U Sjedinjenim Državama, trgovina ljudima se obično dešava oko međunarodnih turističkih centara sa velikom populacijom imigranata, posebno u Kaliforniji, Teksasu i Džordžiji. Među žrtvama trgovine su mala deca, tinejdžeri, muškarci i žene; žrtve mogu biti domaći ili strani državljani.

Prema saveznom zakonu (18 USC § 1589), primorati ljude da rade upotrebom sile, prinude ili straha je zločin. Ured Stejt departmenta za praćenje i borbu protiv trgovine ljudima stavila je zemlju u „Nivo 1” 2017. godine.

Predsednik SAD Donald Tramp je 11. aprila 2018. godine potpisao Zakon o zaustavljanju omogućavanja trgovine ljudima za seks kako bi se zatvorili veb-sajtovi koji pospešuju kriminal i krivično gonili njihovi vlasnici i korisnici. Osim veb-sajtova, tehnološke kompanije se suočavaju sa sve većim izazovima korišćenja svojih društveno medijskih aplikacija kao „polja za lov na ljude“ za pronalaženje žrtava trgovine ljudima.

U 2023. godini, Indeks organizovanog kriminala dao je SAD ocenu 6 od 10 za trgovinu ljudima, Organised Crime Index website, Ukraine: 2023 pri čemu većina žrtava dolazi iz Meksika, Hondurasa ili unutar SAD.

Terminologija

Trgovina ljudima je oblik ropstva, koji uključuje ilegalno krijumčarenje i trgovinu ljudima u svrhu prisilnog rada ili seksualne eksploatacije.

Trgovina ljudima je zvanično definisana kao regrutovanje, transport, transfer, skrivanje ili primanje osoba putem prinude, otmice, prevare, obmane ili zloupotrebe moći u svrhu eksploatacije. Sa procenjenih 27,6 miliona žrtava širom sveta u bilo kom trenutku, trgovci ljudima plene ljude svih uzrasta, porekla i nacionalnosti, iskorišćavajući ih za sopstveni profit.human-trafficking/ unodc.orgwhat-human-trafficking Retrieved 6 October 2023 Trgovina ljudima nije sinonim za prisilnu migraciju ili krijumčarenje.

Odeljenje Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal definiše trgovinu ljudima kao „regrutovanje, transport, transfer, skrivanje ili prihvatanje osoba, uz pretnju ili upotrebu sile ili drugih oblika prinude, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe moći ili ugroženog položaja ili davanja ili primanja plaćanja ili beneficija za postizanje pristanka osobe koja ima kontrolu nad drugom osobom, u svrhu eksploatacije”. Trgovina ljudima u Sjedinjenim Državama može se podeliti u dve glavne kategorije: radna i seksualna trgovina, pri čemu seksualna trgovina obuhvata većinu slučajeva.Internet Archive: Wayback Machine. (n.d.). Retrieved April 24, 2014, from https://web.archive.org/web/20070830033751/http://freetheslaves.net/files/Hidden_Slaves.pdf

Ropstvo

Ropstvo je sistem koji od radnika zahteva da rade protiv svoje volje za malu ili nikakvu nadoknadu. Praksa ropstva i trgovine ljudima još uvek preovlađuje u savremenoj Americi sa procenjenim 17.500 stranih državljana i 400.000 Amerikanaca koji se trguju u i unutar Sjedinjenih Država svake godine, a 80% njih su žene i deca.Human Trafficking. (n.d.). Retrieved April 23, 2014, from

Izveštaji

Prema Izveštaju o trgovini ljudima Stejt departmenta iz 2011. godine, Sjedinjene Države su zemlja Nivoa 1 po pitanju trgovine ljudima. Nivo 1 znači da je vlada u skladu sa minimalnim standardima vlade SAD u smislu Zakona o zaštiti žrtava trgovine ljudima i nasilja iz 2000. godine radi eliminisanja trgovine ljudima. Minimalni standardi navedeni u članu 108 zakona su

Vlada zemlje treba da zabrani teške oblike trgovine ljudima i da kazni dela takve trgovine. Za svesno izvršenje bilo kojeg čina trgovine ljudima u vezi sa seksom koja uključuje silu, prevaru, prinudu ili u kojoj je žrtva trgovine za seks dete koje nije u stanju da da smislen pristanak, ili trgovine koja uključuje silovanje ili otmicu ili koja uzrokuje smrt, vlada zemlje treba da propiše kaznu srazmernu onoj za teške zločine, kao što je nasilni seksualni napad. Za svesno izvršenje bilo kog dela teškog oblika trgovine ljudima, vlada zemlje treba da propiše kaznu koja je dovoljno stroga da odvrati i koja na odgovarajući način odražava gnusnu prirodu dela. Vlada zemlje treba da uloži ozbiljne i trajne napore da eliminiše teške oblike trgovine ljudima.

