Софрон из Сиракузе (, fk. 430. пре нове ере) био је старогрчки писац прозних драма (μιμος).
Софрон је био аутор прозних дијалога на дорском дијалекту, који су садржали и мушке и женске ликове, неке озбиљне, а друге духовитог типа, и који су приказивали сцене из свакодневног живота сицилијанских Грка. Иако написана у прози, сматрани су песмама и нису биле намењене сценском постављању. Писани су језгровитим и народним језиком, пуним пословица и колоквијализама.
Утицај За Платона се каже да је Софронова дела унео у Атину и да их је користио у својим дијалозима; према Диогену Лаертију, Платон се није одвајао од ових дела па је чак и спавао са њима под јастуком; Суда каже за Софронове радове: „Платон их је филозоф увек читао, да би повремено задремао.
Опште идеје о врсти дела може се стећи из 2. и 15. Теокритове идиле, за које се каже да су имитирале Akestriai и Isthmiazousai његовог претходника из Сиракузе. Њихов утицај се такође може пратити у сатирима Персија.
Издања Фрагменти дела сакупљени су у:
Ahrens, H. L., De graecae linguae dialectis (1843), ii. (app.), and C. J. Botzon (1867); see also his De Sophrone et Xenarcho mimographis (1856).
Најновије издање је:
, Oxford. .
Референце
Категорија:Непозната година смрти Категорија:Старогрчки писци