Петар од Кандије, такође познат и као Петар Филагрис (грчки: Πετρος Φιλαργης) (око 1339 - 3. мај 1410), назван Александар V је био антипапа Римокатоличке цркве изабран на сабору у Пизи 1409. године, током Западне шизме (1378-1417). Његов понтификат трајао је кратко - од 26. јуна 1409. године до смрти. Као антипапа стајао је насупрот римском папи Гргуру XII и авињонском Бенедикту XIII.
Рана каријера Рођен је у близини данашњег Неаполија на Криту, тада у саставу Млетачке републике, око 1339. године. Рођен је у грчкој породици, те је крштен као Петар Филагрис. Стога је остао упамћен и као Петар од Кандије. У младости је остао сироче, те су га подигли италијански фрањевци. Сам ступивши у фрањевачки ред, похађао је студије на универзитетима у Оксфорду и Паризу. Док је студирао у Паризу избила је Западна шизма. Петар је подржавао папу Урбана VI (1378-1389), римског кандидата. Постао је саветник Ђангалеаца Висконтија, војводе Милана. После десет година вратио се у Ломбардију, где је, захваљујући наклоности Висконтија, постао епископ у Пјаћенци (1386), Вићенци (1387), Новари (1389) и напослетку архиепископ Милана (1402). Папа Иноћентије VII (1404-1406) га је поставио за кардинала.
Понтификат Изабран је за папу на Сабору у Пизи (25. марта 1409), који је одржан како би се превазишао раскол у Римокатоличкој цркви. Петар је понео ново име - "Александар", те је предводио трећу, пизанску фракцију, у тадашњој западној цркви. Након његовог избора, већина држава Европе признала га је за легитимног папу, са изузетком Краљевине Арагон и Шкотске, које су остале лојалне авињонском папи Бенедикту, као и разних италијанских државица, које су признавале римског папу.
Током свог десетомесечног понтификата Александар је имао за циљ да прошири свој утицај уз помоћ Француске, а посебно војводе Луја II Анжујског, коме је доделио права на Краљевину Сицилију, уклонивши Ладислава Напуљског. Дао је много обећања, али није стигао да их испуни.. ed. (1911). . Encyclopædia Britannica. (11th ed.). Cambridge University Press. . Просјачки редови имали су много користи током његовог кратког понтификата.
Александар је изненада умро док је са кардиналом Балтазаром Косом боравио у Болоњи, у ноћи 3. на 4. мај 1410. године. Његови посмртни остаци пренети су у цркву Светог Фрање у Болоњи. Прошириле су се лажне вести да га је отровао Балтазар Коса, који га је и наследио као антипапа Јован XXIII (1410-1415).
Референце
Литература
. Volume 4. , . 439 . 20, 1978, . . . Volume VI. 2, second edition, revised. . [Book XII, chapter 5, ]. Kelly, J.N.D. & Walsh, M.J. Oxford Dictionary of Popes. second edition. Oxford: Oxford University Press 2010.
Pastor, Ludwig Freiherr von. , fifth edition. Herder, 1923 [] Petrucci, Armando. "Alessandro V, antipapa." In: Enciclopedia dei Papi (2000).
, in: , 3, 1983, . . Tome IV: Recours au Concile général. Paris: A. Picard et fils, 1902. []
Категорија:Рођени 1339. Категорија:Умрли 1410. Категорија:Антипапе