мини|десно|Село Тополово (Тополо) у Општини Гармак (Гримако).
Фурланска Словенија, позната и као Млетачка Словенија () или Фурланска Славија (), мала је планинска област у сјевероисточној Италији која је име добила по мјесном словенском становништву које се на те просторе доселило у 8. вијеку. Територија се налази у италијанској покрајини Фурланији — Јулијској крајини, између града Чивидале дел Фријули (није уврштен) и словеначке границе.
Територија Област обухвата фурланску територију на којој живи словенско становништво, односно општине Барод (Лузевера), Типана (Таипана), Таворјана (Тореано), Резија (Резја), као и планинска подручја општина Чента (Тарченто), Неме (Нимис), Ахтен (Атимис), Фојда (Фаедес), Прапотно (Препото) и Горјани (Монтенарс). Упркос томе, посљедњих деценија у Млетачку Словенија уврштене су и које су у средњем вијеку биле познате и као Антро, затим Скијавонија током млетачке превласти: подручја обухвата општине Шпиетар (Сан Пјетро ал Натизоне), Подутана (Сан Леонардо), Подбонесец (Пулферо), Дрека (Дренкија), Гармак (Гримако), Средње (Стрења) и Сауодња (Савоња).
Назив Од почетка 8. вијека (око 720. године) на ове просторе се досељавају Словени и у средњем вијеку су били познати као Склавони (-{Sclavons}-). Почетком 16. вијека, млетачка власти су ову пограничну област звали Скијавонија Венета (-{Schiavonia Veneta}-), што значи „Млетачка словенска земља”. Млетачка ријечи Скијавони (-{Schiavoni}-) и Скијавонија (-{Schiavonia}-) били су општи изрази који су означавали све јужнословенске народе са којима су долазили у непосредан додир, Словенце као и Хрвате и Србе из Далмације. Одговарајући латински израз, Склавонија (-{Sclavonia}-), послужио је као основа за назив Славоније, регије у Хрватској. Мјесни историчар је подручје 1884. именовао као Италијанска Славија (-{Slavia Italiana}-).
На словеначком, традиционално се користи термин -{Beneška Slovenija}-, што је дослован превод млетачког термина . У словеначком језику до раног 19. вијека није постојала разлика између термина „Словен” и „Словенац”. Међутим, од периода романтичарског национализма па надаље, термин Словениј, који се спораднично користио за означавање земаља насељених Словенцима/Словенима, добија ново значење, означавајући идеју савремене Словеније. Стари термин -{Beneška Slovenija}- тако добија ново значење, јер сада значи „Млетачка Словенија”. Као неутралнији колоквијални термин, у употребу је ушао назив -{Benečija}-, који на словеначком има исто значење као и Венето.
Послије Првог свјетског рата, чим је Краљевина Италија проширила своје границе на исток (укључују подручја насељена Словенима у Истри и Словеначким земљама), регија је почела да се обично именује као -{Slavia Friulana}-, умјесто опширнијег термина -{Slavia Italiana}-.
Види још Фурланија
Литература
Категорија:Фурланија-Јулијска крајина Категорија:Географске, историјске и културне регије Италије