Роки хорор шоу () је независна мјузикл хорор-комедија из 1975. године у режији Џима Шармана, продукцији Луа Адлера и Мајкла Вајта и дистрибуцији студија 20th Century Fox. Филм је заснован на истоименом позоришном мјузиклу из 1973. године, за који је музику и текстове песама написао Ричард О’Брајен. Сценарио заједнички потписују Шарман и О’Брајен, који такође тумачи и споредну улогу Риф Рафа. Филм представља омаж научнофантастичним и хорор филмовима Б продукције из периода од тридесетих до почетка шездесетих година 20. века. У главним улогама појављују се Тим Кари (у свом глумачком дебију), Сузан Сарандон и Бари Боствик. Наратор филма је Чарлс Греј, а у глумачкој постави су и чланови оригиналних позоришних поставки са сцена Royal Court Theatre, Roxy Theatre и Belasco Theatre, укључујући Нел Кемпбел и Патришу Квин.
Радња прати млади веренички пар чији се аутомобил поквари по киши у близини једног замка, где они одлазе да потраже помоћ. Замак насељавају необични странци у ексцентричним костимима који управо одржавају забаву. Пар убрзо упознаје домаћина куће, доктора Френка-Н-Фуртера, лудог научника и ванземаљског трансвестита са планете Трансексуал из галаксије Трансилванија, који ствара живог, мишићавог мушкарца по имену Роки.
Филм је сниман у Уједињеном Краљевству у студију Bray и на локацијама око Окли Корта, сеоског имања најпознатијег по томе што га је претходно користила кућа Hammer Film Productions. Неколико реквизита и делова сценографије поново је искоришћено управо из хорор филмова тог студија. Иако је филм истовремено и пародија и омаж многим кич научнофантастичним и хорор остварењима, костимографкиња Су Блејн није радила никаква претходна истраживања за своје дизајне. Блејнова је касније тврдила да су њени костими за овај филм директно утицали на развој модних трендова панк рока, као што су исцепане мрежасте чарапе и шарено офарбана коса.
Критичари су у почетку углавном игнорисали филм, али је он убрзо постао велики хит као поноћни биоскопски филм, након што је публика у њујоршком биоскопу Waverly Theater 1976. године почела активно да учествује у пројекцијама. Гледаоци су се редовно враћали у биоскопе, добацивали филмском платну и почели да се облаче као ликови из филма, што је покренуло оснивање сличних перформанс група широм Сједињених Америчких Држава. Готово у исто време, обожаваоци у костимима почели су да наступају упоредо са пројекцијом. Ова „трупа у сенци” мимиком је пратила радњу на платну изнад и иза себе, док је на уснама пратила дијалоге својих ликова.
Као остварење које се још увек активно приказује у биоскопима, ово је филм са најдужим непрекидним приказивањем у историји кинематографије. У многим градовима, аматерске „трупе у сенци” уживо изводе сцене док се филм приказује, снажно се ослањајући на традицију активног учешћа публике. Филм се најчешће приказује у време Ноћи вештица. Данас ово остварење ужива огроман међународни култни статус и многи га сматрају једним од најбољих филмских мјузикала свих времена. Конгресна библиотека га је 2005. године изабрала за чување у Националном филмском регистру Сједињених Држава као дело од „културног, историјског или естетског значаја”.
Радња Филм почиње призором бестелесних усана које лебде на екрану и које желе публици добродошлицу на двоструки научнофантастични биоскопски програм (песма „Science Fiction/Double Feature”). Током читавог филма, криминолог из неодређеног тренутка у будућности води публику кроз причу и коментарише догађаје.
Након венчања својих пријатеља, наивни млади пар, Бред Мејџорс и Џенет Вајс, вери се и одлучује да то прослави у друштву свог средњошколског наставника науке, доктора Скота, на чијем су се часу први пут и упознали („Dammit Janet”). На путу ка Скотовој кући, у мрачној и кишовитој ноћи, они залутају, а на аутомобилу им пуца гума. Тражећи телефон како би позвали помоћ, пар пешачи до оближњег замка у којем се одржава забава („Over at the Frankenstein Place”). Унутра их примају необично одевени становници предвођени батлером Риф Рафом, служавком Магентом и обожаватељком (групи девојком) по имену Колумбија, који плешу уз нумеру „The Time Warp”. Доктор Френк-Н-Фуртер, луди научник и трансвестит, представља се и позива их да преноће код њега („Sweet Transvestite”).
