200px|мини|Матија Бећковић и глумац Александар Срећковић Кубура на Београдском сајму књига 2017.
Матија Бећковић (Сента, 29. новембар 1939) српски је књижевник и академик.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран 15. децембра 1983, за редовног члана 25. априла 1991. Члан је Крунског савета престолонаследника Александра Карађорђевића. Био је председник Удружења књижевника Србије (1988–1992). Објавио је преко 50 књига. За свој рад је добио више од 80 награда и признања.
Биографија Потиче из Црне Горе, из племена Роваца, из братства Бећковић-Драшковић. Прадеда по оцу Вујо Драшковић, се први од Драшковића прозвао по свом деди Бећку Драшковићу - Вујо Бећковић."Глас Црногорца", Цетиње 1901. Матијин деда Нишо Вујин Бећковић је био председник ровачке општине и народни посланик на Подгоричкој скупштини 1918. године. Рођен је у Сенти, где му је отац као краљевски официр службовао. Мајка Зорка Таушан била је кћи солунског добровољца Миладина, насељеног у Кањижи. Породица се више пута селила а кад је почео Други светски рат, склонила се из Новог Сада, код свог рода у Веље Дубоко. Основну школу завршио је у селу Веље Дубоко, ниже разреде гимназије у Колашину и Славонском Броду (код тетке), а вишу гимназију са матуром у Ваљеву. Његов отац Вук Бећковић био је официр војске Краљевине Југославије. Остао је веран официрској заклетви, придружио се четницима у Ровцима. Био током грађанског рата у Црној Гори командант Ровачког четничког одреда. При крају рата 1944. године придружује се главнини Југословенске војске у отаџбини и креће са њом ка Западу, где је била савезничка војска. Али током повлачења гине у једном окршају, уз пут негде у Словенији.Za četnički krst časni - E-novine - Peščanik
У шестом разреду ваљевске гимназије је освојио прво место на Литерарном конкурсу. За први књижевни хонорар добио је новчану награду од 12.000 динара, од којег је купио карирани сако; по том сакоу је и данас препознатљив. Прву песму „Прелудиум” је штампао као гимназијалац 1957. године у Младој култури.
Школске 1958/59, године уписао се на Филолошки факултет у Београду на групу за југословенску и општу књижевност. лево|мини|Рукопис песме академика Матије Бећковића „Вера Павладољска”. Прву књигу, посвећену својој животној љубави, која носи наслов са њеним именом је објавио 1962. године. Поема је доживела изузетан успех, а следеће 1963. године примљен је као познати стваралац, у Удружење књижевника Србије у Београду. Касније ће бити изабран и за његовог председника.
Бећковићеви прозни и поетски текстови приређивани су за позориште и извођени на домаћим и страним сценама. У Народном позоришту у Београду је 1978. године изведена „Међа Вука Манитога”, а потом монодраме „Рече ми један чоек” и „Не знаш ти њих”.
У Загребачком театру ИТД, Казалишту младих, Јазавцу, Театру ММ, Српском народном позоришту, Клубу М, изведене су позоришне представе по Бећковићевим текстовима.
Написао је сценарио за кратки играни филм Повратак на родно дрво.
У Савременом позоришту у Београду изведена је 1970/71. комедија „Београд некад и сад”, са истоименим комедијама Стерије и Нушића.
Написао је две телевизијске драме и две једночинке за дјецу које је Телевизија Београд емитовала 1966. и 1967. године.
Адаптирао је (са Бориславом Михајловићем Михизом) „Горски вијенац”, представа је изведена на сцени Народног позоришта у Београду.
Драмска поема „Че - трагедија која траје” (са Душаном Радовићем) преведена је на њемачки језик (Che: Tragödie, die andauert, Frankfurt am Main 1969) и енглески (Che: Permanent tragedy, New York 1970).
Записи из књиге „О међувремену” преведени су на енглески под називом "Random Targets" 1970. године. мини|Матија Бећковић и Виктор Лазић; Оригинални постер за помоћ Србима, 1916. у Паризу мини|352x352п|Награда Жичка хрисовуља уручена Бећковићу 2001. године За дописног члана САНУ изабран је 1983. године, а за редовног 1991. године. Члан је Српског ПЕН центра, као и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат”, у којем је активан од самог оснивања 2012. године.
