Петар Јојић (12. јул 1938) је српски политичар. Био је у више мандата у Народној скупштини Србије као члан Српске радикалне странке и био је министар правде Савезне Републике Југославије од 1999. до 2000. године.
Приватна каријера Јојић је адвокат са седиштем у Панчеву у српској покрајини Војводини.PETAR JOJIC, National Assembly of Serbia, 27 July 2017.
Политичка каријера
Југословенски посланик Јојић је на изборима 1996. изабран за посланика у Већу грађана Скупштине Савезне Републике Југославије.Izbori 2012, pancevac-online.rs, accessed 27 July 2017. It may be reasonably assumed that Jojić was elected for the Pančevo division, where the Radical Party won one mandate; see ИЗБОРИ '96: ВЕЋЕ ГРАЂАНА САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ, Federal Republic of Yugoslavia Department of Statistics (1996), p. 41. Радикална странка је освојила шеснаест мандата и у почетку је била опозиција владајућем савезу на челу са Социјалистичком партијом Србије и њеним црногорским савезницима.
Југословенски министар Радикална странка је ушла у владу Југославије у августу 1999. године, убрзо након што је НАТО бомбардовао Југославију током рата на Косову. Шест чланова Радикалне странке постали су министри у влади Момира Булатовића 12. августа 1999. године, укључујући Јојића у ресору правосуђа."Milosevic shores up government with Serb nationalists," Agence France Press, 12 August 1999.
Косово и Метохија Јојић је крајем августа 1999. оптужио међународне војне и цивилне мисије које делују на Косову и Метохији (Косовске снаге (КФОР) и Мисија привремене управе Уједињених нација на Косову (УНМИК)) да не поштују услове Резолуције Савета безбедности УН 1244 о отцепљеној провинцији. Он је тврдио да су југословенске власти оправдано инсистирале на присуству југословенске војске и српске полиције на главним граничним прелазима, наводећи да је преко сто хиљада герилских бораца прешло границу из Албаније на Косово."Yugoslav justice minister calls for army's return to Kosovo borders," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 17 August 1999 Source: Tanjug news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1233 gmt 27 Aug 99. Он је такође оптужио Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Немачку да су саучесници у актима насиља усмереним против становништва Срба на Косову и Метохији."Yugoslav justice minister says army could restore peace in Kosovo in five days," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 27 August 1999 (Source: Beta news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1305 gmt 27 Aug 99).
Јојић је касније указао на снажно противљење Југославије стварању Косовског заштитног корпуса као званично санкционисане групе наследнице Ослободилачке војске Косова."Yugoslavia pledges to resist Kosovo Liberation Army transformation by all means," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 21 September 1999 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in English 1804 gmt 21 Sep 99). Једном приликом је рекао да лидер УНМИК-а Бернар Кушнер "не поштује ниједан закон, ни међународно право ни локални закон... и да је формирао армију албанских терориста"."Opposition leaders appear set to boycott EU meeting," Agence France-Presse, 11 October 1999.
Говорећи о НАТО бомбардовању Југославије, Јојић је напоменуо да су његове најважније последице оне које се односе на слом међународног права и нарушавање правног статуса Југославије као суверене државе и чланице Уједињених нација."Yugoslav minister, Russian Duma delegation discuss Kosovo 'crimes'," British Broadcasting Corporation Monitoring Services: Central Europe & Balkans, 2 November 1999 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in English 1826 gmt 31 Oct 99).
Изручења оптужених ратних злочинаца Јојић се 30. августа 1999. године састао са представницима Удружења за кривично право и криминологију Југославије; група је закључила да устав земље и закон о кривичном поступку не дозвољавају изручење југословенских цивила било којој спољној земљи или организацији."Yugoslav justice minister rules out extradition," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 31 August 1999 (Source: Tanjug news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1336 gmt 30 Aug 99). Јојић је касније рекао да „лично никада неће дозволити да било који грађанин у Југославији буде испоручен такозваном суду за неправду у Хагу“, мислећи на Хашки трибунал."U.N. prosecutor urges more war crimes arrests," Reuters News, 14 April 2000. У априлу 2000. године позвао је Савет безбедности Уједињених нација да пусти бившег лидера Срба у Босни и Херцеговини Момчила Крајишника из хашког притвора, рекавши да је ухапшен „на терористички начин“."Yugoslavia Asks UN to Free Bosnian Serb Leader," Xinhua News Agency, 15 April 2000.
