Живка Срдановић (Крушевац, 22. септембар 1893 — Кикинда, 1984) била је српска и југословенска позоришна глумица. У периоду између два светска рата била је првакиња драме у тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.

Биографија Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.

У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, Крагујевчанина Јосифа Срдановића, са којим је имала сина Растка. На једној Јосифовој фотографији може се видети да је он 1910. године боравио у Крушевцу. У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.

Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата. Године 1919. заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.

По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту (данашње Народно позориште у Нишу) и ту остају до пензионисања.

Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.

Позоришна каријера Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу. Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији. Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту и ту остају до пензионисања.

Каријера у Народном позоришту у Скопљу 250px|мини|десно|Стара зграда Македонског народног позоришта, на обали Вардара, срушена у земљотресу 1963. године У скопском позоришту Живка Срдановић је у пуној мери изразила своје глумачке способности. Највише уметничких остварења постигла је у улогама трагичарке, а највише се истакла у националном репертоару и као интерпретаторка многих тешких женских улога у најзначајнијим делима стране драмске литературе.

Била изузетно емотивна глумица, јако изражене уметничке индивидуалности, врло топла, непосредна, снажна у драмској евокацији, увек надахнута и полетна, са чистом дикцијом, мелодијски врло пријатном, помало и одмерено патетичном. Она је дуго на скопској сцени тумачила сложени драмски и трагични репертоар са импозантном стваралачком снагом и надахнутом игром достојном дивљења. За њу је Раде Драинац написао:

Значајније улоге у МНП 180px|мини|Плакат за представу Тоска, у којој игра брачни пар Срдановић (15. децембар 1921) 180px|мини|Плакат за представу Млетачки трговац, у којој игра брачни пар Срдановић (8. март 1922) Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића, Иво Војновић) Мајка и Јела (Еквиноцијо, Иво Војновић) Гордана (Вртлог, Владимир Велмар-Јанковић) Љубица и Живана (Ђидо, Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак) Олга (Голгота, Миливој Предић) Даница (Балканска царица, Никола I Петровић Његош) Мајка и Боја (Кнез Иво од Семберије, Бранислав Нушић) Јевросима (Максим Црнојевић, Лаза Костић) Бојана (Немања, Јован Суботић) Мајка (Преко мртвих, Душан С. Николајевић) Хасанагиница (Хасанагиница, Милан Огризовић) Стана (Пуковник Јелић, Миливој Предић) Дарија (Љубав, Игњатиј Николајевич Потапенко) Нора (Нора, Хенрик Ибзен) Магда (Завичај, Херман Судерман) Тоска (Тоска, Викторијен Сарду) Вештица (Вештица, Викторијен Сарду) Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал) Антигона (Антигона, Софокле) Електра (Електра, Софокле) Јокаста (Краљ Едип, Софокле) Електра (Електра, Еурипид) Краљица Гертруда (Хамлет, Вилијам Шекспир) Дездемона (Отело, В. Шекспир) Порција (Млетачки трговац, В. Шекспир) Варја (Вишњик, Антон Павлович Чехов) Маргарета Готје (Госпођа с камелијама, Александар Дима Син) Симона (Симона, Ежен Брије)

Награде и признања Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа, као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.

Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.

Референце

Категорија:Рођени 1893. Категорија:Умрли 1984. Категорија:Српски глумци Категорија:Југословенски глумци Категорија:Глумци из Крушевца Категорија:Срби у Северној Македонији