Франкенштајн () амерички је научнофантастични филм из 2025. у режији и по сценарију Гиљерма дел Тора. Заснован је на истоименом роману који је написала Мери Шели. Главне улоге тумаче Оскар Ајзак, Џејкоб Елорди, Мија Гот и Кристоф Валц. Радња прати живот егоистичног научника Виктора Франкенштајна чији експеримент изазове опасне последице.

Франкенштајн је био Дел Торов „пројекат из снова”. Филм је првобитно развијао Universal Pictures, при чему је Дел Торо намеравао да улогу „Створења” додели глумцу Дагу Џоунсу, док би Берни Рајтсон био задужен за његов дизајн. Међутим, Universal је одустао од пројекта због других планова. Године 2023. пројекат је преузео Netflix, а Елорди је добио улогу Створења. Снимање се одвијало између фебруара и септембра 2024. године. Иако је Рајтсон преминуо 2017, његове илустрације романа послужиле су као кључна инспирација за визуелни изглед филма.

Премијера је одржана 30. августа 2025. на Филмском фестивалу у Венецији, док је од 17. октобра приказиван у одабраним биоскопима. Филм је 7. новембра објавио Netflix. Добио је углавном позитивне рецензије критичара. Национални одбор за рецензију филмова и Амерички филмски институт су га прогласили једним од десет најбољих филмова 2025. године. Био је номинован за девет Оскара и пет Златних глобуса.

Радња Пролог Године 1867, Хоризонт, брод Краљевске данске морнарице који плови ка Северном полу, бива заробљен у леду. Када открију тешко повређеног Виктора Франкенштајна, посаду напада „Створење”, које захтева да му Виктор буде предат. Капетан Андерсон користи кубуру како би отерао Створење, које упада у ледену воду. Виктор објашњава да је он његов творац и почиње да приповеда о његовом стварању.

Први део: Викторова прича Викторова мајка умире рађајући његовог млађег брата Вилијама, који постаје миљеник њиховог аристократског оца, барона Леополда Франкенштајна, чувеног доктора. Тугујући за мајком и очврснувши под очевим злостављањем, Виктор постаје бриљантан, али арогантан хирург, опседнут идејом да науком „излечи” смрт. Године 1855. бива избачен из Краљевског хируршког колеџа у Единбургу због реанимирања лешева, што дисциплински трибунал проглашава светогрђем.

Трговац оружјем Хајнрих Харландер нуди Виктору неограничена средства и изоловани торањ за наставак његових експеримената. Након што је ангажовао Вилијама да му помогне у изградњи лабораторије, Виктор се заљубљује у његову вереницу Елизабет, Харландерову нећаку, која одбија његово удварање.

Када нестрпљиви Харландер затражи резултате, Виктор почиње да прикупља делове тела обешених криминалаца и војника погинулих у текућем Кримском рату. Он обликује велико створење које планира да реанимира, припремајући се да искористи муњу како би електричне струје пропутовале лимфним системом. Док се олуја приближава, Харландер открива Виктору да умире од сифилиса и захтева да његов мозак буде постављен у Створење. Виктор одбија, а Харландер гине током покушаја да саботира експеримент. Виктор електрификује Створење, али оно не оживљава.

Следећег јутра, Виктор открива да је Створење живо. Оковавши га у торњу, диви се његовој огромној снази и брзом исцељивању, али успева да га научи да каже само једну реч: „Виктор”. Фрустриран, Виктор почиње да опонаша очеву сурову дисциплину, чиме разгневи Створење. Када са Вилијамом стигне Елизабет, она доводи у питање Викторов однос према Створењу, са којим се зближава, научивши га да изговори њено име. Виктор лаже Вилијама да је Створење убило Харландера и шаље их кући, а затим пали своју лабораторију са Створењем унутра. Чувши како Створење дозива његово име, Виктор се предомишља и покушава да се врати у кулу, али она експлодира и тешко му повређује ногу.

Док Виктор завршава своју причу, Створење се укрцава на брод и, суочивши се са капетаном, открива своју страну приче.

