Џон Вејн Гејси (Чикаго, 17. март 1942 – Крест Хил, 10. мај 1994) био је амерички серијски убица и сексуални преступник. Гејси је силовао, мучио и убио најмање 33 младића и дечака у граду Норвуд Парк, близу Чикага, Илиноис. Постао је познат као Кловн Убица због наступања у костиму кловна током периода пре него што су његови злочини откривени.
Гејси је починио сва своја позната убиства у својој пространој кући. Обично би намамио жртву у кућу и обмануо је да стави лисице под изговором да ће извести мађионичарски трик. Затим би силовао и мучио жртву пре убијања гушењем или дављењем гаротом. Двадесет шест жртава је сахрањено у испод његове куће, док су три жртве сахрањене на другом месту на његовом имању а четири жртве су бачене у реку Дес Плејнс.
Гејси је раније, 1968. године, био осуђен за содомију тинејџера у Ватерлоу, Ајова, и осуђен је на десет година затвора, али је одслужио осамнаест месеци. Прву жртву убио је 1972. године. Убио је још два пута до краја 1975. године, а убио је најмање тридесет жртава након развода од друге супруге 1976. године. Истрага о нестанку тинејџера из Дес Плејнса Роберта Пиеста довела је до хапшења Гејсија 21. децембра 1978. године.
Његова осуда за тридесет три убиства тада је обухватала највише убистава у правној историји Сједињених Америчких Држава. Гејси је осуђен на смрт 13. марта 1980. године. Погубљен је смртоносном инјекцијом у поправном центру Стејтвил 10. маја 1994. године.
Рани живот
Детињство Џон Вејн Гејси је рођен у болници Еџвотер у Чикагу, Илиноис, 17. марта 1942. године, као друго од троје деце и једини син Џона Стенлија Гејсија и Мерион Илејн Робисон."Illinois, Cook County Marriages, 1871–1920," database, FamilySearch (https://familysearch.org/ark:/61903/1:1:Q21V-G1HK : 28 November 2018), John Gacy and Marion E Robertson, 07 Jan 1939, citing Cook County Clerk. Cook County Courthouse, Chicago; FHL microfilm 102504570. Отац му је био аутомеханичар и ветеран Првог светског рата, а мајка домаћица. Гејси је био пољског и данског порекла а његова породица је била католичке вере.
Гејси је био близак са мајком и две сестре, али је имао тежак однос са оцем који је био алкохоличар и који га је вербално и физички злостављао чланове своје породице. Старији Гејси је често омаловажавао свог сина, називајући га „глупим и тупим“ и правио је поређења са сестрама у којим је Џон Вејн приказиван као мање вредан. Једно од Гејсијевих најранијих сећања из детињства било је да га је отац тукао са четири године јер је случајно покварио компоненте мотора аутомобила. Његова мајка је покушала да заштити свог сина од злостављања његовог оца, што је резултирало оптужбама да је „сисица” и „мамин дечак” који ће „вероватно бити квир када одрасте”. Године 1949, Гејси га је бичевао отац након што су он и још један дечак ухваћени како сексуално додирује младу девојку. Исте године, породични пријатељ је почео повремено да малтретира Гејси. Гејси никада није рекао свом оцу, плашећи се да ће га отац кривити. Упркос њиховој тешкој вези, Гејси је волео свог оца, али је осећао да он „никад није довољно добар“ у очевим очима.
Гејси је била гојазно дете слабо способно за бављење спортом. Због срчаног обољења, речено му је да избегава бављење спортом. У четвртом разреду, Гејси је почеo да пати од несвестица. Повремено је био хоспитализован због ових епизода пролазног губитка свести, а 1957. године је хоспитализован због пуцања слепог црева. Гејси је касније проценио да је између 14. и 18. године провео скоро годину дана у болници; приписао је пад просека оцена изостајању из школе. Шта је проузроковало здравствене проблеме никада није до краја утврђено. Његов отац је сумњао да лажира здравствене проблеме. Једном приликом је отворено оптужио сина за лагање док је лежао у болничком кревету.
