Валентен Мадуас (; Брест, 13. јул 1996) француски је професионални бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим — Групама—ФДЖ јунајтед. Освојио је по једном Бретање класик, првенство Француске у друмској вожњи и сребрну медаљу на Олимпијским играма у друмској вожњи.
Каријеру је почео 2018. и исте године освојио је Париз—Бурж класик, а 2019. је возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију. Године 2020. возио је Тур де Франс по први пут, док је 2021. освојио класик Полинорманд. Године 2022. освојио је брдску класификацију на Париз—Ници, завршио је Ронде ван Фландерен на трећем мјесту и завршио је Тур де Франс на десетом мјесту.
Године 2023. освојио је Бретање класик и првенство Француске у друмској вожњи и завршио је Страде Бјанке на другом мјесту, док је 2024. освојио сребрну медаљу на Олимпијским играма у друмској вожњи.
Дјетињство и јуниорска каријера
Рођен је 12. јула 1996. у Бресту, а одрастао је у Гуенуу. Његов отац Лоран Мадуас бивши је бициклиста који се такмичио у периоду од 1989. до 2001. године и возио је на Тур де Франсу. У дјетињству се бавио бициклизмом али и другим спортовима као што су џудо, пливање и триатлон. Када је имао девет година, упознао је Давида Годуа током регионалне трке и постали су ривали у млађим категоријама. Године 2012. прешао је у тим Бик 2000, чији је један од оснивача био његов дједа по мајци. Током 2012. такмичећи се у категорији кадета, освојио је у двије дисциплине првенство Француске на писти, као и првенство Бретање у вожњи на хронометар. Године 2014. прешао је да се такмичи у конкуренцији јуниора, гдје је током прве сезоне освојио двије сребрне медаље на Европском првенству на писти, у дохватној вожњи индивидуално и екипно, а остварио је укупно седам побједа. Током друге сезоне у јуниорима постао је лидер тима.
Године 2016. освојио је првенство Француске за аматере, а у августу је изабран у француски тим за Тур де л’Ен трку, гдје су поред њега возили још Году и Орелин Паре Пентре. Крајем августа изабран је у француски тим за Тур де л’Авенир трку, гдје је радио за Годуа који је освојио. У октобру 2016. године часопис -{L'Équipe}- је објавио да ће почети професионалну каријеру 2018. у тиму ФДЈ. У јануару 2017. тренирао је са тимом ФДЈ, након чега је прешао у Нант Атлантик.
Током 2017. остварио је етапне побједе на тркама Спортбеж, Тур ди Кантон де л’Естуер и Есор Бретонје, а завршио је на другом мјесту на трци Манш—Атлантик, седмом на Париз—Рубеу за јуниоре и на осмом на трци Ронде де л’Исар. На љето је прешао у тим ФДЈ као стажер, у исто вријеме као Бруно Армираил, а до краја сезоне завршио је Тур ди Дубс на осмом мјесту. Дана 14. септембра, објављено је да је потписао двогодишњи уговор са тимом ФДЈ и да постаје професионалац од сезоне 2018.
Професионална каријера 2018.
мини|лево|Мадуас на трци Гран при сајклисте де Монтреал 2018.
На својој првој трци као професионалац, завршио је Гран при ла Марсељеза на седмом мјесту, четири секунде иза Александера Женијеа. Тур ди От Вар завршио је на четвртом мјесту у генералном пласману и освојио је класификацију за најбољег младог возача, након чега је возио Страде Бјанке, своју прву ворлд тур трку, гдје је био у бијегу, а након што је достигнут отпао је од групе и завршио је на 20 мјесту, преко пет минута иза Тиша Бенота. Средином марта возио је три класика у Француској за недељу дана, Гран при де Денен је завршио на 19 мјесту, Класик Лоар Атлантик на 36, а Шоле—пес де ла Лоар на 26 мјесту. Почетком априла возио је Вуелту ал Паис Баско, коју је завршио на 33 мјесту у генералном пласману, 18 минута иза Приможа Роглича, а три дана касније завршио је Париз—Камемберт на другом мјесту, 21 секунду иза Лилијана Калмежана, одспринтавши Андреа Вендрамеа.
