Душан Миладиновић (Суботица, 20. фебруар 1924 — Линц, 30. децембар 2007) био је српски диригент-маестро, композитор и професор Музичке академије у Београду у Београду и дугогодишњи диригент и директор Опере Народног позоришта у Београду.
Биографија
Рођен је 1924. године у Суботици. Његов отац био је Слободан Миладиновић, адвокат, а мајка Јелена Кантор Миладинвић. Након завршетка основне школе, завршио је Музичку школу „Мокрањац” у Београду и Музичку академију у Београду на одсеку певања у класи Јелке Стаматовић-Николић. Дипломирао је 1948. године, а на Одсеку дириговања-композиције, у класи Крешимира Барановића, дипломирао је 1953.Iz arhive Radio Beograda – dirigent Dušan Miladinović rts.rs 30. 8. 2017.Сахрањена првакиња опере народног позоришта Милица Миладиновић narodnozororiste.rs 19. 1. 2015.
Био је ожењен Милицом Миладиновић, првкакињом Београдске опере, са којом је имао сина Дејана Миладиновића, позоришног редитеља.
Пензионерске дане је, до краја живота, проводио у Линцу, где је сарађивао са тамошњим црквеним хором. Преминуо је 30. децембра 2007. године у Линцу, а сахрањен је 4. јануара 2008. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.Maestro Dušan Miladinović (1924-2007) krstarica.com 10. 1. 2008.Миладиновић Душан umrlice.net
Каријера
Још као дете Миладиновић је гледао представе НПДБ када је гостовало у Суботици, а како је током војне окупације због материјалних прилика био принуђен да се запосли, радио је 1943. године корепетитор у Опери Народноg позориштa у Београду, што га је определило да се бави музиком.
у Београдској опери био је запослен од 1949. као диригент, а од 1969. до 1973. године био је директор Београдске опере. Учествовао је у оснивању опере у Каиру и у њој наступао повремено од 1960. до 1964. Као сталан гост био је ангажован у Опери Српског народног позоришта од 1964. до 1968. године. Са операма Београда и Новог Сада а и самостално, гостовао је у Загребу Љубљани, Сарајеву, Скопљу, Нишу, Ријеци, Пули, Сплиту, Дубровнику, Осијеку, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Крагујевцу, Ваљеву, Ужицу и Чачку, а у иностранству у Ослу, Копенхагену, Варшави, Букурешту, Софији, Варни, Солуну, Атини, Александрији, Каиру, Палерму, Катанији, Венецији, Модени, Лозани, Бечу, Братислави, Брну, Единбургу, Мадриду и Барселони.
Наступао је са симфонијским оркестрима и са хором „Београдских мадригалиста“ и као клавирски пратилац певача (у Женеви, Каиру и Софији). Од 1957. до 1963. предавао је дириговање и корепетицију на београдској Музичкој академији. Од 1947. је члан Удружења музичких уметника Србије. Са италијанског, руског, француског, немачког и мађарског језика преводио је оперска либрета (Дон Карлос, Отело, Набуко, Моћ судбине, Самсон и Далила, Сорочински сајам, Марта, Годишња доба, Јованка Орлеанка, Банк Бан).
Компоновао је соло песме, кантату Зулејима, музику за драмске комаде и балет Одбачена.
Носилац је Ордена рада са златним венцем; Народно позориште у Београду га је више пута наградило за дириговање: 1969. (Кнез од Зете), 1974. (Плавобради), 1976. (Турандот) и 1978 (Фалстаф), а 1975. добио је Награду Савеза културно-уметничких друштава Београда за дугогодишњи рад са аматерима. Орден Светог Саве I реда Миладиновић је добио за допринос култури од стране патријарха српског Павла, 2008. године.
Поред стандардног оперског репертоара, у Београду и Новом Саду се залагао за извођење домаћих аутора (М. Логар, П. Коњовић, С. Рајичић, С. Христић, Р. Бручи, Д. Радић, М. Келемен).МИЛАДИНОВИЋ Душан snp.org.rs 24. 8. 2024.
Референце
Спољашње везе Душан Миладиновић на сајту snp.org.rs
Категорија:Рођени 1924. Категорија:Умрли 2007. Категорија:Музичари из Суботице Категорија:Југословенски диригенти Категорија:Југословенски композитори Категорија:Југословенски професори Категорија:Српски диригенти Категорија:Српски композитори Категорија:Српски професори Категорија:Студенти Факултета музичке уметности Универзитета уметности у Београду Категорија:Професори Универзитета у Београду Категорија:Чланови и чланице Народног позоришта у Београду Категорија:Носиоци Ордена рада Категорија:Носиоци Ордена Светог Саве Категорија:Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду