Тања Андријић (Београд, 1978) је српска оперска и концертна уметница, композитор и педагог. Остварила је бројне наступе у земљи и иностранству, сарађујући са значајним оперским и концертним институцијама, међу којима су Staatsoper Unter den Linden и фестивал Salzburger Festspiele, где је наступила у савременој сценској продукцији дела Al gran sole carico d’amore композитора Luigi Nono. Добитница је више уметничких признања за допринос музичкој култури, а поред извођачке каријере активно се бави и ауторским радом у области уметничке, духовне и дечје музике.
Биографија У раном детињству је наступала на радију и телевизији и снимала дечје песме. Основне и магистарске студије соло певања и клавира завршила је на Факултету музичке уметности у Београду у класи професорки Александре Ивановић и Радмиле Смиљанић. Усавршавање је наставила у класи професора Рудолфа Пјернаја на Факултету музичке уметности у Манхајму.
Уметнички рад Тање Андријић обухвата преко 1500 наступа остварених широм света, велики број радио и телевизијских емисија, више одржаних стручних предавања, Мајсторских семинара и учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Почев од првих сценских искустава у Народном позоришту у Београду, међу којима су улоге Лаурете из Пучинијеве опере „Ђани Скики”, Прве даме из Моцартове опере „Чаробна Фрула” и Мизете из Пучинијеве опере „Боеми”, напредовала је до великих сопранских улога као што су Дона Ана из Моцартове опере „Дон Ђовани”, Розалинда из Штраусове оперете „Слепи миш”, Сантуца из Масканијеве опере „Кавалерија Рустикана”, Сента из Вагнерове опере „Холанђанин луталица”.
Дебитовала је на Салцбуршком фестивалу 2009. године у улози Деоле у опери Луиђија Нона „Под жарким сунцем љубави”, под диригентском палицом Инга Метцмахера, у режији Кејти Мичел, у пратњи оркестра Бечке филхармоније.
Певала је у главној улози у светској премијери националне опере „Седра“, настале по замисли доктора Владе Батножића, за коју је музику компоновао Мирољуб Аранђеловић Расински, а либрето написала Миланка Берковић.
Наступала је у Македонском народном позоришту у Скопљу, у Берлинској државној опери и Опери Лајпциг.
Ангажована је у извођењу савремене ауторске музике и концертној делатности у земљи и иностранству. На рециталима и концертима представила је прва извођења многих дела руских, српских, норвешких и немачких композитора међу којима су: Гисле Крогсет, Олга Магиденко, Јоханес Харнајт, Александар Вујић, Иван Бркљачић, Маја Ле Ру Обрадовић, Мирољуб Аранђеловић Расински, Биљана Васиљевић Драшковић, Дејан Деспић, Душан Трбојевић и многих други.
Посвећена је педагошком и менторском раду. Аутор је уџбеника и приручника за музичку културу за основну школу Издавачке куће „Дата Статус". Многи ученици из њене класе су понели значајне награде на међународним и државним такмичењима, а најталентованији и највреднији су наставили школовање на престижним музичким факултетима у земљи и иностранству.
Тања Андријић је ауторка преко 30 музичких композиција на текстове познатих песника, укључујући Даницу Додић из Париза и Миланку Берковић. Њене композиције за децу уврштене су у уџбенике музичке културе за основне школе. Најзначајније дело из области духовне музике је сценска кантата „Царске двери“ са текстом Миланке Берковић, у којој је приказано страдање српског народа са територије Крајине, а која је изведена уз помоћ др Владе Батножића.
Рано уметничко деловање
Тања Андријић је јавне музичке активности започела током детињства. Крајем осамдесетих и почетком деведесетих година XX века наступала је у бројним музичким и дечјим телевизијским емисијама тадашње националне телевизије Радио-телевизије Београд (РТБ, данашњи РТС), међу којима су Децо, певајте са нама, Музички тобоган, Југословенски писци за децу и С оне стране дуге.
У истом периоду снимала је соло дечје песме истакнутих српских композитора, међу којима су Миња Субота, Божидар Станчић, Бора Мајданац и Душан Кауровић, као и трајне аудио-снимке за издавачку кућу ПГП РТБ/РТС, укључујући издања Патике од седам миља, Сами и Вук и пројекте композитора Боре Мајданца. Песма Бунари (музика: Душан Кауровић, текст: Добрица Ерић) била је 1989 године писана за глас Тање Андријић и више пута извођена на телевизији и концертима, укључујући фестивал Београдско пролеће и свечани концерт Поздрав конгресу одржаном поводом IX конгреса Савеза синдиката Србије, заједно са истакнутим глумцима, инструменталистима, оперским уметницима и популарним извођачима тог периода..