У јуну је возио Руте д’Окитаније трку, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, минут и 50 секунди иза Алехандра Валвердеа и освојио је класификацију за најбољег младог возача. У августу је Бинкбанк тур завршио на 25 мјесту у генералном пласману, скоро два минута иза Матеја Мохорича, након чега је Бретање класик завршио на осмом мјесту, минута и 17 секунди иза Оливера Насена. Дан после класика, објављено је да ће бити дио француског тима на Свјетском првенству у Инзбруку. У септембру је завршио на 12 мјесту Гран при сајклисте де Монтреал, у групи коју је одспринтао Мајкл Метјуз, након чега је Гран при Изберг завршио на шестом мјесту, 29 секунди иза Филипа Жилбера. Возио је друмску трку за возаче до 23 на Свјетском првенству године и завршио је на 27 мјесту, скоро пет минута иза Марка Иршија. Дана 4. октобра возио је Париз—Бурж класик, гдје је напао на 2 -{km}- до циља и побиједио у фото финишу испред Брајана Кокара и Кристофа Лапорта, чиме је остварио прву побједу у каријери. Три дана касније возио је Париз—Тур, који је завршио на петом мјесту, у групи која је дошла на циљ минут и 14 секунди иза Серена Краг Андерсена.
2019.
Сезону 2019. почео је на Етоил де Бесеж трци, коју је завршио на осмом мјесту у генералном пласману, 43 секунде иза Лапорта и освојио је класификацију за најбољег младог возача. Дана 2. марта завршио је Класик де л’Ардеш на другом мјесту, одспринтавши групу која је дошла на циљ четири секунде иза Калмежана, а дан касније завршио је Дром класик на другом мјесту, три секунде иза Алексиса Виљермоа. Средином марта возио је по први пут Париз—Ницу, коју је завршио на 11 мјесту у генералном пласману, четири минута иза Егана Бернала. Сезону је наставио на Вуелти ал Паис Баско, гдје је другу етапу завршио на петом мјесту, у групи која је дошла секунду иза Жилијена Алафилипа, а трку је завршио на 17 мјесту у генералном пласману, седам минута иза Јона Изагиреа. Дана 21. априла возио је Амстел голд рејс, гдје је Алафилип напао на 36 -{km}- до циља, што је пратио само Јакоб Фуглсанг, а затим су за њима кренули Мајкл Вудс, Михал Квјатковски и Матео Трентин. У финишу је напао Матје ван дер Пул, што су пратили Мадуас, Бауке Молема и Сајмон Кларк; достигли су Алафилипа и Фуглсанга у последњих 300 метара када је Ван дер Пул почео да спринта и побиједио је, док је Мадуас завршио на осмом мјесту.
мини|десно|Мадуас на Класику Сан Себастијан 2019.
У мају је возио своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију, гдје је током прве недеље двије етапе завршио у првих десет, шесту етапу на седмом мјесту, 54 секунде иза Фауста Маснаде и седму етапу на деветом мјесту, одспринтавши велику групу која је дошла на циљ минут и седам секунди иза Билбаоа. Током првог дана одмора продужио је уговор са тимом до 2021. На етапи 20 је био у бијегу али је достигнут на 4 -{km}- до циља и етапу је завршио на осмом мјесту, 25 секунди иза Пеља Билбаоа. Хронометар на последњој, етапи 21, завршио је на 72 мјесту, два минута иза Чада Хаге и трку је завршио на 13 мјесту у генералном пласману, 22 минута иза Ричарда Карапаза. Крајем јуна возио је Руте д’Окитаније трку, коју је завршио на 11 мјесту у генералном пласману, два минута и 45 секунди иза Валвердеа. Недељу дана касније, друмску трку на првенству Француске завршио је на петом мјесту у спринту прве групе, у коме је побиједио Ворен Барги.