Матија Бећковић је 1989. године добио Седмојулску награду за књижевно стваралаштво. Борачке организације су се његовом избору јавно противиле. Као лауреат је приликом доделе тог високог друштвеног признања одговорио: Ја пристајем да награду нисам заслужио, али не пристајем да сам крив што сам је добио. Како му је пребацивано да је син четника (из четничке породице) у интервју часопису "Дуги" је "ставио тачку", на таква идеолошка промашена питања: Четник је ко је био четник. Партизан је онај ко је био партизан. Поделе на четнике и партизане биле су ратне поделе, и требало би да буду завршене са ратом. А такву поделу намећу људи који без те поделе не би постојали.Njegoš ga blagoslovio | Ostali članci | Novosti.rs мини|Матија Бећковић (2013)Академик Бећковић је један од ретких академика који су Слободана Милошевића критиковали још 1991. године (нпр. "Српска војска је заузела Скадар и Једрене, а ова не може Борово Село и Тење (Време, 2. 12. 1991). Током његовог режима учествовао је на бројним протестним скуповима. Бећковић је деведесетих сковао крилатицу да је Србија скоро истребљена нација. Предлагао је да се у Београду подигне споменик у који би се ставиле кости палих Срба и свих простора где Срби живе и из свих временских периода, споменик од стакла и бетона, како би сви видели колико је жртви.
Од 2009. године је председник Фонда Слободан Јовановић у Београду.
Почасни грађанин Суботице постао је 2016. године.Бећковић нови почасни грађанин Суботице ("Политика”, 1. септембар 2016) У Горњем Милановцу му је приређена изложба у јануару 2023.
Његова изабрана дела у 15 томова објавили су Матица Српска и Архив Војводине 2024.
Друштвено ангажовање Бећковић се активно залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992–2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003–2006). Почевши од 2001. године, подржавао је рад "Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе", којим је председавао Бећковићев дугогодишњи пријатељ, академик Љубомир Тадић. Одбор је заступао став да држављанима Црне Горе који имају пребивалиште у Србији мора бити омогућено да учествују на предстојећем референдуму о државном статусу Црне Горе.
Почетком 2005. године, Бећковић је учествовао у стварању Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе, а обављао је и функцију потпредседника у огранку тог покрета за подручје Србије. Бећковић је активно подржавао ставове српских политичких странака у Црној Гори и других унионистичких организација које су се поводом кључног питања о неопходној референдумској већини залагале за принцип апсолутне већине у односу на укупан број бирача.Вечерње новости (2006): Навијају за већу већину Међутим, када су представници Европске уније средином фебруара 2006. године формулисали компромисни предлог о квалификованој већини од 55% у односу на број важећих гласова (укупан број изашлих, умањен за број неважећих листића), у руководствима унионистичких странака у Црној Гори дошло је до промене дотадашњег става у правцу прихватања компромисног предлога. За прихватање тог предлога се тада изјаснио и Бећковић, верујући да ће изборни праг од 55% бити недостижан за поборнике независности Црне Горе.Вечерње новости (2006): Саплешће се о Ловћен Тим поводом је 20. фебруара 2006. године изјавио: "Реч Европске уније је пала и ми је прихватамо, без обзира ко је шта захтевао и шта би више волео".PCNEN (2006): Bećković za prihvatanje preporuka EU
Бећковић је активно подржавао Демократску странку Србије на чијим је митинзима више пута и говорио.
Током референдума о државном статусу Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006. године, дошло је до низа неправилности, услед којих је легитимитет референдумског процеса био доведен у питање, на шта је у више наврата указивао и Бећковић, захтевајући да се утврди пуна истина о стварним резултатима референдума.PCNEN (2006): Bećković: Tražimo da se utvrdi istina На иста питања је наставио да указује и током наредних година.
Бећковић тренутно активно подржава Покрет обнове Краљевине Србије.
Лични живот Његова супруга Рускиња из Ваљева, се звала Вера Павладољска (њој је посветио једну од његових најпознатијих песама, коју је касније изводио Арсен Дедић), и са њом има ћерке Људмилу и Ољу. Вера је била кћи Руса избеглице са Кавказа. Матија и Вера упознали су се у Ваљеву 1956. године, а венчање је обављено 1964. године. Вера је радила у Универзитетској библиотеци у Београду.Matija Bećković Biografija | Biografija.org Након тешке болести Матијина супруга је преминула 1998. године и сахрањена на Новом гробљу у Београду.