SAD rade na eliminisanju trgovine ljudima u SAD i širom sveta. Svake godine, Stejt department objavljuje podatke prikupljene o stanju trgovine ljudima u mnogim različitim zemljama, uključujući SAD, u skladu sa Zakonom o zaštiti žrtava trgovine ljudima iz 2000. godine. Takođe objavljuju podatke o slučajevima trgovine ljudima pod federalnim tužilaštvom i procene onih koji su bili predmet trgovine ljudima; međutim, izveštaj upozorava da podaci možda nisu reprezentativni za broj pojedinaca kojima se stvarno trguje zbog nedostatka kohezije između mnogih država i agencija koje se bore protiv trgovine ljudima i nemogućnosti da se pobroje neotkrivene žrtve.. Ispod je data kompilacija podataka iz raznih američkih agencija i Ujedinjenih nacija.

Državni tužilac

Prema izveštaju državnog tužioca iz 2005. godine, procenjeno je da se sa 14.500–17.500 žrtava trguje u Sjedinjenim Državama svake godine, iako je moguće da je ta cifra precenjena.

Izveštaj Ministarstva pravde za 2011

Nalazi izveštaja Ministarstva pravde SAD iz 2011. godine, „Karakteristike incidenata za koje se sumnja da su trgovine ljudima, 2008–2010“, uključuju: Od 2008. do 2010. godine, Federalne operativne snage za borbu protiv trgovine ljudima otvorile su 2.515 slučajeva za koje se sumnja da su trgovine ljudima. 82% sumnjivih incidenata klasificirano je kao seksualna trgovina, a skoro polovina njih uključivala je žrtve mlađe od 18 godina. Otprilike 10% incidenata klasifikovano je kao trgovina radnom snagom. 83% žrtava u potvrđenim incidentima trgovine ljudima identifikovano je kao državljani SAD, dok je većina potvrđenih žrtava trgovine radnom snagom identifikovana kao imigranti bez dokumenata (67%) ili legalni imigranti (28%). 25% potvrđenih žrtava dobilo je „T vizu“, deo federalnog programa osmišljenog da pomogne žrtvama trgovine ljudima.

Iako ovi nalazi predstavljaju najbolju procenu vlade, autori upozoravaju da „podaci opisani u ovom izveštaju odražavaju informacije koje su bile dostupne, i koje su unele državne i lokalne agencije za sprovođenje zakona“, a takvi sistemi podataka se još uvek uspostavljaju i verovatno ne beleže sve incidente.

Izveštaj Stejt departmenta za 2011.

Prema Stejt departmentu, SAD su identifikovane kao zemlja Nivoa 1 sa nenavedenim federalnim agencijama koje su optužile 181 osobu za trgovinu drugim ljudima i dobile 141 osuđujuću presudu u 103 krivična postupka za trgovinu ljudima. Od krivičnih postupaka koje je prijavio Stejt department, 32 su bile slučajevi trgovine ljudima na radnom mestu, a 71 slučaj trgovine ljudima u vezi sa seksualnim radom.

Imigracija i carinsko sprovođenje

U 2009. godini, ICE je pokrenuo 566 slučajeva. Ove istrage su dovele do 388 krivičnih hapšenja, što je više nego dvostruko više od broja hapšenja iz prethodne fiskalne godine, i to je rezultiralo sa 148 optužnica i 165 osuđujućih presuda.

Federalni istražni biro

Odeljenje FBI-ja u San Dijegu je u avgustu 2022. objavilo da su agenti spasili najmanje 17 potencijalnih žrtava u okviru jedne operacije sprovedene širom zemlje.

Centar za krijumčarenje i trgovinu ljudima

Centar za krijumčarenje i trgovinu ljudima je međuagencijski obaveštajni centar koji prikuplja informacije o nedozvoljenim putovanjima – uključujući i ona o trgovini ljudima. Centar koordinira svoje aktivnosti sa stranim agencijama i diplomatama radi praćenja i borbe protiv trgovine ljudima na međunarodnoj osnovi. Donošenjem TVPRA 2008, HSTC je takođe bio zadužen za sastavljanje sveobuhvatne međuagencijske baze podataka o osobama identifikovanim kao žrtve trgovine ljudima.