Дана 3. августа возио је Класик Сан Себастијан, гдје је завршио на 21 мјесту, у мањој групи која је дошла на циљ минут и 15 секунди иза Ремка Евенепула. Десет дана касније стартовао је Бинкбанк тур, који је завршио на 38 мјесту у генералном пласману, 11 минута иза Лауренса де Плуса. Почетком септембра возио је Бретање класик, који је завршио на 24 мјесту, 47 секунди иза Сепа Ванмаркеа. Гран при сајклисте де Квебек завршио је такође на 24 мјесту, у групи коју је одспринтао Метјуз, а Гран при сајклисте де Монтреал завршио је 50 секунди иза Грега ван Авермата. До краја сезоне возио је класике у Италији, завршивши Тре вали Варезине на 55 мјесту, преко седам минута иза Роглича, Милано—Торино на 56 мјесту, шест и по минута иза Вудса, а Ђиро ди Ломбардију на 97 мјесту, 20 минута иза Молеме.
2020.
Сезону 2020. почео је на класику Гран при ла Марсељеза, гдје је завршио на другом мјесту у спринту четворочлане групе, иза Беное Коснефрое. Три дана касније стартовао је Етоил де Бесеж трку, коју је завршио на 11 мјесту у генералном пласману, два минута и 21 секунду иза Коснефрое. Возио је Фон—Ардеше почетком марта, гдје је пао и сломио вилицу, због чега је морао да напусти трку и да пропусти Париз—Ницу коју је требало да вози. Због пандемије ковида 19 у марту је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане.
мини|лево|Мадуас (лијево) на Флеш Валону 2020.
Након што је сезона настављена, у августу је возио Ла руте д’Окитаније трку, коју је завршио на 14 мјесту у генералном пласману, скоро три минута иза Бернала. Два дана касније возио је Мон Ванту денивеле челенџ, који је завршио на десетом мјесту, два и по минута иза Александра Власова. Друмску трку на националном првенству завршио је на осмом мјесту, у групи која је дошла на циљ пет секунди иза тројице возача које је одспринтао Арно Демар и освојио првенство. Дана 29. августа стартовао је Тур де Франс, који је возио по први пут у каријери. Радио је за Тиба Пиноа, који је изгубио доста времена на деветој етапи, након чега је Мадуас отишао у бијег на етапи 13, коју је завршио на четвртом мјесту, минут и по иза Данијела Мартинеза. Тур је завршио на 27 мјесту у генералном пласману, скоро два сата иза Тадеја Погачара и на трећем мјесту у класификацији за најбољег младог возача, иза Погачара и Енрика Маса. На дан завршетка Тур де Франса, изабран је у француски тим за друмску трку на Свјетском првенству, о чему је Томас Воклер, селектор тима, изјавио да ће бити један од најбитнијих возача за Алафилипа. Алафилип је освојио Свјетско првенство, а Мадуас је завршио на 34 мјесту, пет минута иза.
Дана 30. септембра возио је Флеш Валон, коју је завршио на 11 мјесту, десет секунди иза Иршија. Пет дана касније возио је Лијеж—Бастоњ—Лијеж, који је завршио на 25 мјесту, 58 секунди иза Роглича који је побиједио у спринту прве групе. Сезону је наставио на Париз—Тур класику, гдје је завршио на четвртом мјесту, у групи од пет возача који су дошли на циљ 30 секунди иза Каспера Педерсена и Коснефрое, изгубивши у спринту од Јориса Ниувенхојса. Недељу дана касније возио је Ронде ван Фландерен, гдје је завршио на 14 мјесту, у групи која је дошла на циљ осам секунди иза Ван дер Пула и Ван Арта, који су напали заједно са Алафилипом на око 40 -{km}- до циља. На крају сезоне возио је Дридагсе Бриж—Де Пан класик, који није завршио.
2021.
мини|десно|Мадуас на Амстел голд рејсу 2021.