Церовица је село у Ћустендилској области у Бугарској.
Село Церовица је старо средњовековно насеље уписано у турским пореским документима од 1570-1572. године под именом Церовец.
У попису Џелепкешана из 1576-1577. забележено је под именом Черовиче. Географија Село се налази са обе стране реке Бистрице. Већина заселака је на јужним падинама леве обале реке, у Чудинској планини.
Два засеока - Бело камене и Влаовец, налазе се на десној, вишој и стрмијој обали реке Бистрице, у планини Лисец.
Име села настало је од врсте храста – цер.
Кроз земљиште села пролази железничка пруга Ћустендил-Гуешево. Станица Церовица је удаљена 19 км од Ћустендила и отворена је 1910. године, када је пуштена у рад железничка пруга.
Асфалтним путем од Ћустендила, преко Гарљана и Долног Села, удаљеност је 28 км. Од Ћустендила, преко Соволијана до Церовице, има 23 км. Последњих 6 км овог пута је земљани и стога се ретко користи.
Поред железничке везе, село има и аутобуску везу са Ћустендилом петком, само током летњих месеци.
Церовица је раштркани тип насеља. Чине га засеоци: Самарџијска, Паргова, Козарска, Бојурина, Вировска, Пешова, Митрева, Горна, Златкова, Рекалијска, Бело камене и Влаовец.
Поједини родови и породице су после расељавања дали имена субмахалима.
Клима је умерена, прелазно-континентална, полупланинског карактера. Становништво
Од средине 2021. стално живи 14 људи. 28. маја 2023. године бака Станка Јанкова, из засеока Влаовец, напунила је 100 година. Ово је једина стогодишњакиња у последње две деценије у целој Каменичкој географској области. Баба Станка је умрла крајем лета 2023. године. Као стогодишњакиња, живела је неколико месеци. Административна припадност 1883-1934 - општини Ломница 1934-1978 - у Долноселску општину. 1978-1983 - градска већница система насеља Гјуешев Од 1983-1987 - канцеларија градоначелника система насеља Гурлиан Након затварања система насеља 1987. године, село Церовица је градска кућа општине Ћустендил. Одржава га заменик градоначелника кога именује градоначелник општине Ћустендил, који је одговоран за неколико других села. Економија Становништво се углавном бавило земљорадњом и сточарством. Развијена је и домаћа радиност.
На реци Бистрици било је неколико воденичних камена. Дуги низ година постојала је и пилана - електрична пилана.
До 1993. године на стајалишту су радили продавница и паб.
Референце
Категорија:Села у Бугарској