Аполофан Антиохијски ( ; fl. 250 пре нове ере) био је стоички филозоф.
Напустио је Селеукидско царство и отишао у Атину.A History of the Jews in Babylonia, Part 1: The Parthian Period – Jacob Neusner via: Google Books Тамо је постао ученик и пријатељ Ариста Хиоског. Као Аристоов ученик, можда је себе назвао Аристонац. Постоји нека тврдња да је он био историјска личност истог имена, лекар који је живео на Антиоховом двору.
Рад Аполофанова природна филозофија је слична Посејдонијевој, да је свет један и коначан, да има сферни облик са вакуумом око себе.
Међу стоицима се много расправљало о броју врлина и делова душе. О броју врлина Клеант, Хрисип и Антипатар сугеришу да их има много; Посејдоније сугерише да постоје четири; традиционални стоици сугеришу да постоје три (логички, природни и етички); Панетије учи да постоје само два (спекулативно и практично); док је Аполофан учио да постоји само једна врлина – разборитост. Платон је душу поделио на два дела; Зенон на троје; Панаетије на пет или шест; Соранус у седам; Хризспа у чак осам; Аполофан у чак девет; док су други стоици прогласили чак дванаест делова у души.
Према Атенеју из Наукратиса, Аполофан је написао књигу о свом ментору Аристу са Хиоса, под насловом Аристон . Књига се тицала Аристоове зависности од задовољства, упркос томе што је био стоик. Ератостен из Кирене, који је такође био Аристоов ученик, написао је сличну књигу такође о Аристовој зависности од луксуза. Диоген Лаертиос је поменуо другу књигу под називом Природна филозофија.
Референце
Категорија:Старогрчки филозофи