Мило Кротонац, Мило из Кротоне, Милон Кротонски () (крај 6. века п. н. е.) је био познати старогрчки атлетичар из грчко−ахајске колоније Кротон (Κρότωνας) у Великој Грчкој.
Мило је био шестоструки олимпијски победник, пви пут у категорији за дечаке у рвању 540. п. н. е. на 60. Олимпијади и петоструки шампион у рвању на 62, 63, 64, 65 и 66. Олимпијади. Мило је наставио да се такмичи, чак и након оних година који би се сматрале најбољим годинама за спортисте. До 67. олимпијаде требао би да има преко 40 година. Такође је присуствовао многим Питијским играма.
Његову историчност сведоче многи класични аутори, међу којима су Аристотел, Паусанија, Цицерон, Херодот, Витрувије, Епиктет и аутор Суда, али поред тога око Мила постоје многе легендарне приче.
Диодор Сикулус је у својој историји записао да је Мило био Питагорин следбеник и да је командовао кротонском војском која је победила Сибарите 511. п. н. е., кадаје носио своје олимпијске венце и обукао се као Херкул у лављу кожу и носио тољагу.
Тада су Сибарити заузели поље са војском од три стотине хиљада људи. Кротонци су имали само сто хиљада, којима је командовао рвач Мило, који је у први мах разбио оно крило војске које му је било насупрот. Он је био непобедиве снаге, имао је храброст која одговара његовој снази и био је шест пута победник на Олимпијским играма. Када је започео своју борбу, овенчан је олимпијским венцима, носећи (као Херкул) лављу кожу и батину, на крају је извојевао апсолутну победу и после тога су му се његови земљаци дивили.
Милова смрт постала је популарна тема у уметности у касној италијанској ренесансној скулптури, наставивши се све до 1900. године, омогућавајући вајару да покаже своју вештину у драматичној анатомској пози. Био је то компактнији еквивалент римској групи Лаокоон и његови синови.
Подвизи и снага мини|150п|Парадни штит са ликом Мила, 1460-е, Лувр Древни извори и легенде говоре да је имао велико задовољство да покаже своју снагу. Имао је низ подвига које је изводио, као што су: Испружио би руку, испружених прстију и изазивао људе да покушају да му савију мали прст. Стајао би на подмазан гвоздени диск и изазивао људе да га гурну са њега. Држао би нар у једној руци и изазивао друге да му га узму. Нико никада није могао и упркос томе што је воће чврсто држао, оно никада није било оштећено. У паузама је тренирао носећи теле на леђима сваки дан све до Олимпијаде. У години одржавања Олимпијских игара, он је на леђима носио четворогодишњу краву. Носио је одраслу краву дуж стадиона, а затим ју је жртвовао, испекао и појео.
Милова смрт Легенда каже да су му такви подвизи на крају дошли главе. Његов последњи тест снаге дошао је када је обилазио околна локална села и срео сељака који је чекићем и клиновима покушавао да цепа пањ. Мило је узбуђено питао човека да ли може да покуша својом снагом да расцепи дрво, не користећи никакав алат. Сељанин, почашћен Миловом понудом, отишао је да донесе храну док је Мило радио. Мило је одмах покушао да растргне пањ тако што је забио прсте у пукотину у коју је сељак забио клинове. Док је извлачио пањ, клинови су испадали и заглавили Милове прсте. Без клинова који би држали пукотину отворену, Мило је покушао да ослободи прсте од пања, али није успео. Ту је и тако сачекао да се сељанин врати са храном. Легенда затим каже да је Мило дочекао крај када су вукови, или лав, искористили његову невољу и кидисали на њега.Diodorus. The Historical Library of Diodorus the Sicilian, 1814 (Оригинал из Њујоршке јавне библиотеке).
Статуе
Референце
Додатна литература
Спољашње везе Веб галерија уметности, прикази Мила од Кротона од Виторије, Пјужета, Фалконеа и Сувеа
Категорија:Рвачи древне Грчке Категорија:Грчки спортисти Категорија:Питагорејци