Јојић је 24. маја 2000. објавио отворено писмо на двадесет пет страница Међународном трибуналу у којем, између осталог, суд описује као „не међународну правну институцију већ као злочиначку организацију коју чине плаћеници, шпијуни, олоши, америчке и НАТО слуге“, и оптужио је главног тужиоца Карлу дел Понте да „води тамницу коју сте, као најгора курва, распродали Американцима и у коју силом, киднаповањем и убиствима доводите невине Србе“.Aleksandar Vasovic, "Yugoslavia sends verbal abuse to U.N. War Crimes Court," Associated Press Newswires, 24 May 2000. Овај документ је био нашироко објављен у међународној штампи и од тада је стекао статус озлоглашеног због свог изразито недипломатског језика.See for instance Vesna Peric Zimonjic, "Kostunica defied over amnesty for dissidents," The Independent, 27 October 2000, p. 19; Ed Vulliamy, "Carla del Ponte - Avenging angel," The Observer, 4 March 2001, p. 27; "Neue Aufgabe für Ex-UN-Chefanklägerin," Deutsche Welle, 3 October 2012.
Југословенско право и сродна питања Неколико дана након именовања за министра правде, Јојић је упозорио лидере планираног митинга опозиције у Београду да ће држава одговорити "свим расположивим средствима" ако демонстранти почине било какво насиље. И док је опозиционим лидерима (од којих је неке описао као „западњачке марионете”) саветовао да имају законско право да одрже митинг, он је додао да ће државне институције бити обавезне да предузму „благовремене и ефикасне” мере уколико „и најмањи инцидент, или покушај подстицања насиља”.See " Belgrade warns of tough response to rally trouble," British Broadcasting Corporation Monitoring Newsfile, 15 August 1999 (Source: Pancevo Radio in Serbo-Croat 15 Aug 99). Ово је нашироко тумачено као покушај застрашивања, али у случају да је митинг опозиције одржан без инцидената 19. августа 1999. године.
Јојић је у јуну 2000. донео решење којим одбија да региструје београдски огранак опозиционе групе Отпор! Написао је да „подносиоци већ неко време делују незаконито и кршећи наше прописе, на пример организовањем јавних скупова и подстицањем грађана на побуну како би се срушио уставни систем“."Yugoslav authorities refuse to register Belgrade branch of Resistance," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 13 June 2000 (Source: FoNet news agency, Belgrade, in Serbo-Croat 1603 gmt 13 Jun 00).
Јојић је у септембру 1999. године рекао да ће нови кривични закон Југославије (који је, између осталог, укинуо смртну казну и заменио је доживотном), важити у целој земљи – укључујући и Црну Гору, где су неки довели у питање његову примену."Yugoslavia says new penal code to be valid in Montenegro," British Broadcasting Corporation Monitoring Service: Central Europe & Balkans, 20 September 1999 (Source: Radio B2-92, Belgrade, in Serbo-Croat 1500 gmt 17 Sep 99). Касније је рекао да би амнестија Владе Црне Горе 14.000 грађана Црне Горе који су одбили да се прикључе југословенској војсци током НАТО бомбардовања угрозила правни систем Југославије."Yugoslav army officer beaten in Montenegro," Associated Press Newswires, 19 November 1999; James M. Dorsey, "Djukanovic Walks a Fine Line in Montenegro --- Republic Launches Reform While Milosevic Looks On," Wall Street Journal, 22 November 1999, p. 4.
Јојић је помогао у доношењу закона о изборној реформи у јулу 2000. који је, уз друге измене, омогућио југословенском председнику Слободану Милошевићу да тражи поновне изборе.Misha Savic, "Yugoslav parliament approves laws to prolong Milosevic's power," Associated Press Newswires, 24 July 2000. Он је у истом периоду покушао да изнесе антитерористички закон који су критичари описали као озбиљно ограничавање грађанских слобода југословенских грађана, али је повукао предлог закона након што му се успротивио лидер Радикалне странке Војислав Шешељ."Yugoslavia politics - A new tool for political repression," The Economist Intelligence Unit – ViewsWire, 8 August 2000.
Јојићу је мандат министра правде престао 4. новембра 2000. године, убрзо након пада Милошевићеве владе и избора Војислава Коштунице за председника Југославије. Пре него што је напустио функцију, Јојић је одбио Коштуничино наређење да започне саслушања о помиловању Флоре Бровине, косовске Албанке која је осуђена за помагање сепаратистима на Косову и Метохији и коју су многи сматрали политичким затвореником."Outgoing justice minister refuses to free human rights activist," Associated Press Newswires, 26 October 2000. (Бровина је пуштена из затвора неколико дана касније када је Коштуница издао директно помиловање.)"Kosovo Albanian rights activist released from prison," Agence France-Presse, 1 November 2000. По одласку са функције, Јојић је протестовао због отварања београдске канцеларије Међународног суда, рекавши да ће она постати „центар за хапшење народних хероја као што су Радован Караџић и Ратко Младић“."Serbian Radicals oppose opening of Hague office in Belgrade," British Broadcasting Corporation Monitoring European - Political, 27 November 2000 (Text of report by Croatian news agency HINA).
Посланик у Народној скупштини Србије