Иван Вазов (; Сопот, 9. јул 1850 — Софија, 22. септембар 1921) је био бугарски песник, приповедач, романописац и академик.
У Србији је Иван Вазов остао упамћен као ратни пропагандиста који је кроз своје песме ширио идеју "Велике Бугарске".Аутор је песме "Па шта си ти", коју је написао под утиском вести о наводном инциденту у којем је регент Александар Карађорђевић ошамарио девојчицу због тога што се изјаснила као Бугарка. Власов у песми регента Александра назива "туђинцем, дошљаком, Србином с вампирским лицем".
Биографија Иван Вазов је рођен у Сопоту, у породици успешног трговца. Школу је похађао у свом родном граду и Калоферу код Ботја Петкова, оца Христа Ботева, а 1866. прешао је у Пловдивску гимназију. Године 1870. одлази у Румунију код стрица, где учи румунски и шаље патриотске песме емигрантским часописима. Године 1874. укључио се у борбу за независност од Османског царства. У Сопот се вратио 1875. као члан револуционарног комитета, а након неуспеха Априлског устанка 1876. бежи у Галац, где постаје секретар одбора и пише под утицајем Ботева. Своја прва дела Прапорец и гусла (1875/1876) и Туга Бугарске (1877) објављује током овог емигрантског периода.
Након што је Бугарска стекла независност кроз Руско-турски рат 1878. године, објављује збирку Избављење и свој чувени Еп о заборављенима (1881–1884).Ivan Vazov. Epic of the Forgotten, Bulgarian-English Dual Language TextEpic of the Forgotten (partly translated) Током изузетно плодног боравка у Пловдиву, био је представник Народне странке у Обласној скупштини и покренуо књижевне часописе Наука и, заједно с Константином Величковом, часопис Зора. Тада пише и приповести Немили-недраги (1883) и Стричеви (1884). Из политичких разлога и прогона русофилске фракције, од 1886. до 1889. борави у изгнанству у Одеси, где пише свој најпознатији роман Под јармом.See Након повратка у земљу, радио је и као државни службеник у Свиштову, а до краја живота остаје у Софији стварајући бројне песничке књиге, драме и путописе.
Поборник "Велике Бугарске" и дехуманизација Срба
Иако није лично учествовао у бугарској окупацији Србије у Првом светском рату, Иван Вазов је одиграо важну улогу у ширењу идеје Велике Бугарске и антисрпске пропаганде током Балканских ратова и Првог светског рата. Као најистакнутија фигура бугарске књижевности свог доба, Вазов је користио свој огроман друштвени утицај да кроз књижевна дела радикализује јавно мњење и идеолошки оправда сукоб са Србијом. У својим ратним збиркама песама, а посебно у збирци Песме за Македонију 1913-1916 (буг. Песни за Македония 1913-1916), он систематски дехуманизује Србе, приказујући их као „узурпаторе”, „тиране” и „туђинце” на Балкану, чиме је отворено славио и подржавао бугарску окупацију Србије. Овај вид књижевног ангажмана био је део шире државне пропагандне стратегије усмерене на изградњу негативног стереотипа о Србима као главним препрекама бугарском националном уједињењу. Главни циљ његовог ангажовања у овом периоду био је потпуни раскид са идејом о словенском братству и књижевно обликовање Срба као искључивих непријатеља, чиме се у бугарској јавности стварао емотивни набој за ратне сукобе.
left|thumb|180px|Зеленом бојом означен део Србије под бугарском окупацијим.Посебан пропагандни замајац имала је његова песма „Па шта си ти?” (буг. „Па шта си ти?”), написана на основу новинских извештаја о наводном шамару регента Александра Карађорђевића девојчици Васки Зојчевој, због тога што се изјаснила као Бугарка. Пружајући књижевни и морални легитимитет ратним циљевима Бугарске, Вазовљево стваралаштво је послужило као важна идеолошка потпора за касније спровођење насилне бугаризације и сурово поступање бугарских окупационих снага према српском цивилном становништву у Поморављу, Топлици и Македонији. Посебан сегмент ових ратних страдања чинило је систематско насиље и репресија над цивилима на југу Србије, што укључује и масовно страдање жена током бугарске окупације.
Други познати радови
Нека од осталих познатих Вазових дела су романи Нова земља (1894), Под нашим небом (1900), Казаларска царица (1902), Песме Македоније (1914), Неће пропасти (1920) и драме Вагабондс (1894), Новинар? (1900), Борислав (1909) и Ивајло (1911).
