Bela repa (Brassica rapa subsp. rapa) je korenasto povrće koje se obično uzgaja u umerenim klimatskim uslovima širom sveta zbog svog belog, mesnatog korena. Male, nežne sorte se uzgajaju za ljudsku ishranu, dok se veće sorte uzgajaju kao hrana za stoku. Naziv turnip – koji se koristi u mnogim regionima – takođe može uključivati rutabagu, nip ili svid.
Etimologija
Poreklo reči turnip je neizvesno, mada se pretpostavlja da bi to mogla biti složenica od turn kao u rounded (zaobljen) na strugu i neep, izvedeno od latinskog napus, reči za biljku. Prema Univerzalnom etimološkom rečniku engleskog jezika,The 20th edition of Bailey's Dictionary, dated 1763, is downloadable at Archive.org.Reported by librarian Philip N. Cronenwett, year 1997, at Dartmouth.edu Library Bulletin, who also reports that in the 18th century Bailey's dictionary "was almost universally accepted as the dictionary of choice". turn se odnosi na „okrugli napus da bi se razlikovao od napija, koji su uglavnom bili dugački“.
Opis thumb|Svežanj Hakurei repe
Najčešća vrsta repe je uglavnom bele kože, osim gornjih 1 do 6 centimetara (1⁄2 do 2 1⁄2 inča), koji vire iznad zemlje i ljubičasti su ili crveni ili zelenkasti na mestima gde su izloženi suncu. Ovaj nadzemni deo se razvija iz tkiva stabljike, ali je spojen sa korenom. Unutrašnje meso je potpuno belo. Koren je otprilike loptast, od 5—20 cm (2—8 in) u prečniku i nema bočne korene. Ispod, glavni koren (normalan koren ispod natečenog korena za skladištenje) je tanak i dugačak 10 cm (4 in) ili više; često se odreže pre nego što se povrće proda. Listovi rastu direktno iz nadzemnog ramena korena, sa malo ili bez vidljive krune ili vrata (kao kod rutabaga).
Listovi repe se ponekad jedu kao „repina salata“ („vrhovi repe“ u Velikoj Britaniji), a po ukusu podsećaju na senfno zelenilo (sa kojim su usko povezani). Zelena repa je uobičajen prilog u kuhinji na jugoistoku SAD, prvenstveno tokom kasne jeseni i zime. Poželjni su manji listovi. Sorte repe koje se uzgajaju posebno zbog lišća podsećaju na senfno zelje i imaju male korene. To uključuje rapini (brokole rabe), bok čoj i kineski kupus. Slično kao kod sirovog kupusa ili rotkvice, listovi i koreni repe imaju oštar ukus koji nakon kuvanja postaje blaži.
Koreni repe teže do , iako se obično ubiraju kada su manji. Veličina je delimično funkcija sorte, a delom funkcija dužine vremena rasta repe.
Ishrana
Kuvani zeleni listovi repe („repino zelje“) obezbeđuju energije hraneAllison Marsh (2020): "How Counting Calories Became a Science: Calorimeters defined the nutritional value of food and the output of steam generators " Online article on the IEEE Spectrum website, dated 29 December 2020. Accessed on 2022-01-20.U. S. Food and Drug Administration (2019): "Calories on the Menu - Information for ". Online document at the FDA Website , dated 5 August 2019. Accessed on 2022-01-20. u referentnoj porciji od , i imaju 93 % vode, 4% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti (tabela). Kuvano zelje je bogat izvor (više od 20% dnevne vrednosti, DV), posebno vitamina K (350% DV), sa vitaminom A, vitaminom C i folatom takođe u značajnom sadržaju (30% DV ili više, tabela). Kuvana repa takođe sadrži značajan udeo luteina (8440 mikrograma na 100 g).
U referentnoj količini od 100 grama, kuvani koren repe daje , sa samo vitaminom C u umerenoj količini (14% DV). Ostali mikroelementi u kuvanoj repi su u malom ili zanemarljivom sadržaju (tabela). Kuvana repa je 94% vode, 5% ugljenih hidrata i 1% proteina, sa zanemarljivom količinom masti.
Istorija
Divlji oblici repe i njenih srodnika, senfa i rotkvice, nalaze se u zapadnoj Aziji i Evropi. Počevši od 2000. godine pre nove ere, srodne podvrste uljarica Brassica rapa, poput oleifera', možda su bile pripitomljene nekoliko puta od Mediterana do Indije, iako to nisu iste repe koje se uzgajaju zbog svojih korena. Prethodne procene datuma pripitomljavanja ograničene su na lingvističke analize imena biljaka.