Као члан дечјег хора учествовала је у снимању филмске верзије опере Борис Годунов, у којој је главну улогу тумачио бас Руђеро Рајмонди.
Била је три године за редом победница дечјег музичког такмичења Златна сирена. Добитница је и Новембарске награде града Београда, а основну школу „Краљ Петар Први“ завршила је као ученик генерације.
Средње образовање стекла је у Трећој београдској гимназији и Средњој музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, на одсецима за соло певање (класа: Мирјана Влаовић) и клавир (класа: Љубинка Хаџи Јованчић). Дипломирала је и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду (класа: Александра Ивановић и Радмила Смиљанић), а стручно усавршавање наставила на Факултету музичке уметности у Манхајму (класа: Rudolf Piernay). Током школовања била је финалиста Оперског студија Atelier Lyrique при Националној опери у Паризу. Освајала је прве награде на државним и међународним такмичењима из соло певања.
Први наступ са оркестром остварила је 1999. године као Дона Ана у Моцартовој опери Дон Ђовани, у пратњи Оркестра Станислав Бинички под диригентском палицом Павла Медакавића. Прва оперска улога била је Мизета у Пучинијевој опери Боеми у Народном позоришту у Београду, под диригентском палицом Дејана Савића, 2002. године.
Први велики међународни наступ остварила је 2001. године у Минхену – Pfaffenhofen, у улогама Габриел и Еве у ораторijуму Die Schöpfung Ј. Хајдна, под диригентском палицом Макса Фраја и Александра Вујића.
Оперске улоге Тања Андријић је остварила значајне улоге у класичном и савременом оперском репертоару, укључујући продукције националних и међународних оперских кућа и фестивала. Luigi Nono – Al gran sole carico d’amore – Deola Luigi Nono – Al gran sole carico d’amore – Soprano I Wolfgang Amadeus Mozart – Die Zauberflöte – Erste Dame Pietro Mascagni – Cavalleria rusticana – Santuzza Johann Strauss (ml.) – Die Fledermaus – Rosalinde Giacomo Puccini – Gianni Schicchi – Lauretta Giacomo Puccini – La bohème – Musetta Giacomo Puccini – Madama Butterfly – Kate Pinkerton Giuseppe Verdi – Aida – Sveštenica (Sacerdotessa) Francesco Cilea – Adriana Lecouvreur – Madame Jouvenot Engelbert Humperdinck – Hänsel und Gretel – Sandmännchen Engelbert Humperdinck – Hänsel und Gretel – Taumännchen Miroljub Aranđelović Rasinski – Sedra – Marija Miroljub Aranđelović Rasinski – Sedra – Veroslava Miroljub Aranđelović Rasinski – Sedra – Vila Danica Stanislav Binički – Na uranku
Концертна делатност
Концертна делатност Тање Андријић обухвата солистичке и камерне наступе у Србији и иностранству, на концертним сценама, фестивалима и у културним центрима.
Међународна концертна сцена
На међународној концертној сцени сопран Тања Андријић наступала је у више европских и светских културних центара, у земљама као што су Кина, Русија, Француска, Шпанија, Немачка, Аустрија, Малта, Румунија, Република Српска и Северна Македонија, укључујући наступе на значајним европским музичким сценама и фестивалима као што су Берлинска државна опера (Staatsoper Unter den Linden) и Салцбуршке летње игре.
У Кини је наступила у Културном центру Србије „Иво Андрић“ у Пекингу, у оквиру концерта „Магични тонови“, у сарадњи са гитаристом Урошем Дојчиновићем и пијанисткињом Добрилом Миљковић.https://www.rasejanje.info/2025/11/23/donatorski-koncert-u-parizu/
У Француској је одржала више концерата у Паризу, укључујући наступе у Српском културном центру, у општинској сали 15. арондисмана, као и у Цркви Светог Саве. На тим концертима сарађивала је и са песникињом Даницом Додић, а програме је реализовала у сарадњи са представницима српске дијаспоре у Француској.
У Шпанији је наступила у граду Линарес, где је одржала концерт у музеју „Andrés Segovia“https://fimaelinares.com/concierto-de-musica-popular-de-serbia/, као и у месту La Guardia de Jaén.https://www.facebook.com/LaGuardiadeJaen/posts/1134658045362180/ Сарађивала је са гитаристом Урошем Дојчиновићем.
