мини|Венепункција мини|Видео приказ венепункције Венепункција или венопунктура је медицинска процедура заснована на интравенозном приступу којим се добија: адекватно обележени узорк венске крви из вене пацијента у циљу дијагностике (која се назива и флеботомија) или метода интравенске терапије, у циљу убризгавања лекова, хране или хемотерапије и намерно испуштања крви из лакатне вене, у количини од 300-500 -{ml}-, која има за циљ да смањи волумен течности у циркулацији, што најчешће врло брзо побољшава стање болесника.
У здравству, ову процедуру спроводи особље из медицинске лабораторије, лекари, болничари, флеботомисти, техничари за дијализу и друго медицинско особље. У ветерини процедуру обављају ветеринари и ветеринарски техничари.
Примена интравенске терапије је сложен процес који захтева стручно знање и вештину медицинске сестре/медицинског техничара. Предуслов за квалитетну венепункцију је правилно постављена игла или интравенска канила.
Венепункција је једна од најчешћих медицинско-технички поступак који се користи у болничком лечењу и нези пацијената. Према подацима из стручне литературе, преко 70% хоспитализованих пацијената има уграђену интравенску канилу.
Индикације Венепункција је једна од најчешће рутински извођених инвазивних процедура која се спроводи из следећих разлога:
добијање крви у дијагностичке сврхе, као важан дијагностички алат који је доступан клиничарима у оквиру здравствене заштите, праћење нивоа крвних компоненти, примена терапијских третмана укључујући лекове, исхрану или хемотерапију, уклањање крви због вишка нивоа гвожђа или еритроцита (црвених крвних зрнаца) прикупљање крви за каснију употребу, углавном за трансфузију било од даваоца или од друге особе.
Анализа крви је важан дијагностички алат који је доступан клиничарима у оквиру здравствене заштите.
Поступак
Припрема Венепункција почиње приприпремом која има за циљ: потврдити идентитет пацијента прикзпљање три врсте информација (име и презиме, датум рођења, број собе) адекватну заштиту (заштитна одећа и наочаре) особе која онавља венепункцију и адекватна заштита пацијента ако је у изолацији ( маска и наочаре).
Венепункција Крв се најчешће добија из површинских вена горњег екстремитета. Средња кубитална вена, која лежи у кубиталној јами испред лакта, и која је близу површине коже и без много је великих нерава у близини, најпогоодинји је избор. Друге вене које се могу користити у кубиталној јами за венепункцију укључују цефаличну, базиличну и средњу антебрахијалну вену.
Мале количине крви могу се узети узорковањем из прстију и код новорођенчади узети убодом пете или из вена скалпа са крилатом инфузионом иглом.
Флеботомија (или рез у вену) уместо убодом иглом користи се у циљу лечење одређених болести као што су хемохроматоза и примарна и секундарна полицитемија.
При извођењу венепункциуе неопходно је пратити стандардну процедуру за узимање узорака крви како би се добили тачне лабораторијске резултате. Свака грешка у прикупљању крви или пуњењу епрувета може довести до погрешних лабораторијских резултата.
Компликације Студија о даваоцима крви из 1996. године (након примене веће игле за давање крви него у рутинској венепункцији) открила је да је 1 од 6.300 давалаца задобио повреду нерва.
Ризик и нежељени ефекти могу укључивати различите симтоме као што су: вртоглавица, знојење и пад броја откуцаја срца и крвног притиска.
Референце
Категорија:Анализе крви Категорија:Хематологија Категорија:Флеботомија