Максим Сергејевич Марцинкевич (; Москва, 8. мај 1984 – Чељабинск, 16. септембар 2020), познатији као Тесак (руски за цепач, секиру), је био руски неонацистички активиста, медијска личност, влогер, вођа и суоснивач покрета Реструктурирање који је деловао у постсовјетским државама.
Тесак је пажњу привукао као скинхед и вођа екстремно десничарске омладинске групе Формат 18, која је описана као „оружано крило“ Националсоцијалистичког друштва. Постојали су бројни огранци у оквиру његовог покрета Реструктурирање, од којих је најистакнутији Окупација подефилија, која наводи да су њени циљеви борба против педофила и ширење неонацистичких ставова међу младима. Критиковани су Тесаков расизам, насилни приступ и циљање на етничке мањине и геј мушкарце. Једном приликом су његови поступци довели до затварања једног високо рангираног званичника у оквиру руског правосудног система.
Марцинкевич је осуђен на три затворске казне због изазивања расне или етничке мржње. Тесак је први пут оптужен 2007. године, након што је ометао политичке дебате изводећи нацистички поздрав и вичући „Sieg Heil!“ у једном књижном клубу у Москви. Године 2009. осуђен је на три године затвора због снимања видео снимка расистичког садржаја. Његова сећања из овог времена у затвору изражена су кроз књигу Реструкт. По изласку из затвора, Тесак је био незапослен, постављао је влогове и зарађивао за живот тако што је наплаћивао другима да су се придруже његовом „лову на педофиле“ и присуствовању предавањима о животу у затвору, начинима крађе у продавницама, као и другим темама. У јесен 2013. године, Тесак је поново оптужен за објављивање видео снимака са расистичким коментарима. Због тога је 15. августа 2014. осуђен на пет година затвора. Суд је 11. новембра 2014. смањио казну на две године и 10 месеци.
Дана 27. јуна 2017, Бабушкински окружни суд у Москви осудио је Марцинкевич на десет година поправне радне колоније строгог режима због његовог учешћа у нападима на дилере синтетичких канабиноида. Током његовог четвртог издржавања затворске казне, 2020. године, покренута је истрага о његовој умешаности у убиства из мржње. Марцинкевич је признао убиства и сарађивао са истражним органима, али је убрзо пронађен мртав у својој затворској ћелији.
Рани живот и образовање Максим Марцинкевич је рођен 1984. године у Москви у породици Сергеја Јевгенијевича Марцинкевича и Викторије Леонидовне Марцинкевич. Током свог живота наводио је да је руског, пољског, литванског и белоруског порекла. Како је наведено у његовој првој аутобиографској аудио књизи Деструкт, његова мајка није делила екстремистичке ставове свог сина, док га је његов отац подржавао.
Марцинкевич је регрутован у руску војску, али је тврдио да је послат кући након неколико дана, након процене менталног здравља коју је проузроковао премлаћивањем саборца азербејџанског порекла. Тесаков надимак је био везан за његово интересовање за ножеве. Завршио је средњу стручну школу за архитектуру и избачен је са Руског државног социјалног универзитета.
Живот Марцинкевич је изјавио да је био запослен као инжењер три и по године. Продавао је видео снимке и музику преко своје веб странице. Касније је на исти начин продавао своју књигу Реструкт. Такође је продавао рекламни простор у својим видео снимцима и покушао да организује финансијску пирамидалну шему под називом Tesak Money.
Тесак је био члан групе скинхеда „Руска сврха“ коју је предводио Семјон Токмаков. До 2003. године, Марцинкевич је такође био члан Народне националне партије.