У Немачкој је наступала у више градова, укључујући Лајпциг и Манхајм, где је учествовала у концертним и сценским пројектима поводом обележавања годишњице Мирне револуције у Опери у Лајпцигу.https://www.openpr.de/news/351205/Konzert-zum-Wende-Herbst-in-der-Oper-Leipzig.html
У Русији је учествовала на више међународних фестивала духовне музике, укључујући фестивал „Голоса Суздаља“ у Суздаљу.https://portal-kultura.ru/articles/news/352421-festival-golosa-suzdalya-soberet-10-khorov-iz-rossii-serbii-i-belarusi/ Том приликом са хором „Краљица Марија“ извела је програм српске духовне и традиционалне музике.https://balkanekspresrb.rs/arhive/16082 Наступала је и у Москви и Санкт Петербургу у оквиру програма културне сарадње Србије и Русије.https://www.politika.rs/scc/clanak/567901/hor-kraljica-marija-rusija-festival Посебно значајан био је концерт у Санкт Петербургу, одржан поводом историјског сусрета представника династија Романов и Карађорђевић након више од једног века.https://imap.pravda.rs/lat/2015/12/22/nakon-100-godina-srele-se-dinastije-romanov-i-karadjordjevic-u-rusiji-foto/ Том приликом јој је у Руској Федерацији додељена и јубиларна медаља „В память Великой войны“.
На Малти је наступила у Валети у организацији Russian Centre for Science and Culture, са пијанисткињом Добрилом Миљковић.https://www.facebook.com/rcscmalta/posts/1368747928627143/
У Републици Српској наступила је у Бањалуци у опери „Седра“ композитора Мирољуба Аранђеловића Расинског.https://www.nezavisne.com/kultura/muzika/Opera-od-nacionalnog-znacaja-i-u-Banjaluci/514300
Концертна активност у Србији Поред међународне каријере, остварује континуирану концертну делатност у Србији, где редовно наступа на фестивалима класичне и духовне музике и у програмима културних институција.
Посебно се издвајају наступи на Међународном фестивалу класичне музике „Vrnjci“ у Врњачкој Бањи.https://www.rts.rs/lat/magazin/kultura/vesti/4451319/vrnjci-2021--sest-veceri-vrhunske-klasicne-muzike-u-vrnjackoj-banji.htmlhttps://www.krug.rs/program-medunarodnog-festivala-klasicne-muzike-vrnjci-2024/https://www.vrnjackabanja.gov.rs/aktuelnosti/vesti/i-medjunarodni-festival-klasicne-muzike-vrnjci-2024-harmonicna-sinteza-umetnosti-i-kulture
Наступала је у Београду, Новом Саду, Суботици, Крушевцу, Смедереву, Пироту, Пожеги, Пожаревцу, Иванјици, Убу, Сремској Митровици и другим градовима.https://kalendar.novisad2022.rs/en/events/pearls-of-serbian-solo-song/https://m.subotica.com/vesti/bogat-program-28-svetosavske-nedelje-od-21-do-27-januara-id37033.htmlhttps://www.plusonline.rs/odrzan-koncert-tria-vokalizahttps://www.podunavlje.info/dir/2021/10/08/koncert-arija-i-dueta-iz-lazarevog-obretenija-u-muzeju-u-smederevu/
Значајни концерти реализовани су и у сарадњи са реномираним ансамблима и институцијама, међу којима је и Задужбина Илије М. Коларца.https://www.kolarac.rs/koncerti-lat/opera-sedra-ponedeljak-17-12-2018-u-20-sati-velika-dvorana/
2022 године реализовала је солистички концерт у Новосадској Синагоги, у оквиру програма „Нови сад- Европска престоница културе“
Београд Тања Андријић је у Београду имала бројне значајне концерте, учествујући у представљању класичне, савремене и духовне музике. Њени наступи обухватају:
Концерт „Најлепше песме Русије“ Концерт са Уметничким ансамблом „Станислав Бинички“ на програму „Рат и мир“ Светска премијера опере „Седра“ Ауторски концерт композитора М. Расинског Наступи на Vitez Fest 2016. и 2018. године Наступи на обележавању 40 година рада композиторке Мaje Ле Ру Обрадовић Наступ у театру Madlenianum („Ljubi bližnjega svog“)