Каријера Гејси се, 1960. године, са 18 година укључио у локалну политику. Радио је као помоћник локалног званичника у служби месног кандидата Демократске странке. То је довело до више критика од стране његовог оца, који га је назвао шоњом (). Исте године је отац Гејсију купио аутомобил. Задржао је власништво над возилом и регистровао га је на своје име, све док га Гејси није платио, што је трајало неколико година. Отац је узимао кључеве аутомобила ако Гејси не уради оно што је тражио. У априлу 1962. године, Гејси је купио додатни сет кључева; као контра-реакцију, његов отац је уклонио разводник паљења, задржавши компоненту три дана. Неколико часова након што је његов отац заменио разводник, Гејси је напустио кућу и одвезао се у Лас Вегас у Невади, са 136 долара у новчанику и са надом да ће живети код рођака.
Гејси је радио у служби хитне помоћи у Лас Вегасу пре него што је пребачен у мртвачницу . Био је запослен у мртвачници три месеца, где је посматрао погребнике како балзамују тела и повремено је радио као носилац ковчега приликом сахране. Спавао је на кревету иза собе за балзамовање и касније је признао да се једне вечери, док је био сам, попео у ковчег са лешом тинејџера и да је грлио и миловао тело пре него што је доживео осећај шока. Ово искуство је навело Гејсија да се врати кући.
Убрзо након тога, Гејси се уписао на Нортвестерн бизнис колеџ, упркос томе што није успео да заврши средњу школу. Дипломирао је 1963. године и преузео позицију руководећег приправника у компанији . Током 1964. године, компанија га је пребацила у Спрингфилд, Илиноис, да ради као продавац, и на крају је био унапређен на позицију менаџера сектора. У марту те године, верио се са колегиницом са посла Марлин Мајерс.
Током периода забављања са будућом супругом, Гејси се придружио локалном огранку организације цивилног друштва (). Исте године имао је своје друго хомосексуално искуство. Према Гејсију, колега из удружења га је частио пиће за пићем и позвао га је да проведе вече на његовој софи, где га је орално задовољио. До 1965. године, Гејси је напредовао до позиције потпредседника организације и проглашен је за трећег најистакнутијег члана организације у Илиноису.
Ватерло, Ајова
Менаџер -{КFC}- ресторана Гејси и Мајерс су се венчали у септембру 1964. године. Марлинин отац је касније купио три -{KFC}- ресторана у Ватерлоу, Ајова. Пар се преселио тамо како би Гејси радио као менаџер ресторана, уз разумевање да ће се уселити у бившу кућу Марлинових родитеља. Понуда је била уносна: Гејси би добијао 15.000 долара годишње (што је еквивалентно око 153.000 долара ), плус део профита ресторана Гејси је у свом подруму отворио „клуб” где су његови запослени могли да пију алкохол и играју билијар. Иако је Гејси запошљавао тинејџере оба пола, дружио се само са мушкарцима. Он је многима од њих давао алкохол пре него што је покушавао да их сексуално експлоатише. Ако би га одбили, тврдио би да је тај чин био шала или тест њиховог морала.
Гејсијева супруга је родила сина у фебруару 1966. и ћерку у марту 1967. године. Гејси је касније описао овај период свог живота као „савршен“ — коначно је стекао одобрење свог оца. Када су га његови родитељи посетили у јулу 1966. године, отац му се приватно извинио за своје претходно понашање и штету коју је нанео. Тада је додао: „Сине, погрешио сам у вези са тобом“ и пружио му је руку да се рукују.
у Ватерлоу алт=|мини| Гејси (други лево), на фотографији са својом првом женом (лево) на божићној забави 1967. У Ватерлоу, Гејси се придружио локалном огранку Jaycees-а, где је волонтирао у организацији поред дванаесточасовних и четрнаесточасовних смена које је радио као менаџер ресторана. На састанцима, Гејси је често доносио пржену пилетину и инсистирао да га зову „пуковник“. Он и други чланови удружења су користили наркотике, проституције, гледали су порнографију и међусобно су мењали супруге ради сексуалног чина. Иако је Гејси важио за амбициозног и хвалисавог, колеге су га веома цениле због рада на прикупљању средстава: 1967. је проглашен за „изузетног потпредседника“ Waterloo Jaycees-а и био је члан управног одбора.
