Шатровачки говор (често погрешно називан као шатровачки језик) је жаргон у јужнословенским језицима. Распрострањеност шатровачког у регионима примјене језичког простора некадашње Југославије је неравномерна. Највише се користи у већим урбаним центрима — Београду, Новом Саду, Загребу и Сарајеву — затим мањим градовима Србије и Босне и Херцеговине, Славонији и Истри. Шатровачког готово да нема у Хрватском Загорју и Црној Гори. Широко је распрострањен и у свакодневној употреби у неформалном говору, поготову међу младим људима, али и међу онима који желе да „остану млади“. Име шатровачки долази од ромског шатра што је дакле у почетку означавало ромске ријечи које су ушле у српскохрватски језик.
Свака генерација има „свој“ шатровачки језик.
Нове ријечи у шатровачком се стварају пермутовањем слогова. На пример, реч пиво постаје вопи. Нова ријеч има исто значење као и оригинална. Неке ријечи се чешће користе у шатровачкој верзији од других, али не постоји правило.
Шатровачки говор је веома коришћен у затворским заједницама где је потребно да се размјењују информације које се тешко могу разумјети од стране формалног затворског система. У том случају обично се додаје још један слог између пермутованих слогова који отежавају препознавање конкретне ријечи — поруке.
Сличне језичке игре постоје и у верлану (француски) и весрану (аргентински шпански).
Примери шатровачких реченица
Брате, нећу да играм фудбал.
Тебра, ћуне да рамиг дбалфу.
Пази брате, мурија!
Зипа тебра, ријаму!
Примери шатровачких речи кежва — жваке мојне! — немој! тебра — брате ганци — циган (ром) љаксе — сељак зипа — пази тенкре — кретен Тарми Рићми — Митар Мирић (турбо-фолк певач) вугла — главу, глава вутра — трава (дрога) вопи — пиво воздра — здраво дбалфу — фудбал васпра — справа Довла — Владо (мушко име или надимак) Шоне — Неша или Нешо (мушко име или надимак) Шоми — Миша или Мишо (мушко име или надимак) Киза — Зоки (надимак мушког имена Зоран) Ћофи — Фића (надимак мушког имена Филип) Рема — Маре (надимак мушког имена Марко) Фисте — Стефи (надимак мушког имена Стефан) Ћоми — Мића (мушко име или надимак) Џони — Ниџа (надимак мушког имена Никола) Чода — (надимак мушког имена Данијел, Данило, Дамјан, Далибор и сл.) Киса — Саки (надимак женског имена Сања) Ксијо — Јокси (надимак женског имена Јована) Лекса — Алекс (надимак женског имена Александра) Лошми — Милош (мушко име) Цоа — Аца (надимак мушког имена Александар) лимте мо — молим те жива — важи (не мисли се на хемијски елемент Hg) важи — жива (мисли се на хемијски елемент Hg) лећа — ћале (отац, тата) Мунзе — Земун Конза — Закон тдро — дрот рицама — марица (полицијски комби) бемје — јебем (псовка, глагол) жатибе — бежати моћпо — помоћ рспо — спор
Утровачки
Утровачки је сленг који је постао популаран крајем 1990-их у Београду, али никад није постао толико раширен и прихваћен као шатровачки.
Уобичајене речи се на утровачки преводе тако што се уместо првог слога у речи ставља слово у. Често се, ради лакшег разумевања додаје реч за, затим избачени слог спојен са слогом ње.
Пример:
ментол — унтол (за мење) палим — улимзапање
Уобичајено је и да се за избаци и да се две преостале речи споје у једну.
Пример:
дувај — увајдуње жандар — ундаржање
Сленг старије генерације (1960—1970) буџа — угледан и/или богат човјек бувара, бајбок, прдекана, ћуза — затвор банџа — велика лакирана локна као Траволта гуштер, репоња — војник који је тек дошао у војску гиље — патике,ципеле гајба — стан, кућа гари — у новосадском сленгу, другар, ортак, али и непозната мушка особа дрпити, мрнути, мазнути — украсти даса, фрајер — момак дупетон — столица доколеничарка, подрумара, пепсика — врло млада дјевојка дропља, дроца, курава, фуфа — проститутка или лака жена дрот, цаја, муркан, кер, пандур, пајкан — полицајац Десанка Шакић — десна рука (мисли се на мастурбирање) ђускати — играти закевити, забебити — остати у другом стању запалити, ухватити маглу — побјећи језичара — жена која се бави оговарањем кева, матора — мајка кајла — златни ланац (накит) кењати — вршити велику нужду клопа — храна клекнути и припалити, блајзирати — орални секс лова, ђенги — новац лудара — лудница молерај — шминка маторци, преци — родитељи мурија — полиција њупавци — зуби пања — хлеб пљуга — цигарета пуса — пољубац, поздрав (на Хрватском језику) пичка, сиса — кукавица (не мисли се на делове тела) пешкир — хомосексуалац риба, герла, мачка, треба, цупи — девојка ремац — војник риба, рибица, ђана, пица — женски полни орган робија — школа риџвеј — контролор карата у превозу рашомонац — воајер сифони, дуде — женске груди стара кајла — војник који је дуже у војци смор — нешто што је досадно сом, сомина, дебил — глупак смрад — човек лоших особина сељобер, љаксе — сељак (увредљиво) тастер, цинкарош, друкара — доушник таксон — такси табаџија — момак склон тучи труба — губитник (лузер) урадити се, фиксати — дрогирати се ћале, матори — отац чорба — хаос, гориво (бензин) чука — срце или сат факс — факултет фаца — угледан човјек штос, фазон, фора — трик штрафта — Кнез Михајлова улица (корзо) швајсовати, туцати, креснути, опалити, трести — полни однос штура, џада — побећи змај — пали, бежи од мене (не мисли се на митско биће)
Види још Српскохрватски језик Српски језик Хрватски језик Бошњачки језик Црногорски језик
Литература
Спољашње везе Tebra, overi vuo čupri! (Beogradski frajerski rečnik) (2001) Deca jezičkog greha (Novo izdanje Rečnika žargona) (2005)
Категорија:Језици Категорија:Језичке игре Категорија:Жаргон Категорија:Српски језик Категорија:Српскохрватски језик Категорија:Сленг