мини|Пол Волфовиц, спонзор доктрине. Волфовицова доктрина је незванични назив дат почетној верзији Смерница за планирање одбране за 1994–1999 (објављене 18. фебруара 1992.) које су објавили амерички подсекретар одбране за политику Пол Волфовиц и његов заменик Скутер Либи, обојица републиканци. Иако нису биле намењене за јавно објављивање, The New York Times је набавио копију 7. марта 1992. године. и изазвао је јавну полемику о спољној и одбрамбеној политици САД. Документ је нашироко критикован као империјалистички, јер је у документу изнета политика унилатерализма и превентивне војне акције за сузбијање потенцијалних претњи других нација и спречавање диктатура да се уздигну до статуса суперсиле.

Јавно негодовање је било толиких размера да је документ на брзину поново написан под блиским надзором америчког секретара одбране Дика Чејнија и председника Здруженог комитета начелника штабова Колина Пауела пре него што је званично објављен 16. априла 1992. године. Многа од његових начела поново су се појавила у Бушовој доктрини: "Preemption […] requires hegemony. Although Bush speaks, in his letter of transmittal, of creating 'a balance of power that favors human freedom' while forsaking 'unilateral advantage,' the body of the NSS makes it clear that 'our forces will be strong enough to dissuade potential adversaries from pursuing a military build-up in hopes of surpassing, or equaling, the power of the United States.' The West Point speech put it more bluntly: 'America has, and intends to keep, military strengths beyond challenge.' The president has at last approved, therefore, Paul Wolfowitz's controversial recommendation to this effect, made in a 1992 'Defense Planning Guidance' draft subsequently leaked to the press and then disavowed by the first Bush administration. It's no accident that Wolfowitz, as deputy secretary of defense, has been at the center of the new Bush administration's strategic planning." коју је сенатор Едвард М. Кенеди описао као „позив на амерички империјализам 21. века који ниједна друга нација не може или не треба да прихвати“..

Волфовиц је на крају био одговоран за Смернице за планирање одбране, пошто су објављене преко његове канцеларије и одражавале су његов укупни поглед. Задатак припреме документа пао је на Либија, који је делегирао процес писања нове стратегије Залмају Халилзаду, члану Либијевог особља и дугогодишњем помоћнику Волфовица. У почетној фази израде документа, Халилзад је тражио мишљења широког круга инсајдера и аутсајдера Пентагона, укључујући Ендруа Маршала, Ричарда Перла и ментора Волфовицовог универзитета у Чикагу, нуклеарног стратега Алберта Волстетера.Mann 2004, p. 210. Завршавајући нацрт у марту 1992. године, Халилзад је затражио дозволу од Либија да га проследи другим званичницима у Пентагону. Либи је пристао, и у року од три дана, неименовани „званичник који је веровао да ова дебата о стратегији после хладног рата треба да се води у јавном домену“ је проследио Халилзадов нацрт Њујорк тајмсу.Mann 2004, p. 210

Садржај доктрине Статус суперсиле Доктрина објављује статус САД као једине преостале светске суперсиле након распада Совјетског Савеза на крају Хладног рата и проглашава задржавање тог статуса као главни циљ..

Ово је значајно преправљено у издању од 16. априла.

Примат САД Доктрина успоставља водећу улогу САД у новом светском поретку.

Ово је у великој мери измењено у издању од 16. априла.

Унилатерализам Доктрина умањује вредност међународних коалиција.

Ово је поново написано са променом нагласка у издању од 16. априла.

Превентивна интервенција Доктрина је навела право САД да интервенише када и где сматра да је потребно.

Ово је мало ублажено у издању од 16. априла.

Руска претња Доктрина је истакла могућу претњу коју представља опорављена Русија.

Ово је уклоњено из саопштења од 16. априла у корист више дипломатског приступа.

Блиски исток и југозападна Азија Доктрина је разјаснила опште циљеве на Блиском истоку и југозападној Азији.

Саопштење од 16. априла било је опрезније и поново је потврдило америчку посвећеност Израелу, као и његовим арапским савезницима.

Види још Бушова доктрина Нови почетак: Нова стратегија за обезбеђење царства

Референце

Литература

Gaddis's essay is reprinted in Paul Bolt, Damon V. Coletta and Collins G. Shackleford Jr., eds., (2005), American Defense Policy (8th ed.), Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press.

Спољашње везе

Defense Policy Guidance 1992–1994 The Making of the Cheney Regional Defense Strategy, 1991-1992 at National Security Archive Patrick Tyler. U.S. Strategy Plan Calls for Insuring No Rivals Develop: A One-Superpower World, New York Times, March 8, 1992. David Armstrong. Drafting a plan for global dominance, Harper's Magazine, October 2002. Interview with Barton Gellman on 1992 Defense Policy Guidance - PBS David Yost. Dissuasion and Allies, Strategic Insights, February 2005.

Категорија:Сједињене Америчке Државе у 1992. Категорија:Председништво Џорџа В. Буша Категорија:Политичке доктрине Категорија:Спољни односи САД Категорија:Историја САД (1991–данас) Категорија:Политика у 1992. Категорија:Историја Републиканске странке (САД)