Уз помоћ Риф Рафа, Френк оживљава високог, мишићавог и згодног плавокосог мушкарца по имену Роки („The Sword of Damocles”). Док Френк обећава да за само недељу дана од Рокија може да направи идеалног мушкарца („I Can Make You a Man”), из замрзивача изненада упада Еди, мотоциклиста са завијеном главом („Hot Patootie – Bless My Soul”). Френк убија Едија секиром за лед, правдајући то као „убиство из милосрђа”. Након тога, Роки и Френк одлазе у апартман за младенце („I Can Make You a Man (Reprise)”).
Бред и Џенет су смештени у засебне спаваће собе, где их Френк посећује и заводи једно по једно, прерушен у оно друго. У међувремену, Риф Раф мучи Рокија, који због тога бежи из апартмана. Након што сазна за Бредову аферу са Френком, Џенет проналази Рокија како се преплашен крије у својој инкубационој капсули. Док му превија ране, Џенет заводи Рокија, што Магента и Колумбија посматрају преко монитора у својој спаваћој соби („Touch-a, Touch-a, Touch-a, Touch Me”).
Доктор Скот, који је у међувремену постао владин истражитељ за НЛО-е, долази у замак у потрази за својим нећаком Едијем, који му је послао писмо имплицирајући да су му ванземаљци одстранили део мозга. Сви заједно затичу Џенет и Рокија, што доводи Френка до беса. Магента позива присутне на непријатну вечеру, за коју убрзо схватају да је припремљена од Едијевих раскомаданих остатака („Eddie”). У општем хаосу, Џенет уз врисак бежи у Рокијево наручје, што код љубоморног Френка изазива бес те је прогони кроз ходнике све до лабораторије. Тамо користи свој Медуза-трансдуктор како би доктора Скота, Бреда, Џенет, Рокија и Колумбију претворио у наге статуе („Planet Schmanet Janet/Wise Up Janet Weiss”/„Planet Hotdog”).
Након што је статуе обукао у костиме, Френк их „одмрзава” и предводи у кабаре наступу на сцени, употпуњеној RKO торњем и базеном („Rose Tint My World”/„Don't Dream It, Be It”/„Wild and Untamed Thing”). Наступ прекидају Риф Раф и Магента, објављујући да због Френковог екстравагантног понашања подижу побуну и да се враћају на своју родну планету Трансексуал у галаксији Трансилванија. Френк упућује очајнички последњи апел („I'm Going Home”), али бива игнорисан јер Риф Раф ласером убија и њега и Колумбију. Очајан и побеснео, Роки се пење на торањ носећи Френково тело, али након неколико хитаца из ласера пада мртав у базен. Замак узлеће у свемир, остављајући Бреда, Џенет и доктора Скота да збуњени и дезоријентисани пузе по диму и прашини, док криминолог закључује да је људска раса заправо једнака инсектима који пузе по површини планете: „изгубљени у времену, изгубљени у свемиру... и изгубљени у смислу” („Super Heroes”).
Улоге
| Тим Кари || др Френк-Н-Фуртер, научник трансвестит |- | Сузан Сарандон || Џенет Вајс, Бредова вереница |- | Бари Боствик || Бред Мејџорс, Џенетин вереник |- | Ричард О’Брајен || Риф Раф, грбави батлер и Магентин брат |- | Патриша Квин || Магента, домаћица и Риф Рафова сестра |- | Нел Кембел || Колумбија, групи девојка |- | Џонатан Адамс || др Еверет В. Скот, Френков ривал научник |- | Питер Хинвуд || Роки Хорор, Френкова креација |- | Мит Лоуф || Еди, бивши достављач |- | Чарлс Греј || криминолог, стручњак
Џереми Њусон и Хилари Лабоу тумаче улоге Бредових и Џенетиних тек венчаних пријатеља, Ралфа и Бети Хапшат. Међу гостима, како на венчању Хапшатових тако и на Френковој конвенцији, појављују се Пери Беден, Кристофер Бигинс, Геј Браун, Исхак Букс, Стивен Калкат, Хју Сесил, Имоџен Клер, Тони Кован, Сејди Коре, Френ Фуленвајдер, Линдси Инграм, Пеги Леџер, Анабел Левентон, Ентони Милнер, Памела Обермајер, Тони Тен, Кими Вонг и Хенри Вулф, као и Руфус Колинс, који није наведен на шпици. Тревор Вајт позајмљује глас Рокију у сценама певања.
