Самур () је мали грабљивац из рода куна. Живи у шумама Русије, почев од Уралских планина па широм Сибира, затим у сјеверној Монголији и Кини и на Хокаиду, у ЈапануHarrison, D. J. (editor) (2004). Martens and Fishers (Martes) in Human-Altered Environments: An International Perspective.. Ова врста се, међутим, првобитно распростирала на просторима од данашњег европског дијела Русије, преко Пољске до скандинавских земаљаOgnev, S. (1962). Mammals of Eastern Europe and Northern Asia.. Због висококвалитетног крзна, ове животиње су се током историје доста ловиле, а данас се углавном, изузев Русије у којој је лов још увијек уобичајен, углавном гаје на специјализованим фармама.
Етимологија Име самур је турског поријекла а у руском језику се каже собољ (-{соболь}-) и као такво је ушло и у језичка подручја данашње западне Европе и Америке, вјероватно кроз трговину овим животињама са источним земљама попут РусијеДефиниција ријечи у Оксфордском рјечнику енглеског језика, друго издање, 1989. године.. Тако је руска ријеч собољ у енглеском језику почела да се изговара сејбл, у Њемачкој зобел, у Холандији забел, у Француској зибелин, итд.
Физичке особине мини|лево Мужјаци су нешто већи од женки, и порасту од 38 до 56 центиметара дужине, са од 880 до 1.800 грама тежине, док женке порасту од 35 до 51 центиметара у дужину и од 700 до 1.560 грама тежине. Реп им је дуг од 9 до 12 центиметара.
Крзно је средње дужине, а зими порасте знатно више него љети. Оно је сиво-бијеле боје, са флекама жуте или сиве, нарочито често испод врата. У продаји је нарочито популарно мрко крзно, популарно звано „црни дијамант“.
Понашање Самури су дневни грабљивци чији су основни квалитети у лову чула мириса и слуха. Када је зима или олуја, или их људи лове, самури се често крију у својим гнијездима по цијеле дане.
У природи су, у лову, изузетно крволочни. Иако постоје записи о „припитомљеним“ самурима, који се играју са људима и радознали су као мачке или пси, то су углавном били самури одвојени од мајке као врло млади. Углавном граде гнијезда у земљи, а хране се вјеверицама, мишевима, мањим птицама и рибама. Када је несташица хране, једу и купине, малине, шишарке итд. Када је невријеме, плијен носе у гнијездо и тамо га једу.
Иако су релативно мале, многи предатори избјегавају ове животињице, због њихових оштрих зуба и урођене крволочности.
Референце
Литература
. Springer-Verlag. Jerusalem: Israel Program for Scientific Translations.
Категорија:Куна Категорија:Фауна Арктика Категорија:Сисари Азије