Формат 18 Током 2005. године, са својом 21 годином, основао је скинхед организацију „Формат 18“. Број 18 је шифра или еуфемизам за „Адолфа Хитлера“, пошто је слово А прво у латиничном алфабету, а Х осмо. Чланови Формата 18 су тукли азијске имигрантске раднике и бескућнике, снимајући нападе и пуштајући видео снимке путем интернета. Марцинкевич је снимао видео записе који промовишу мржњу према црнцима и антифашистима. Магазин Руски Репортер објавио је причу о једном од видео снимака, у којој „Марцинкевич шокира јавност својим видео-снимком погубљења „.Таџикистанског дилера дроге"...", "обешеног и раскомаданог од стране људи обучених попут припадника Кју-Клукс-Клана ". Но, убрзо је откривено да је видео исцениран, а испоставило се да је месо раскомаданог заробљеника говеђе. Један од јавно доступних видео записа у формату 18 под називом „ Дача Historz X" приказује старицу (коју глуми један од скинхедса) која мрзи црнце и њеног унука који их сахрањује у башти. Сличан догађај се дешава и у филму Русија 88 . Између осталих сличности, главни лик филма носи надимак Штик (бајонет), и као и Тесак, узима камеру и снима Русе које пита за мишљење о имигрантима са Кавказа и Азије.
Организација је водила веб страницу која је забрањена 2007. године након жалбе једног од писаца за антифашистички сајт. Бројни пратиоци Формата 18 такође су постављали своје видео снимке понижавања и физичког насиља. Најпознатији видео те врсте описан је као „погубљење Таџикистанца и Дагестанца“, објављен у августу 2007. године, у време када је Марцинкевич већ био у затвору. Истражни комитет Русије саопштио је да су егзекуције приказане на снимцима потврђене као стварне. Жртва дагестанске националности је идентификована као Шамил Одаманов, док жртва таџикистанске никада није.
Септембра 2010. године руски суд је и званично забранио рад Формата 18.
Прва пресуда, 2007 28. јануара 2007, Марцинкевич и његови пријатељи посетили су вишејезични књижевни клуб у Москви. У то време је коришћен као платформа за политичке дебате у којима су учествовали новинари Јулија Латињина и Максим Кононенко. Тесак је упитао да ли се слажу са тврдњом да би се Русија побољшала када би побили све демократе, а затим је викнуо "Sieg!" и подигао руку у нацистички поздрав, а пратили су га његови пријатељи који су викали "Heil!". Викање је настављено још неколико минута, а један број присутних је узвикивао "фашизам неће проћи!", као одговор. Кононенко је предложио да позову полицију, јер је у Русији забрањено извођење нацистичких поздрава на јавним местима. Полиција није позвана. На крају је водитељ дебате Алексеј Наваљни поднео писмо руском јавном тужилаштву.
Дана 2. јула 2007, око 10 припадника руске антиекстремистичке јединице специјалних снага ухапсило је Марцинкевича у теретани коју је користио за тренинг. Тесак је 18. фебруара 2008. осуђен на три године затвора због изазивања националне или расне мржње (члан 282. у Русији).
Друга пресуда, 2009 2006. године, 20 људи обучених као чланови Кју Клукс Клана инсценирало је погубљење таџикистанског дилера дроге, снимивши то и објавивши на интернету. Организатори наступа били су Марцинкевич и Артјом Зуев. Зуев је такође дао глас за видео.
Тесак је 16. јануара 2009. године оптужен за ова дјела изазивања међунационалне мржње и осуђен је на казну затвора у трајању од три године. Суд је Марцинкевичу дао признање за добро држање и прилагодио казну на три и по године затвора почев од прве пресуде. Артјом Зуев је добио условну казну од три године.
Марцинкевич је пуштен 31. децембра 2010. По изласку из затвора, Тесак је био незапослен, постављао је влогове на интернет и зарађивао за живот тако што је наплаћивао другима да му се придруже у „лову на педофиле“, као и пруствовањима предавањима о животу у затвору, начинима крађе у продавницама и другим темама. Пола године касније покушао је да се придружи Координационом савету руске опозиције и био је регистрован као кандидат за изборе, али је касније дисквалификован због својих неонацистичких ставова и недостатка противљења руској влади, при чему је ово последње било делимично повезано са његовом таксом за пријаву. коју је платио члан провладиног омладинског покрета Наши .
Борба против педофиле, 2011 По изласку из затвора Марцинкевич створио покрет "Окупирај педофилију" () покрет фокусиран на премлаћивање и понижавање мушкараца који се сматрају педофилима. Чланови покрета су преко интернета проналазаили жртве, представљајући се као малолетници, након чега су одлазили на састанке. Тада би група људи срела осумњиченог педофила и понизила га, понекад га и поливши урином по глави, док је све снимала за објављивање на интернету.
