Грачанички срез, такође познат и као Приштински срез, односно Приштевски срез (према главном среском месту), био је административно-територијална јединица (срез) у Краљевини Србији, а потом у Краљевини Југославији и касније у ФНР Југославији, односно НР Србији и њеној Аутономној косовско-метохијској области. Постојао је од 1912. до 1959. године, са седиштем у Приштини, а обухватао је шири простор потоње Општине Приштина, са околином.

Историја десно|мини|240п|Подела Краљевине Србије на срезове, према стању из 1914. године.

Краљевина Србија Протеривањем османске власти и ослобођењем Старе Србије у јесен 1912. године започео је процес успостављања нових власти Краљевине Србије у областима Рашке, Косова, Метохије и Вардарске Србијe, односно Вардарске Македоније. Изградња нових административно-територијалних структура одвијала се постепено, у периоду између 1912. и 1915. године.

Већ крајем 1912. године, непосредно након ослобођења, на средишњем подручју дотадашње османске Приштинске казе формиран је срез са седиштем у Приштини, у оквиру новоустановљеног округа, чије је седиште такође било у Приштини. Таква управа је заведена првим привременим одлукама, чиме је постављена основа за рад нових органа власти.Српске новине (LXXX/186) од 27. августа 1913. године, стр. 4.

У циљу обнове локалних српских традиција, срез је прозван Грачаничким, а округ Косовским. Министарство унутрашњих дела је 25. децембра 1913. године упутило Народној скупштини на усвајање "Предлог Закона о присаједињењу Старе Србије Краљевини Србији и о управи у њој", по којем се озваничава припадност Грачанског среза Косовском округу. Народна скупштина није стигла да гласа о предлогу до избијања Првог светског рата, а за време рата предлог није стављен на дневни ред.

Сходно томе, срез је наставио да функционише према првобитним привременим уредбама. У периоду од краја 1915. до јесени 1918. године, подручје овог среза налазило се под бугарском окупацијом.

Краљевина Југославија Након ослобођења у јесен 1918. године, поново је успостављена и управа Грачаничког среза са седиштем у Приштини. Недуго након уједињења и стварања Краљевине СХС (Југославије), регент Александар је 30. јуна 1919. године указом наредио да све одредбе Устава и закона Краљевине Србије ступе на снагу у областима присаједињеним Србији и Црној Гори након Балканских ратова, а тај указ је ступио на снагу 1. августа исте године.

Канијом Уредбом о подели земље на области од 26. априла 1922. године Грачанички срез је укључен у састав новостворене Косовске области.Службене новине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (год. 4, бр. 92, од 28. априла 1922. године) Такво административно уређење остало је на снази до 1929. године.

Потоњим Законом о називу и подели краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године и Октроисаним уставом од 3. септембра 1931. године уведена је и озваничена подела државе на бановине, а Грачанички срез се налазио у саставу Вардарске бановине.

ФНР Југославија мини|десно|Подела Народне Републике Србије на области и срезове.

Након ослобођења (1944-1945) и стварања Аутономне косовско-метохијске области (АКМО) у саставу НР Србије, обновљен је Грачанички срез са седиштем у Приштини.Закон о установљењу и устројству Аутономне косовско-метохијске области (Службени гласник Србије, бр. 28/1945) Потом је 1955. године на целокупном подручју НР Србије извршено укрупњивање срезова, чиме је дотадашњи Грачанички срез трансформисан у проширени Приштински срез.Закон о подручјима срезова и општина у Народној Републици Србији (Службени гласник НР Србије, бр. 56/1955) Такво уређење је опстало све до 1959. године, када су на територији АКМО укинути сви срезови. У међувремену је на централном подручју некадашњег Грачаничког среза основа нова Општина Приштина.Закон о укидању срезова у Аутономној косовско-метохиској области (Службени гласник НР Србије, бр. 50/1959)

Становништво

Попис становништва из 1921. године +Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1921.Укупно:ПравославциРимокатолициГрко-католициМуслиманиДругихБез конфесија и непозаноГрачаница1.8561.241615Добротин2.830856171.957Доња Брњица1.8481941.654Доња Гуштерица1.5061.2452259Јањево (в.)2.597221.784791Којиловица1.53624311.292Коморан1.6601.660Лапље Село2.1731.583590Лепина1.4954661.029Липљан (в.)3.1971.40321.792Матичане1.8231761.647Обилић852207645Радево1.34722411.122Седларе2.14602.146Црквена Водица2.0874551.63228.9538.315 (28.72%)1.805 (6.23%)2 (0.01%)18.831 (65.04%) Попис становништва среза по вероисповести из 1921. године, показао је да Евангелиста и Јевреја у Грачаничком срезу нема.