Бећковић је близак пријатељ Војислава Коштунице и први је потписао петицију против повезивања Војислава Коштунице и убиства премијера Србије Зорана Ђинђића.
Награде и признања Одликовања +Награда или одликовањеДодељујеДатум84x84пОрден Светог Саве другог степенаСвети архијерејски синод Српске православне цркве5. 1. 2010.84x84pxОрден Белог орла, Велики крстКраљевска кућа Карађорђевић84x84pxКомандир Ордена Карађорђеве звездеКраљевска кућа Карађорђевић2017.Орден „Марко Даковић”Нова српска демократија2019.84x84pxОрден заставе Републике Српске са златним вијенцемРепублика Српска2023.
Књижевне и друге награде
Одабрана дела мини|Табла у спомен супруге Вере Павладољске у Ваљеву (1941-1998)
Вера Павладољска (библиофилско издање Радомира Стевића, 1962) Метак луталица (Просвета, 1963) Тако је говорио Матија (Просвета, 1964. и 1965) О међувремену (Матица српска, 1968) Че - Трагедија која траје (Са Душаном Радовићем, независно издање Слободана Машића 1970, Рад, 1989) Рече ми један чоек (Просвета, 1970, 1976) Међа Вука Манитога (СКЗ,1976, 1978) Леле и куку (Просвета, 1980) Поеме Београд, некад и сад, трећи чин Служба Светом Сави (Глас цркве, 1989) О Његошу (Глас цркве, 1988) Кажа (СКЗ, 1988) Чији си ти мали Двадесет и једна песма Надкокот Богојављање Изабране песме и поеме Мој претпостављени је Гете (књига разговора) Косово најскупља српска ријеч (Глас цркве, 1989) О Његошу (Глас цркве, 1988) Ово и оно (Дневник, 1995) Ћераћемо се још (Октоих, 1996) Покајница Хлеба и језика Послушања Саслушања Кукавица Трећа рука Кад будем млађи Кад дођеш у било који град Кад будем још млађи Пут којег нема (СКЗ, 2009) Служба пустињаку цетињском (СКЗ, 2013) Праху оца поезије (СКЗ, 2016) Три поеме (2016) Био је смак света: изабране и нове песме (Фондација Група Север, 2018) Црна Гора: Име једне вере (Вукотић медија, 2020) НАЈНАЈНИЈА (СКЗ, 2022) Сабрана дела, у 12 књига Наћертаније (СКЗ, 2023) Поеме, 2. том (СКЗ, 2023) Мајка Зорка (Вукотић Медија, 2024) Нигде никог, немамо куд (Вукотић Медија, 2025) Мој друг Ђидо (Вукотић Медија, 2025)
Галерија
Референце
Литература
Спољашње везе Биографија на сајту САНУ Дела Матије Бећковића у електронском облику - иБиблиотека Матија Бећковић на www.znanje.org Матија Бећковић - интервју ("Политика", 8. април 2011) Матија Бећковић (цитати) Ђоковићев рекет је наша последња сабља - интервју ("Политика", 5. фебруар 2012) Матија Бећковић: У мраку се боље видимо ("Вечерње новости", 15. октобар 2013) У моди је незнање и ћутање ("Политика", 31. јул 2015) Уметност је склоњена да не смета политици ("Политика", 9. јануар 2016) Разговори са академицима - Матија Бећковић (Недељник, 12. октобар 2016)
Kvadratura kruga: Ćeraćemo se još sa Matijom (2023)
Категорија:Рођени 1939. Категорија:Сенћани Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Академици САНУ Категорија:Добитници награде Драинац Категорија:Добитници Жичке хрисовуље Категорија:Добитници Змајеве награде Категорија:Добитници Награде Десанка Максимовић Категорија:Добитници Дисове награде Категорија:Добитници Награде Милан Ракић Категорија:Добитници Седмојулске награде Категорија:Добитници Награде Ђура Јакшић Категорија:Добитници награде Ленкин прстен Категорија:Добитници Награде Милица Стојадиновић Српкиња Категорија:Добитници Вукове награде