Географија Азије разматра географске концепте класификације Азије, која обухвата 58 земаља и територија.
Географске карактеристике
Границе Подручје Азије није збир површина сваке од њених регија које су дефинисане независно од целине. На пример, границе Јужне Азије и Западне Азије зависе од тога ко их дефинише и за коју сврху. Ове различите дефиниције се генерално не одражавају на карти Азије као целине; на пример, Египат је типично укључен на Блиски исток, али не и у Азију, иако је највећи део Блиског истока у Азији.
Разграничење између Азије и Африке су Суецки канал, Суецки залив, Црвено море и Баб ел Мандеб.
Граница са Европом почиње обалом источног Медитерана, иако се Турска на Блиском истоку протеже делом до Егејских острва и укључује Истанбул на европској страни Босфора. На северу се обично сматра да граница између континената Азије и Европе пролази кроз Дарданеле, Мраморно море, Босфор, Црно море, Кавкаске планине, Каспијско море, реку Урал до њеног извора и дуга граница углавном прати источну страну Уралских планина до Карског мора у Русији. Северна граница је Северни ледени океан. Берингов мореуз дели Азију од Северне Америке.
На југоистоку Азије налазе се Малајско полуострво (граница копнене Азије) и Индонезија („Острва Индије“, бивша Источна Индија), огромна нација међу хиљадама острва на шелфу Сунде, великих и малих, насељених и ненасељених. Аустралија у близини је други континент. Пацифичка острва североисточно од Аустралије удаљенија од Јапана и Кореје су Океанија, а не Азија. Од Индонезије граница иде дуж Индијског океана до Црвеног мора. Већина острва у Индијском океану су азијска.
Укупне димензије Вишеструки извори дају различите процене подручја које затвара имагинарна граница Азије. Атлас света Њујорк тајмса даје 43.608.000 квадратних километара. Chambers World Gazetteer заокружује на 44 милиона квадратних километара, док Concise Columbia Енциклопедија даје 44.390.000 квадратних километара. Пирсонс је 2011. навео 44.030.000 квадратних километара. Методе добијања ових бројки и тачно које области обухватају нису откривене.
Површина карте копнене Азије је у потпуности садржана у геодетском четвороуглу формираном од сегмената географске ширине који пролазе кроз њен северни и јужни екстрем и сегмената географске дужине који пролазе кроз источни и западни крај. Рт Чељускин је на 77° 43′ С; Рт Танџунг Пијаи на Малајском полуострву је на 1° 16′ С; Рт Баба у Турској је на 26° 4′ Е; Рт Дежњов је на 169° 40′ В; то јест, континентална Азија се простире на око 77° географске ширине и 195° географске дужине, удаљености од око 8.560 километара дугачак за 9.600 километара широк према Чемберсу, или 8.700 километара дугачак за 9.700 километара широк према Пирсоновом.
Индонезија на југоистоку, нација која се састоји од хиљада острва, додаје значајну територију континенталној Азији и протеже екстремну азијску ширину даље на југ. Географска природа земље поставља питања да ли се море и морско дно рачунају као Азија. О граници између Аустралије и Индонезије се још увек преговара. Тренутно, уговор из 1997. остаје нератификован. Пошто постоје питања права риболова у водама и права на минерале у морском дну, преговара се о две различите границе, једна за водени стуб и једна за морско дно. Најјужнија граница морског дна је 10° 50' Ј, географска ширина тачке А3, заједничка тротачка Аустралије, Индонезије и Папуе Нове Гвинеје. Најјужнија граница воденог стуба је још јужније у тачки З88, 13° 56' 31,8".
Европски погледи на Азију
Географски или традиционални поглед мини|Физичка карта Азије из 1916. Средњовековни Европљани сматрали су Азију континентом, посебном копном. Европски концепт три континента у Старом свету сеже у античко доба. Дефиниција континената је дуго била и остала првенствено област географа, укључујући културне географе, као и физичке географе. Велика већина географа, у скоро свим атласима и многим другим публикацијама од National Geographic до светке књиге чињеница и географски речник од Меријам-Вебстер, дефинишу Европу, Азију и Африку као континенте.
Хеленско порекло мини|Древни бродови у невољи на мору Систем са три континента је био идеја осмишљена у архаичној Грчкој, времену грчке колонијалне експанзије и трговине широм Медитерана и поновног ширења писања. Писање је предуслов писане географије. Изгубљен је током претходног грчког мрачног доба, периода пиратерије на мору и одбрамбеног парохијализма на копну. Претходна микенска Грчка оставила је оскудан запис о неким женама служитељима из места у каснијој Малој Азији званог Азија. Европа је углавном била Грчка, док је Либија била мала регија западно од Египта. Није постојала систематска дефиниција "континент"; међутим, грчки поморци су направили разлику која ће постати једно: острва, несои, наспрам копна, епеирос. Једна етимологија повезује епеир са истим индоевропским кореном из којег потиче енглески „преко“. Јерменски облик значи "банка, обала". Грчки облик мора бити нека врста "копнене земље", без обзира да ли је то непрекидна земља или обала која се надвија. На латинском је то постало continens terra, "непрекидна земља", скраћено на, матично континент.