Вазов је написао и прву бугарску научнофантастичну причу Последњи дан XX века (1899), прву бугарску фантастичну песму У Царству вила (1884) и још неке фантазијске поезије.
left|thumb|200px|Вазов гроб у центру Софије. У позадини је црква Свете Софије. Сама гробница је састављена од камена сијенита, пореклом са планине Витоше, где је Вазов волео да шета.()
Историјска локација
Вазов дом у Софији претворен је у музеј, у коме се налази рестаурација његове резиденције са старинским намештајем, као и Вазов таксидермички очуван пас. Иако је музеј наизглед отворен од уторка до суботе, у пракси нема увек особља, те се посетиоцима саветује да се јаве унапред. Музеј се налази на углу улица Ивана Вазова и Георгија С. Раковског у Софији. Још један драгуљ музеја је његова велика кућа у Берковишти. Испуњена је поезијом у комбинацији са старим фотографијама краја и револуције, увећаним до величине постера. На другом спрату се налазе две велике сале за састанке, једна за мушкарце, друга за жене. Каучи на платформи служили су као кревети.
Дела
Романи Под јармом Нова земља Светослав Тертер Казаларска царица
Приповести Митрофан и Дормидолски Немили-недраги Стричеви Нора
Зборници Приче 1881-1901 Шаролик свет Јутро у Банки Приче 1901-1921
Песничке збирке Песме за Македонију 1913-1916 (буг. Песни за Македония 1913-1916) Прапорац и гусле Туга Бугарске Избављење Мајски букет Гусле Италија Поља и горе Сливница Звуци Поеме Скитничке песме Под нашим небом Јоргован ми замириса Љубав и природа
Занимљивости Током Топличког устанака 1917. године књижевница Даница Марковић показала је одважност, супротстављајући се суровости бугарских војника. Даница је тада показала изузетну храброст и пожртвованост покушавајући да у Нишу дође до високих представника бугарске власти пружајући отпор бугарској окупацији. Једном приликом била је и ухапшена и одведена у Нишку тврђаву и осуђена на смрт. Њена ситуација је била толико безнадежна да се за помоћ обратила бугарском колеги Ивану Вазову, човеку који је у том тренутку био на непријатељској страни. У својим писмима из заточеништва, Марковићева је детаљно описивала тешке услове, глад и материјалну немаштину, изражавајући дубок страх да ће јој деца умрети од глади уколико она не буде била уз њих. Избегла је егзекуцију и помилована је захваљујући заједничком залагању организације Црвеног крста, холандске краљице Вилхелмине и Ивана Вазова. Своја непосредна сведочанства о бугарској окупацији Србије уобличила је у мемоарску прозу Утисци из буне у Топлици, коју је објавила након рата, 1929. године у листу Политика. Референце
Литература
Ташев, Ташо. Министрите на България 1879–1999. София, АИ „Проф. Марин Дринов“ / Изд. на МО, 1999. / ISBN 978-954-509-191- 9. с. 74–75. Карчев, Петър. През прозореца на едно полустолетие (1900-1950), София, 2004, стр. 274. Михаил Арнаудов. „Македония като българска земя“. (беседа, държана в Битоля на 4 юли 1941 г.) Бачева, Ирина и др. Кратък летопис. // vazovmuseum.com. Къща музей "Иван Вазов" - Сопот, 2013. Посетен на 2013-03-18. Аврамов, Румен. Комуналният капитализъм: Т.II. София, Фондация Българска наука и култура / Център за либерални стратегии, 2007. . с. 22. The Nomination Database for the Nobel Prize in Literature, 1901–1950. // Nobelprize.org. SCAR Composite Gazetteer of Antarctica: Vazov Point. Нацева, Розалина, Любен Иванов, Инес Лазарова, Петя Кръстева. Каталог на българските банкноти. Българска народна банка. С., 2004. , с. 107
Bulgaria, R. J. Crampton, Oxford University Press, 2007,p. 30., L’Histoire slavo-bulgare de Paisij de Hilendar. Traduction et commentaire French translation and commentary by Athanase Popov. INALCO, 2004-2005. (retrieved on 15 November 2020)
Спољашње везе Страница посвећена Ивану Вазову Пројекат Растко-Бугарска: Иван Вазов
Vazov, I. Under the Yoke. A Romance of Bulgarian Liberty. With an Introduction by E. Gosse. A New and Revised Edition. London, 1912 Ivan Vazov’s place in Bulgaria’s heritage Ivan Vazov – The revolutionary poet
Категорија:Рођени 1850. Категорија:Умрли 1921. Категорија:Бугарски књижевници