мини|Брдо Стражилово на Фрушкој гори.
Оснивачки конгрес »Пелагићеваца«, тајне револуционарне комунистичке организације, одржан је на брду Стражилову на Фрушкој гори 9. марта 1919. године.
Позадина
Југословенски ветерани из руске револуције намеравали су да дигну совјетску револуцију у Краљевини СХС. У Москви су организовали Комитет будуће Комунистичке партије Срба, Хрвата и Словенаца, којом је требало да управљају првенствено бивши учесници Октобарске револуције и Руског грађанског рата.
По повратку у земљу, 27. фебруара 1919. одржана је седница Комитета у Новом Саду, на којој је донета одлука да се сазове илегални конгрес на Фрушкој гори.Ivan Očak, Povratnici iz Sovjetske Rusije u borbi za stvaranje ilegalnih komunističkih organizacija uoči Prvog kongresa SRPJ(k)
Ток конгреса
9. марта на Стражилову одржан је оснивачки конгрес Југославенског комунистичког револуционарног савеза Пелагићеваца. Сабору су присуствовали не само повратници из руске револуције, него и социјалдемократи из земље.
Конгрес је отворио Никола Груловић излагањем о међународној ситуацији. Председавали су Никола Груловић и Миливоје Мијатов, а секретари су били: Лазар Вукићевић и Јован Шипош.
Дневни ред имао је пет точака: Извештај иницијативног комитета; Програм — декларација; Задаћа момента; Статут; О јединству радничког покрета, избор делегата за конгрес уједињења и избор Централног већа.
Делегати
У сачуваном извештају се каже да је на конгресу учествовало 48 делегата. Никола Груловић у мемоарима наводи имена 32 делегата, међу којима: Лазар Вукићевић, Никола Груловић, Фрањо Дробни, Љубо Мојин, Милан Говорчин, Јован Шипош, Спасоје Стејић, Андрија Михајловић, Александар Тајков, Никола Витас, Сава Лазић, Жарко Табаковић, Љубица Заклановић, Адела Павошевић, Младен Дунђеров, Миливоје Мијатов, Живанко Степанчевић, Петар Михалчић, Аћим Груловић, Милош Златар, Никодим Рафаиловић, Никола Ковачевић, Петар Јеремић, Лазар Бугарски, и други. По националном саставу, конгрес пелагићеваца је носио опште југословенско обележје.
Одлуке
На конгресу су усвојени статут и програм организације. На конгресу су усвојене четири одлуке.
да се иде на Конгрес уједињења: »Да се учествује у социјалистичком конгресу који организују југословенске социјалистичке струје на 20—21—22. априла ове године с тиме да се на њему предложи стварање комунистичке партије. А у случају ако овај предлог неће бити примљен, да се наша група претвори у партију и продужи рад самостално.« да се не приступа социјалдемократама док не прихвате диктатуру пролетаријата: »неулажењу у редове Српске социјалдемократске организације, док год се у њеним редовима налазе елементи који не стоје на платформи диктатуре пролетаријата.« да се издаје властити лист и литература, јер се социјалистичка штампа у земљи не управља »паролама револуционарне борбе«. да се »хитно започне организација Црвене армије«.
У почасни президијум изабрани су Владимир Лењин, Бела Кун и други.
Референце
Види још Југословенски комунистички револуционарни савез Пелагић Југословени у Октобарској револуцији
Категорија:Југословени у Октобарској револуцији Категорија:Савез комуниста Југославије Категорија:Политика Краљевине Југославије Категорија:Политика Војводине Категорија:Историја Војводине у савременом добу Категорија:Историја Сремских Карловаца Категорија:Историја Срема Категорија:Југославија у 1919. Категорија:Историја Србије у савременом добу Категорија:Политичка историја Србије Категорија:Фрушка гора