Већина бродова из архајског периода нису били океански. Помно су пратили обалу, спремни да уђу на први знак невоље. Није изненађујуће што су први континенти били „обале“, као што је то код Херодота, првог историчара чија су дела сачувана, који се ослања на ранију географију која сада недостаје осим фрагмената. Азију дефинишу два акраи, „блефови“ или „обреге“. Један иде од Фасиса у Колхиди (садашња Грузија) на источном крају Црног мора око обале Мале Азије до Феникије. Други води од Феникије до Црвеног мора (старо Црвено море је обухватало и Персијски залив и Индијски океан), а одатле до Индије, након чега „нико не може рећи о каквој се регији ради“.Histories, Book IV, Articles 37-40.
Азија је једнака њеним обалама, које такође дефинишу Европу и Либију. Северна обала иде ка истоку дуж линије река Фасис и Аракс ; односно јужно од Кавкаских планина, а око југа Каспијског мора. Јужна обала наставља се на Црвено море и реку Нил, пошто је Дарије Велики изградио канал између њих. Ова подела и систем су постојали већ пре Херодота. Он тврди да то не разуме: „Зачуђен сам да су људи икада поделили Либију, Азију и Европу као што јесу, јер су крајње неједнаке.Histories, Book IV, Article 42. Његово запрепашћење се наставља: „Не могу да схватим зашто су три имена, а посебно женска имена, икада била дата трактту који је у стварности једно... нити могу чак да кажем ко даје три трактата [акрај] њихову имена“. Раније је говорио о два трактата. Он каже да је алтернативна северна граница ушће реке Дон.Histories, Book !V, Article 45
Страбон, географ раног римског царства, има објашњење географије коју је Херодот нашао тако збуњујућим. Кључни је захтев за прихват обале у најдревнијим пловидбама. Док је древни морепловац пролазио испод Гибралтарске стене на свом путу у Средоземно море (“наше море” онима који су ту живели), указаше му се две стазе, северна или јужна обала. Страбон каже:Geography, 2.5.26.
Сада док пловите у мореуз код Стубова, Либија лежи на вашој десној руци до потока Нила, а на вашој левој руци преко теснаца лежи Европа до Донда.За древне морепловце Нашег мора, континенти су били раздвојени морима. Канал је проширио јужну обалу у Црвено море. Симетрија шеме била је превише геометријска да би се Грци могли одупрети, пошто су све географске масе представљали правилним фигурама ако су могли. У грчкој машти преовладао је троугао са тачкама на Стубовима, Дони и Црвеном мору. Како су стране биле три обале, континенти су били три.
Царска римска географија Географ, Клаудије Птолемеј, прави разлику између географије, која је „представа у слици целог познатог света“ и хорографије („проучавања места“), која „потпуније третира појединости“.Geography, Book I, Chapter 1. Идеја о континентима је географија и представља се као таква. По Птолемејевом мишљењу, корограф је био стручњак за одређено место, као што је капетан брода, трговац или домородац. Географи их консултују, али они не пишу географију осим ако нису обоје.
Птоломеј је био географ средњег Римског царства, Египћанин. Идеја о континентима претходила је царским Римљанима, али је преко њих стигла до модерног времена да би одредила данашње географске погледе, који су побољшања и усавршавања класичног. Наводећи да су „континенти правилније, када је то могуће, ограничени морима него рекама“, Птоломеј дефинише систем од три континента: Европа, Либија, Азија. Његова Либија је данашња северна Африка, која садржи провинцију Африку, чије је име заменило Либију. Одбацујући реку Нил као азијску границу како не би поделио Египат, Птоломеј је одредио Црвено море као границу између Либије и Азије. На северу, граница између Азије и Европе је меридијан кроз ушће реке Дон на север „до непознатог региона“.Geography, Book II, Prologue. Мала Азија остаје „Азија такозвана“.Geography, Book V, Chapter 11.
Птоломејева Азија се протеже до Далеког истока, приближно идентична данашњој Азији, само што европска граница пролази кроз будућу локацију Москве, тада дивљине шуме окружене сарматским племенима. У упечатљивом предзнаку европске и азијске Русије, европска Сарматија лежи између реке Висле и реке Дон, док се азијска Сарматија простире источно од Дона до Скитије.Geography, Book V, Chapter 8.
Геолошки поглед Недавно истраживање тектонике плоча открило је да Азија има неколико региона који би се сматрали различитим копненим масама ако би се користили стриктно геолошки и тектонски критеријуми (на пример, Јужна Азија и Источна Азија). Дефиниција континенталних плоча је област геолога. Строго у смислу геолошких копнених маса или тектонских плоча, Европа је западно полуострво Евроазије и копнене масе Африке и Евроазије. У потоњем, Европа и Азија су делови Евроазијске плоче, која искључује Арапску и Индијску тектонску плочу.
Регионални поглед У људској географији постоји неколико различитих мишљења. Уобичајена школа следи историјску конвенцију и третира Европу и Азију као различите континенте, категоришући источну Азију, јужну Азију и Блиски исток као специфичне регионе ради детаљније анализе. Друге школе изједначавају реч "континент" са географским "регионом" када се односе на Европу и Азију у смислу физичке географије.
Етнички поглед У европским језицима, термин „Азијат“ се чешће односи на етничко наслеђе, а не на строго географско подручје. У америчком енглеском, "азијски" се често односи на источне и југоисточне Азијце, док се у британском енглеском азијски често односи на јужне Азијате. Термин Азија и Пацифик се генерално односи на комбинацију источне Азије, југоисточне Азије и острва у Тихом океану – а већина се такође сматра делом Аустралазије или Океаније. Азија садржи Индијски потконтинент, Иранску висораван, Арабијско полуострво, као и део северноамеричке плоче у Сибиру.
Промена климе у Азији