Заступљеност становништва среза по матерњем језику према попису из 1921.српски или хрватскирускимађарскиарнаутскитурскирумунски или цинцарскиОстали и непознатноГрачаница1.23111560162Добротин8701.9139632Доња Брњица1941.654Доња Гуштерица1.2042201270Јањево (в.)1.7171496287888Којиловица2441.2893Коморан11.63029Лапље Село1.5844991278Лепина466978843Липљан (в.)1.40111.717131748Матичане1761.647Обилић202610364Радево2251.10517Седларе2.12719Црквена Водица4581.59336Укупно : 28.9539.973 (34.45%)2 (0.01%)2 (0.01%)18.038 (62.30%)378 (1.31%)31 (0.11%)529 (1.83%) Попис становништва среза по матерњем језику из 1921. године, показао је да Словенаца, Чехословака, Русина(Рутена и Малоруса), Пољака, Немаца, Италијана, Француза, Енглеза у Грачаничком срезу нема.

Попис становништва из 1931. године Грачаничком срезу је 1931. године припадало 8 општина:

Девет Југовића Голеш Горња Дреница Грачаница Јањево Липљан Обилић Приштина

Претходни резултати пописа објављени су већ 1931. године мањом публикацијом од 30 страна која је имала за циљ да у што краћем року информише меродавне власти и установе о привремено утврђеном броју домаћинстава и присутног становништва, по бановинама и срезовима.

Верски састав становништва среза према попису из 1931. +Верски састав становништва општина које припадају срезу према попису из 1931.ПравославциРимокатолициЕвангелистиОстали хришћаниМуслиманиДруги, без конфесије и осталиДевет Југовића1.4975113.713Голеш2.567204233.110Горња Дреница52825.023Грачаница2.95832.736Јањево1.9592.1552.458Липљан3.5694649182.6283Обилић3.129113153.158Приштина5.7036818119.585370Укупно : 57.85821.910 (37.87%)3.025 (5.23%)61 (0.11%)78 (0.13%)32.411 (56.02%)373 (0.64%)

Попис становништва из 1948. године десно|мини|Проценат Срба по срезовима и градовима према попису из 1948.

Грачаничком срезу су 1948. године припадале 13 територијалне целине: Бесиње, Грачаница, Девет Југовића, Доње Добрево, Качикол, Коморане, Косово Поље, Лапље Село, Лукаре, Маревце, Милошево, Обилић и Сливово.

Попис становништва из 1953. године Заступљеност становништва среза по народности према попису из 1953. СрбиХрватиСловенциМакедонциЦрногорциЈугословени - неопредељениШиптариТурциостали Словениостали несловениДевет Југовића1.4335142612.3651371Доње Добрево48418962.445811Грачаница4.2695753115753479124Качикол5211134.1683811Коморан1923114.480856Косово Поље2.4513348152541261881112Лукаре1832343.15613Маревце245982.94110725Мрамор642.58973Обилић2.4984617223441053.6222518425Сливово670479272Велики Белаћевац6217842.090183Укупно : 45.64112.883 (28.23%)146 (0.32%)70 (0.15%)54 (0.12%)1.184 (2.59%)155 (0.34%)29.794 (65.28%)496 (1.09%)31 (0.07%)828 (1.81%)

десно|мини|Етнички састав становништва НР Србије по срезовима и градовима према попису из 1953.

Према попису становништва из 1953. године у Грачаничком срезу није било Бугара и Влаха.

Образовање

Писменост становништва по полу и старости у 1931. години Према попису становништва из 1931. године, у Грачаничком срезу проценат неписмених је натполовичан. Проценат неписмености жена од 11 година старости и више је био висок и износио је 86.2%, иако су се као писмене сматрале и оне жене које су полуписмене. Код мушкараца од 11 година старости и више неписменост је износила 60.6%.

Недовољан број основних школа и према томе њихова велика удаљеност нарочито у брдским, ретко насељеним, крајевима, као и патријархална схватања старијих генерација о потреби школовања, нарочито женске деце, верски обзири и други узроци који се сви своде на то да женској деци писменост није потребна као мушкој, довели су до тога, да је женско становништво у просветном погледу далеко изостало иза мушког. +Писменост становништва среза по полу и старости према попису из 1931.мж60+252 (12.6%)25 (1.2%)40-591.149 (31.2%)260 (6.1%)20-394.037 (46%)1.175 (14.5%)11-192.301 (44.4%)1.160 (26%)Просек :39.4%13.8%Неписменост становништва среза по полу и старости према попису из 1931.мж60+1.747 (87.4%)2.104 (98.8%)40-592.530 (68.8%)3.976 (93.9%)20-394.742 (54%)6.933 (85.5%)11-192.880 (55.6%)3.308 (74%)Просек :60.6%86.2%

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Срезови Србије Категорија:Историја Приштине