Други део: Прича Створења Створење преживљава експлозију и одлута у шуму. Тамо ловци пуцају на њега, па он тражи заклон у остави млина на њиховој фарми, одакле кроз зидове посматра ловачку породицу. Створење потајно помаже породици, која свом невидљивом доброчинитељу захваљује као „Духу шуме”, а он учи да говори посматрајући слепог главешину породице како учи унуку да чита.

Када остатак породице оде током зиме, Створење се зближава са слепим човеком, који га учи да чита и течно говори. У настојању да се присети своје прошлости, Створење путује до рушевина лабораторије, где открива истину о свом настанку и адресу Викторовог имања. Враћа се на фарму и затиче вукове како нападају слепог човека; успева да отера звери и теши свог умирућег пријатеља, али га ловци потом протерују.

Схвативши да не може да умре и да ће вечност провести сам, Створење се суочава са Виктором у ноћи венчања Вилијама и Елизабет, захтевајући да му створи животну сапутницу. Виктор одбија, изражавајући гађење и кајање због сопственог дела. Када га Створење нападне, Виктор покушава да га упуца, али Елизабет загрли Створење и бива упуцана уместо њега. Смртно повређен док се Створење борило против уплашених гостију, Вилијам на самрти назива Виктора правим „чудовиштем”. Створење однесе Елизабет у пећину и теши је док не издахне. Принуђен да бесконачно лови Створење, Виктор га прати све до Арктика, где не успева да га убије динамитом и где га потом спасава Андерсонова посада.

Финале Покајани Виктор се извињава Створењу, који опрашта свом „оцу” док Виктор подлеже повредама. Створење користи своју огромну снагу да гурне брод у отворено море, а Андерсон одустаје од сопствене немарне потере, саопштавајући посади да се враћају кући. Остајући само, Створење пружа руке ка сунчевој светлости, онако како га је Виктор некада учио.

Улоге

| Оскар Ајзак | rowspan="2"| Виктор Франкенштајн |- | Кристијан Конвери <small>(млад)<small> |- | Џејкоб Елорди || Створење |- | rowspan="2"| Мија Гот | леди Елизабет Харландер |- | бароница Клер Франкенштајн |- | Феликс Камерер || Вилијам Франкенштајн |- | Дејвид Бредли || слепи човек |- | Ларс Микелсен || капетан Андерсон |- | Чарлс Денс || барон Леополд Франкенштајн |- | Кристоф Валц || Хајнрих Харландер |- | Кајл Гејтхаус || млади ловац |- | Лорен Колинс || Алма |- | Софија Галасо || Ана-Марија |- | Ралф Ајнесон || професор Кремпе |- | Берн Горман || џелат

Приказивање Светска премијера одржана је 30. августа 2025. на Филмском фестивалу у Венецији. Премијера у Северној Америци је одржана 8. септембра 2025. на Међународном филмском фестивалу у Торонту.

Од 17. октобра 2025. филм је приказиван у одабраним биоскопима, након чега га је 7. новембра објавио Netflix.

Пријем На веб-сајту Rotten Tomatoes, око 86% од 332 критика је позитивно. Консензус веб-сајта гласи: „Проналазећи човечност у једном од најзначајнијих чудовишта кинематографије, Дел Торов Франкенштајн је раскошан еп који своје окрепљујуће волте добија од изузетне глуме Џејкоба Елордија.” Metacritic је доделио филму оцену 77 од 100, на основу 58 критика, што указује на углавном позитивне критике. Упоређиван је с филмовима као што су Гримизни врх (2015), Интервју са вампиром (1994) и Дракула (1992).

Референце

Спољашње везе

Категорија:Филмови 2025. Категорија:Филмови на енглеском језику Категорија:Амерички научнофантастични хорор филмови Категорија:Готички хорор филмови Категорија:Хорор филмови 2020-их Категорија:Филмови које је режирао Гиљермо дел Торо Категорија:Оригинални филмови Netflix-а Категорија:Филмови који су освојили награду Оскар за најбољу костимографију Категорија:Филмови чији је шминкер освојио награду Оскар за најбољу шминку Категорија:Филмови чији је сценограф освојио Оскара за најбољу сценографију