Напад на Доналда Вурхиса У августу 1967, Гејси је сексуално напао 15-годишњег Доналда Вурхиса млађег, сина Доналда Едвина Вурхиса, локалног политичара и колеге у удружењу. Гејси је намамио младића у своју кућу обећањем да ће му показати хетеросексуалне филмове. Гејси је напио Вурхиса, дозволио му да гледа филм о момцима, а затим га убедио да се упусти у обострани орални секс, уз тврдњу: „Морате да имате секс са мушкарцем пре него што почнете да имате секс са женама“. Током наредних месеци Гејси је злостављао неколико других младића, укључујући и једног момка кога је охрабривао да има секс са његовом женом, пре него што га је уценио да га орално задовољава. Гејси је такође преварио неколико тинејџера тврдећи да је ангажован да спроводи хомосексуалне експерименте за научна истраживања и платио им је до 50 долара сваком.
У марту 1968. Вурхис је рекао свом оцу да га је Гејси сексуално напао. Вурхис Старији је одмах обавестио полицију, која је ухапсила Гејсија и оптужила га за содомију над Вурхисом и покушај напада на 16-годишњег Едварда Линча. Гејси је жестоко негирао оптужбе и захтевао полиграфско тестирање. Резултати ових тестова су сугерисали да не говори истину. Гејси је јавно негирао да је било недоличност поступања са његове стране и инсистирао је да су оптужбе политички мотивисане – Вурхис старији се противио Гејсијевој номинацији за председника Ајова Џејси. Неколико колега из удружења је сматрало да је Гејсијева прича веродостојна и дали су му подршку. Међутим, 10. маја 1968, Гејси је оптужен за содомију.
Тридесетог августа, Гејси је једном од својих запослених, осамнаестогодишњем Раселу Шредеру, обећао 300 долара ако физички нападне Вурхиса у покушају да обесхрабри дечака да сведочи на суду. Шредер је намамио Вурхиса у изоловани парк, попрскао му спреј у очи, а затим га претукао. Вурхис је побегао и пријавио Шредерове поступке полицији. Шредер је ухапшен следећег дана; у почетку је негирао да има везе са злочином али је убрзо признао да је напао момка, указујући да је то учинио на Гејсијев захтев. Полиција је ухапсила Гејсија и оптужила га да је ангажовао Шредера да нападне и застраши Вурхиса.
Дванаестог септембра, Гејсију је наређено да се подвргне психијатријској процени у Психијатријској болници Универзитета у Ајови. Два лекара су закључила да он има антисоцијални поремећај личности (клинички термин за социопатију и/или психопатију), мало је вероватно да ће имати користи од лечења и да ће га његов образац понашања вероватно довести у нови сукоб са друштвом. Доктори су закључили да је Гејси ментално способан за суђење.
Пресуда и затвор Седмог новембра 1968. Гејси се изјаснио кривим по једној тачки за содомију у вези са Вурхисом, али се изјаснио да није крив за оптужбе везане за содомију над другим малолетницима. Тврдио је да му се Вурхис понудио и да је поступио из радозналости. Његовој причи се није веровало. Гејси је 3. децембра осуђен за содомију и осуђен на десет година затвора, које ће служити у државном затвору Анамоса . Истог дана, Гејсијева супруга је поднела захтев за развод, тражећи да јој се додели кућа и стечена имовина током брака, као и искључиво старатељство над њихово двоје деце као и алиментација. Суд је пресудио у њену корист, а развод је окончан 18. септембра 1969. године. Гејси више никада није видео своју прву жену или децу.
Током времена проведеног у затвору, Гејси је брзо стекао репутацију узорног затвореника. У року од неколико месеци од доласка, попео се до позиције главног кувара. Такође се придружио огранку за затворенике Џејси и повећао чланство са 50 на 650 мушкараца за мање од осамнаест месеци. Гејси је обезбедио повећање дневних плата затвореника у затворској трпезарији и надгледао је неколико пројеката за побољшање услова за затворенике, укључујући постављање терена за мини голф ; 1970. му је уручена награда удружења Џејси, за истакнуте заслуге за напоре у раду са затвореницима.