иде у ВашингтонЏон Форд — Поштанска кочијаСем Вуд — Збогом, господине ЧипсВилијам Вајлер — Оркански висови

1940-е

ГодинадобитникфилмНоминације 1940 Џон Форд — Плодови гнева Џорџ Кјукор — Филаделфијска причаАлфред Хичкок — РебекаСем Вуд — Кити ФојлВилијам Вајлер — Писмо 1941 Џон Форд — Како је била зелена моја долина Александер Хол — Долази господин ЏорданХауард Хокс — Наредник ЈоркОрсон Велс — Грађанин КејнВилијам Вајлер — Мале лисице 1942 Вилијам Вајлер — Госпођа Минивер Мајкл Кертиз — Кицош са севераЏон Фароу — Острво ВејкМервин Лерој — Робови прошлостиСем Вуд — Кингс Роуд 1943 Мајкл Кертиз — Казабланка Кларенс Браун — Људска комедијаХенри Кинг — Бернадетина песмаЕрнст Лубич — Небо може да сачекаЏорџ Стивенс — Што више, то боље 1944 Лио Макари — Идући својим путем Алфред Хичкок — Чамац за спасавањеХенри Кинг — ВилсонОто Преминџер — ЛораБили Вајлдер — Двострука обмана 1945 Били Вајлдер — Изгубљени викенд Кларенс Браун — Велика наградаАлфред Хичкок — ЗачаранЛио Макари — Звона Свете МаријеЖан Реноар — Јужњак 1946 Вилијам Вајлер — Најлепше године нашег живота Кларенс Браун — Пролеће животаФренк Капра — Диван животДејвид Лин — Кратак сусретРоберт Сиодмак — Убице 1947 Елија Казан — Џентлменски споразум Џорџ Кјукор — Двоструки животЕдвард Дмитрик — Унакрсна ватраХенри Костер — Бискупова женаДејвид Лин — Велика очекивања 1948 Џон Хјустон — Благо Сијера Мадре Анатол Литвак — Змијско леглоЏин Негулеско — Џони БелиндаЛоренс Оливије — ХамлетФред Зинеман — Деца Европе 1949 Џозеф Л. Манкевиц — Писмо трима женама Керол Рид — Пали идолРоберт Росен — Сви краљеви људиВилијам Велман — БојиштеВилијам Вајлер — Наследница

1950-е ГодинаДобитникФилмНоминације 1950 Џозеф Л. Манкевиц — Све о Еви Џорџ Кјукор — Јуче рођенаЏон Хјустон — Џунгла на асфалтуКерол Рид — Трећи човекБили Вајлдер — Булевар сумрака 1951 Џорџ Стивенс — Место под сунцем | Џон Хјустон — Афричка краљицаЕлија Казан — Трамвај звани жељаВинсент Минели — Американац у ПаризуВилијам Вајлер — Детективска прича|- | style="text-align:center;"| 1952 | Џон Форд — Миран човек| Сесил Б. Демил — Највећа представа на светуЏон Хјустон — Мулен РужЏозеф Л. Манкевиц — 5 прстијуФред Зинеман — Тачно у подне|- | style="text-align:center;"| 1953 | Фред Зинеман — Одавде до вечности| Џорџ Стивенс — ШејнЧарлс Волтерс — ЛилиБили Вајлдер — Сталаг 17Вилијам Вајлер — Празник у Риму|- | style="text-align:center;"| 1954