Prevalencija Geografska rasprostranjenost prinudnih radnika

Prema izveštaju Stejt departmenta iz 2011. godine, žrtve su uglavnom sa Tajlanda, Indije, Meksika, Filipina, Haitija, Hondurasa, El Salvadora i Dominikanske Republike. Relevantno za ljude kojima se trguje iz drugih zemalja, „slabosti se sve više nalaze u programima viza za legalno dokumentovane studente i privremene radnike koji obično ispunjavaju potrebe za radnom snagom u ugostiteljstvu, održavanju eksterijera, građevinarstvu, prehrambenim uslugama i poljoprivrednim industrijama.“

Trgovina ljudima se konstantno dešavala u oblastima sa velikim brojem stanovnika, koje služe kao čvorišta za međunarodna putovanja, i koje imaju veliku populaciju imigranata. U studiji je veći broj prijavljenih slučajeva pronađen u Kaliforniji, Njujorku, Teksasu i Floridi. Ovo je u skladu sa izveštajem američkog Ministarstva pravde da su najveće koncentracije preživelih iz trgovine ljudima locirane u Kaliforniji, Oklahomi, Njujorku i Teksasu.

Kritika

Prema izlaganju Vašington posta iz 2007. pod naslovom „Trgovina ljudima izaziva gnev, malo dokaza“, trgovina ljudima u Sjedinjenim Državama je opisana kao u suštini nepostojeća.

Međutim, ima više žrtava nego onih koji su se prijavili i dobili sertifikat. Prvo, sertifikacija zahteva da žrtva bude spremna da sarađuje sa policijskom istragom. Nakon policijske racije, neke žrtve samo žele da odu kući, neke žrtve ne sarađuju sa policijom i bivaju deportovane, a neke žrtve se plaše da svedoče protiv opakih trgovaca ljudima. Prijava za sertifikaciju zahteva podršku organa za sprovođenje zakona. Ako se žrtva ne smatra korisnom za slučaj, ili ako policija ne želi da nastavi slučaj, oni nemaju podršku da ostane u SAD i neće se računati kao žrtve trgovine ljudima.

Bez obzira na to, broj identifikovanih žrtava (ili osuđenih trgovaca ljudima) je daleko manji od zvanične procene (od strane američkog Stejt departmenta) da se čak 14.550–17.550 osoba proda u Sjedinjene Države svake godine. Nedavna analiza Zavoda za pravosudnu statistiku Ministarstva pravde pokazala je jaz između broja žrtava i broja potvrđenih slučajeva viktimizacije.

Razlika između navodnog broja žrtava i broja potvrđenih slučajeva takođe karakteriše situaciju širom sveta. Američki Stejt department je nedavno izvestio da je 0,4 odsto procenjenih žrtava međunarodne trgovine ljudima zvanično identifikovano. Izveštaj Stejt departmenta nije naveo izvor za broj procenjenih ili identifikovanih žrtava. Neki kritičari, poput Markona u Vašington postu, primećuju da su sve takve procene suštinski pogrešne.

Tipovi

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Kalifornije u Berkliju u ime organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Oslobodite robove, pokazalo je da je oko 46% ljudi u ropstvu u Sjedinjenim Državama primorano na prostituciju. Ministarstvo pravde SAD je procesuiralo 360 optuženih za trgovinu ljudima od 2001. do 2007. godine i ostvarilo 238 osuđujućih presuda.

Od januara 2007. do septembra 2008. bilo je 1.229 navodnih slučajeva trgovine ljudima na nacionalnom nivou; Od njih 1.018, skoro 83 procenta, bili su slučajevi seksualne trgovine ljudima. Trgovina seksom ima blisku vezu sa operacijama krijumčarenja migranata koje vode meksičke, istočnoevropske i azijske kriminalne organizacije. Kućno služenje odnosi 27% ljudi u ropstvu u SAD, poljoprivreda 10%, a druga zanimanja 17%.

Trgovina seksom

thumb|Luiz Sloter svedoči na saslušanju u Pododboru za načine i sredstva za ljudske resurse 23. oktobra 2013. Luiz je svedočila u snažnoj podršci predlogu zakona koji je kosponzorisala sa republikancom Erikom Polsenom (R-MN) koji se bavi visokom stopom dece u hraniteljskim porodicama nege regrutovane u seksualnu trgovinu unutar Sjedinjenih Država. (10445204615)

Početkom 1900-ih, „trgovina belim robovima“ postala je preovlađujuća. To je uključivalo transport mladih belih devojaka koje su kidnapovane ili prevarene da budu umešane u neki oblik prostitucije. Manov zakon, donesen 1910. godine, proglasio je krivičnim delom umešanost u prevoz bilo koje osobe preko državnih ili međunarodnih granica radi prostitucije ili drugih nemoralnih ciljeva.