У септембру 2013. медији су почели да извештају о једном од Тесакових видео снимака снимљених у стану у Москви, што је резултирало хапшењем Андреја Каминова, бившег заменика шефа Федералне службе судских извршитеља Московске области.
Припадници покрета, а посебно Тесак, критиковани су од стране медија због насиља и повезаности са другим огранком Марцинкевичевог покрета за реструктурирање под називом "Окупирај геронтофилију" (), који је циљао младе мушкарце који су наводно заинтересовани за састанке са старијим истополним партнерима. Акције чланова оба огранка такође су описане као кампање против ЛГБТ особа, а један вођа локалне групе покрета је рекао да су „практично сви геј мушкарци педофили“.
Трећа пресуда, 2013 Нова кривична пријава против Тесака поднета је у јесен 2013. године. Бежећи од кривичног гоњења, Марцинкевич је преко Белорусије отпутовао на Кубу, планирајући да сними нове видео снимке. У децембру 2013, суд у Москви га је осудио у одсуству за екстремизам у објављивању три видео снимка на Јутјубу. Два снимка су била његова рецензија руских филмова Стаљинград и О фубдалу (Околофутбола), са расистичким критикама, док је у трећем видео снимку критиковао све кандидате на изборима за градоначелника Москве и предложио уклањање имиграната у циљу побољшања града. Истражени су и видео снимци везани за покрет „Окупирај педофилију”. Марцинкевич је рекао да је оптужницу захтевао „педо лоби“ у потрази за осветом, издвајајући званичника Андреја Каминова, којег је ухватио на састанку са малолетником.
Тесак је 17. јануара 2014. ухапшен на Куби. Дана 27. јануара 2014. депортован је из Хаване у Москву, а затим су је ухапшен. Марцинкевич је 29. јануара 2014. званично оптужен.
Московски суд је почео да разматра случај 30. јула 2014. Марцинкевич је оптужен за изазивање етничке мржње уз претњу насиљем (2. део члана 282. Кривичног законика Русије). Тужилаштво је тврдило да је оптужени на својој личној страници на друштвеној мрежи Вконтакте објавио три видео снимка екстремистичког садржаја. Суд се сложио и 15. августа 2014. осудио Марцинкевича на пет година казне затвора строгог режима. Адвокати су 11. новембра 2014. године уложили жалбу на одлуку и суд је казну смањио на две године и десет месеци.
Четврта пресуда, 2017 Дана 18. марта 2015, објављено је да је Марцинкевич оптужен за пљачку и хулиганизам. Његов адвокат је рекао да се оптужбе односе на Тесакове активности против дилера дроге. Саслушање се одржало у Бабушкинском окружном суду у новембру 2016. године, а Марцинкевич се изјаснио да није крив. Тужилац је тражио 11 година и 6 месеци затвора у поправној радној колонији строгог режима. Тесак је проглашен кривим за нападе – од којих је један имао смртни исход, а 27. јуна 2017. године, судија Александар Глухов осудио је Марцинкевичана 10 година у радној колонији строгог режима, почев од 27. јануара 2014. године. Други други осуђени у случају напада је добио 10 година, док су остали добили од 3 до 5.
Дана 21. маја 2018. објављено је да је Московски градски суд поништио осуђујућу пресуду од 27. јуна 2017. и затражио ново саслушање, док је Марцинкевича оставио у затвору. У децембру 2018, Бабушкински окружни суд поново је осудио Марцинкевича на 10 година у радној колонији строгог режима. Марцинкевич је уложио жалбу.
Остали правни проблеми У фебруару 2013, Тесак је био у Минску, Белорусија, на ласерској корекцији вида. Током посете се потукао са групом навијача ФК Партизан. Његов колега неонациста Сергеј Коротких(надимак Маљута) убо је једног од њих ножем, што је довело до тога да је Марцинкевич ухапшен од стране полиције. Убрзо је пуштен без подизања оптужнице.
Један од Марцинкевичевих адвоката дао је јавну изјаву у октобру 2014. године, рекавши да је његов клијент оптужен за хулиганизам јер је се ошишао.