Продукција Концепт и развој Ричард О'Брајен је живио као незапослени глумац у Лондону током раних 1970-их. Написао је већину текста Роки хорор шоу током једне зиме само да би се окупирао нечиме. Од младости, О'Брајен је волио научну фантастику и хороре Б класе. Желио је да у свом мјузиклу комбинује елементе ненамјерног хумора из Б хорор филмова, злурадог дијалога шлок хорора, покрета Стива Ривса и рокенрола педесетих година. О'Брајен је осмислио и написао драму смјештену у позадини глам ере која се манифестовала у британској популарној култури 1970-их. Дозвољавајући свом концепту да настане, О'Брајен наводи "глам рок ми је омогућио да будем више свој".
О'Брајен је показао дио недовршеног сценарија аустралијском редитељу Џиму Шарману, који је одлучио да га режира у малом експерименталном простору Upstairs у Royal Court Theatre на Слоун скверу у Челзију у Лондону, који је коришћен као пројектни простор за нова дјела. О'Брајен се накратко појавио у сценској продукцији Ендрјуа Лојда Вебера Исус Христос суперзвезда, коју је режирао Шарман, а њих двојица су такође радили заједно у филму The Unseen Hand Сам Шепарда. Шарман би довео дизајнера продукције Брајана Томсона. Оригинални креативни тим су затим заокружили костимограф Су Блејн, музички директор Ричард Хартли и сценски продуцент Мајкл Вајт, који је доведен да продуцира. Како је мјузикл кренуо на пробу, радни наслов They Came from Denton High, промјењен је непосредно прије претпрегледних емисија на приједлог Шармана у Роки хорор шоу.
Након што је премијерно приказан у малом позоришту Royal Court Theatre са 60 сједишта, брзо се преселио у веће просторе у Лондону, пребацивши се у Chelsea Classic Cinema са 230 сједишта на Кингс Роуду 14. августа 1973. године, прије него што је пронашао квази сталну кућу са 500 сједишта King's Road Theatre од 3. новембра те године у трајању од шест година. Мјузикл је дебитовао у САД у Лос Анђелесу 1974. године прије него што је игран у Њујорку, као и другим градовима. Продуцент и власник Ode Records Лу Адлер присуствовао је продукцији у Лондону у зиму 1973. године у пратњи пријатељице Брит Екланд. Одмах је одлучио да купи америчка позоришна права. Његова продукција ће бити постављена у његовом Roxy Theatre (West Hollywood) у Лос Анђелесу. Године 1975., Роки хорор шоу је премијерно приказан на Бродвеју у Беласко театру са 1.000 сједишта.
Снимање и локација мини|Oakley Court изгледа као замак.
Смјештен у измишљени град Дентон, филм је сниман у студијима Бреј и Oakley Court, сеоској кући у близини Мејденхеда, Беркшир, Енглеска, и у студију Елстри студио за постпродукцију, од 21. октобра до 19. децембра 1974. године Oakley Court, изграђен 1857. године у викторијанском готичком стилу, познат је по бројним Хамер филмовима. Велики дио снимања локација одвијао се тамо, иако у то вријеме дворац није био у добром стању. Већина глумаца је била из оригиналне лондонске сценске продукције, укључујући Тима Карија, који је одлучио да др Франк Н. Фуртер говори као краљица Уједињеног Краљевства, екстравагантно отмено. Фокс је инсистирао на избору два лика Бреда и Џенет са америчким глумцима, Баријем Боствиком и Сузан Сарандон. Снимање се одвијало током јесени, што је погоршало услове. Током снимања, Сарандон се разбољела од упале плућа. Снимање лабораторијске сцене и стварање насловног јунака обављено је 30. октобра 1974. године.Henkin (1979), p. 16
Филм је и пародија и посвета многим филмовима научне фантастике и хорора од 1930-их до 1970-их. Филмска продукција задржава многе аспекте из сценске верзије, као што су дизајн продукције и музика, али додаје нове сцене које нису представљене у оригиналној сценској представи. Радња, окружење и стил филма одражавају оне у хорор филмовима Хаммер, који су имали свој одмах препознатљив стил (баш као што су то чинили хорор филмови Универсал Студиос). Првобитно предложена уводна секвенца је била да садржи клипове различитих филмова поменутих у стиховима, као и првих неколико секвенци снимљених у црно-бијелој техници, али је ово сматрано прескупим и укинуто.
Костими, шминка и реквизити