__БЕЗКН__ У рачунарству, -{lex}- је рачунарски програм који генерише лексички анализатор. -{Lex}- се обично користи са -{yacc}--ом. -{Lex}-, који су написали Ерик Шмит () и Мајк Леск (), постао је стандардни генератор за лексички анализатор на многим јуникс системима, а понашање -{lex}--а одређено је правилима у -{POSIX}- стандарду.
-{Lex}- чита улазни ток и враћа код који имплементира -{lexer}- у програмском језику C.
Верзије -{Lex}--а базиране на АТ&Т коду су доступне као софтвер отвореног кода, као део -{OpenSolaris}--а и -{Plan 9 from Bell Labs}--а. Друга популарна верзија -{Lex}--а отвореног кода је -{Flex}-, тј. брзи лексички анализатор ().
Структура -{lex}- програма Структура -{lex}- програма је намерно направљена да буде слична структури -{yacc}- програма; програми су подељени на три дела, одвојена линијама које садрже само два процентна знака (%%), тј.:
Део за дефиниције %% Део за правила %% Део за C код
Дефиницијски део је место где се дефинишу макрои и позива датотека написана на C-у. Овде је такође могуће написати било какав -{C}- код који ће дословно бити копиран у генерисану изворну датотеку. Део за правила је најважнији део; он повезује обрасце са -{С}--овским исказима. Обрасци су регуларни изрази. Када -{lexer}- види неки текст на улазу који одговара датом обрасцу, онда он извршава одговарајући део -{С}- кода. Ово је основно у раду -{lex}--а. Део за -{С}- код садржи -{С}- исказе и функције које се дословно копирају у генерисану изворну датотеку. Ови -{С}- искази садрже позиве правила из дела за правила. У великим програмима много је лакше овај део кода записати у одвојеној датотеци и онда је повезати за време компајлирања.
Пример -{lex}- програма Овај пример -{lex}- програма је за -{Flex}- верзију -{lex}--а. Препознаје ниске целих бројева са улаза и само их штампа на излаз:
/*** Део за дефиниције ***/
%{ /* C код ће да буде копиран дословно */ #include <stdio.h> %}
/* Ово говори flex-у да чита само једау улазну датотеку */ %option noyywrap
%% /*** Део за правила***/
/* [0-9]+ представља ниске које имају једну или више цифара */ [0-9]+ { /* yytext је ниска која садржи одговарајући препознати текст. */ printf("Primecen ceo broj: %s\n", yytext);
. { /* Игнориши све друге карактере. */ }
%% /*** Део за С код***/
int main(void) { /* Позове lexer и онда прекине */ yylex(); return 0; }
Ако овај улаз дамо -{flex}--у, он ће бити конвертован у -{C}- програм, -{lex.yy.c}-. Када се ово комајлира и покрене биће препознаване и исписиване ниске целих бројева. На пример, за дати улаз: -{abc123z.!&*2ghj6}- програм ће иштампати: -{Primecen ceo broj: 123 Primecen ceo broj: 2 Primecen ceo broj: 6}-
Коришћење -{Lex}--а са -{Yacc}--ом -{Lex}- и -{Yacc}- се обично користе заједно. -{Yacc}- користи формалну граматику да рашчлани улазни ток, а то -{Lex}- не може да уради користећи само регуларне изразе. Са друге стране, -{Yacc}- не може да чита обични улазни ток, њему требају низови токена. -{Lex}- се често користи да обезбеди -{Yacc}- са овим токенима.
Lex и make -{Make}- може да се користи да одржава програме који користе -{lex}-. -{Make}- претпоставља да датотека са екстензијом .l представља -{lex}- програм. -{Make}- зна како такву датотеку треба да обради да би се направила одговарајућа објектна датотека.
Претпоставимо да листа зависности у -{make}- датотеци садржи име датотеке x.o, а постоји датотека x.l. Ако је x.l модификован после датотеке x.o (или ако x.o не постоји), онда ће -{make}- покренути x.l, и онда ће објектни фајл x.o бити креиран од lex.yy.c.
Види још -{Flex}- -{Yacc}-
Категорија:Преводиоци (рачунарство)