Jestiva repa je prvi put pripitomljena u centralnoj Aziji pre nekoliko hiljada godina, za šta postoji podrška genetskih studija divljih i domaćih sorti koje pokazuju da su sorte iz centralne Azije genetski najraznovrsniji usevi. Drevne književne reference na repu u centralnoj Aziji, i postojanje reči za „repu“ u jezicima predaka regiona, takođe podržavaju repu kao originalni odomaćeni oblik Brassica rapa subsp. rapa. Kasnije se proširila na Evropu i istočnu Aziju, a farmeri u obe oblasti su kasnije birali veće listove; nakon toga je postala važna hrana u helenističkom i rimskom svetu. Repa se proširila u Kinu i stigla u Japan do 700. godine.
Repa je bila važna kultura u kuhinji Antebelum Amerike. Uzgajane su zbog svih zelenih delova, kao i zbog korena, i mogle su da daju jestivo zelenilo u roku od nekoliko nedelja od sadnje, što ih čini osnovnim proizvodom novih plantaža koje su još uvek u procesu ostvarivanja produktivnosti. Mogle bi da budu zasađene kasno u jesen, i da i dalje pružaju novopridošlim naseljenicima izvor hrane. Tipičan južnjački način kuvanja repe je bio da se kuva sa komadom slane svinjetine. Čorba dobijena ovim procesom bila je poznata kao lonac liker i servirana je sa izmrvljenim kukuruznim poneom, često napravljenim od grubog brašna kada je malo drugog bilo dostupno duž granice pre rata..
Kultivacija
Američka Kućna ciklopedija iz 1881. godine savetuje da se repa može uzgajati na poljima koja su drljana i orana. Preporučuje se sadnja krajem maja ili juna, a plevljenje i proređivanje motikom tokom celog leta.
Kao korenasti usev, repa najbolje raste u hladnom vremenu; visoke temperature uzrokuju da korenje postane drvenasto i lošeg ukusa. Obično se sade u proleće u hladnim klimatskim uslovima (kao što su sever SAD i Kanada) gde je sezona rasta samo 3-4 meseca. U umerenim klimatskim uslovima (onim sa vegetacijom od 5-6 meseci), repa se takođe može saditi u kasno leto kao drugi jesenji usev. U klimatskim uslovima sa toplim vremenom (sezona rasta od 7 ili više meseci), sade se u jesen. 55–60 dana je prosečno vreme od sadnje do žetve.
Repa je dvogodišnja biljka, od klijanja do reprodukcije prođe dve godine. Prvu godinu koren provodi rastući i čuvajući hranljive materije, a druge godine cveta, proizvodi seme i umire. Cvetovi repe su visoki i žuti, a seme se formira u mahunama nalik grašku. U oblastima sa manje od sedam meseci vegetacije, temperature su previše niske da bi korenje preživelo zimu. Za dobijanje semena potrebno je vaditi repu i čuvati je preko zime, vodeći računa da se ne oštetite listovi. Tokom proleća, može se vratiti u zemlju da bi završio životni ciklus.
Relevantnost u ljudskoj upotrebi
U Engleskoj oko 1700. godine Čarls „Turnip“ Taunšend je promovisao upotrebu repe u četvorogodišnjem sistemu plodoreda koji je omogućio ishranu stoke tokom cele godine. U Sjedinjenim Državama, manje belo povrće se zove repa, dok se veće žuto naziva rutabaga, što je pozajmljenica iz švedskog rotabagge (dijalekatska reč iz Vastergotlanda). U većem delu Engleske repa je ista, dok se krupnije žute nazivaju šveđanima''. U Škotskoj, veće žuto povrće se naziva repa.
U austrijskom regionu Vajldšonau farmeri proizvode neku vrstu rakije koja se zove Krautinger od varijacije Brassica rapa ssp. Rapa, pošto su za to dobili dozvolu pod caricom Marijom Terezijom u 18. veku. Poznata je po svom izrazitom ukusu i mirisu.
Heraldika thumb|upright=0.7|Tri zlatne repe u grbu Kauvace.
Repa je staro povrće u heraldici. Koristio ga je Leonhard fon Kučač, princ-nadbiskup Salcburga. Repa je i dalje centralni deo štita Kučač am Ze.
Grb bivše opštine Kikala u Finskoj sadržao je repu.
Reference
Literatura
Spoljašnje veze
Multilingual taxonomic information from the University of Melbourne Alternative Field Crop Manual: Turnip
Категорија:Brassica Категорија:Флора Европе Категорија:Коренасто поврће Категорија:Усеви