Грчка је земља транзита, извора и одредишта за жене и дјецу изложене трговини људима, посебно принудној проституцији и условима принудног рада за мушкарце, жене и дјецу. Жене жртве сексуалне трговине долазе првенствено из источне Европе и земаља бившег совјетског блока. Трговци људима користе физичко, емоционално и сексуално злостављање за принуду. Чланство Грчке у Европској унији, заједно са заједничком границом са Турском, значи да земља види огромне токове илегалних имиграната који желе да уђу у ЕУ. Трговци људима такође користе Грчку не само као одредиште, већ и као транзитну станицу, а такође и као земљу порјекла гдје се чак и Гркиње проституишу на путу ка Западној Европи.

Влада Грчке не поштује у потпуности минималне стандарде за елиминацију трговине људима. Влада је постигла јасан напредак у процесуирању кривичних дјела трговине људима и сексуалним услугама, идентификацији жртава, примјени споразума о заштити дјеце жртава са Албанијом и унапређењу превентивних активности. И даље постоји забринутост због полицијског саучесништва у вези са трговином људима, неадекватне идентификације жртава међу грчком обалском стражом, граничном полицијом и вицеполицијом и неадекватним финансирањем невладиних организација за борбу против трговине људима."Greece". Trafficking in Persons Report 2010. U.S. Department of State (June 14, 2010). Економска криза у Грчкој такође отежава алокацију средстава и ресурса за напоре у борби против трговине људима.

Канцеларија за праћење и борбу против трговине људима Стејт департмента ставила је земљу у „Ниво 2“ 2017. године. Земља је 2023. године постављена на ниво 2. US Government website, Trafficking in Persons Report 2023 У 2023. години, Индекс организованог криминала дао је земљи 5,5 од 10 за трговину људима. Organised Crime Index, Greece: 2023 Напомиње да су овај злочин контролисале међународне криминалне групе, углавном из Албаније.Organised Crime Index website, Greece, retrieved August 31, 2024

Општи преглед

Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (УНОДЦ) дефинише трговину људима као „регрутовање, транспорт, трансфер, скривање или примање особе на начин као што су пријетња или употреба силе или други облици принуде, отмице, преваре или обмана у сврху експлоатације.“ Све земље свијета су погођене трговином људима, било као извор, одредиште или транзитна земља, или као комбинација ове три. Према Међународној организацији рада, процјењује се да је око 2,4 милиона људи жртве трговине људима у било ком тренутку. Процјењује се да свјетска трговина женама вриједи између 7 и 12 милијарди долара годишње; предсједавајући Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) изјавио је да је трговина људима можда чак и претекла трговину дрогом као уносан злочиначки подухват.Hughes, Donna M. "The "Natasha" Trade: The Transnational Shadow Market of Trafficking in Women." Journal of International Affairs 52.2 (2000): 625-51. Print.Konrad, Helga. "Trafficking in Human Beings: The Ugly Face of Europe." Helsinki Monitor 13.3 (2002): 260-71. Print.

Од 2010. године, процјењује се да се 270.000 људи годишње тргује у Европи, са 40.000 жена и дјјеце узраста од 12 до 25 година који се продају у Грчку годишње, као и још већи број оних који се тргују преко Грчке и из Грчке у остатак Европске уније.Kim, Jeong-Yeoul. The EU's Fight against Trafficking in Human Beings for the Purpose of Sexual Exploitation: Recent Legislation and Measures, and Focal Points Requiring Attention. Diss. Masaryk University, 2010. N.p.: n.p., n.d. Print. Страни мушкарци се такође кријумчаре у Грчку у сврху сексуалног рада, али њихов број је углавном непознат.Lazaridis, Gabriella. "Trafficking and Prostitution: The Growing Exploitation of Migrant Women in Greece." European Journal of Women's Studies 8.1 (2001): 67-102. Print.

Дестинације Грчка као дестинација Према грчком попису становништва из 2001. године, у Грчкој је живјело 797.091 документованих странаца, са великим бројем из Албаније, Бугарске, Румуније и Русије. Десет година прије тога, број легалних имиграната био је само 30.000. До 2009. године, имигрантска популација се проширила на 1,2 милиона у земљи од само 11 милиона грађана - легални имигранти чине више од 10% грчког становништва, а број илегалних имиграната још више повећава проценат имиграната. Експоненцијални пораст миграција у Грчку служи као покриће за трговце људима и олакшава њихов превоз жена за рад у сексуалној индустрији у Грчкој, такође зато што је проституција легална у Грчкој. Због лакоће којом трговци људима могу прикрити стране жртве међу имигрантском популацијом, Грци обично нису циљане жртве трговаца људима; умјесто тога, жене су доведене изван земље да подстакну сексуалну индустрију Жене су доведене у Грчку из различитих мјеста, али велики број долази из источне Европе - пуних 50-55% сексуалних радница у Атини су из земаља бившег совјетског блока. Грчка је такође одредишна земља за велики број трговаца Румуна. Иако се многе стране проститутке могу лако прерушити међу имигрантима у Грчкој, многе грчке жене су добровољно укључене у индустрију проституције. Скоро све проститутке у Грчкој биле су грчке жене прије 1992. године.

Капија у Европску унију Велики број трговаца људима се тргује кроз Грчку на путу за Њемачку или друге западне земље. Од 1970-их па надаље, мигранти из Азије и Африке почели су да улазе у Грчку као привремену станицу на путу ка другим, развијенијим западноевропским земљама. Од тада се повећала имиграција у Грчку, легално и илегално, како би се добио приступ остатку Европске уније, а трговци људима су то искористили. Постоје двије главне кријумчарске руте које пролазе кроз Грчку како би стигле до Европске уније. Први је Балканска рута, којом се жртве премјештају са Балкана у Словенију, Мађарску, Италију и Грчку, а одатле у остатак ЕУ. Други је источномедитерански пут, који премјешта жртве из Турске преко Грчке у Бугарску и Румунију. Неки рачуни су процјенили да граница Грчке са Турском служи као улазна тачка "задња врата" за близу 90% илегалних имиграната у Европску унију, а овај број укључује оне који се илегално превозе у сврху сексуалне експлоатације.Levers, Lisa L., and Debra Hyatt-Burkhart. "Immigration Reform and the Potential for Psychosocial Trauma: The Missing Link of Lived Human Experience." Analyses of Social Issues and Public Policy 00.00 (2011): 1-10. Print.

Жртве Стручњаци се боре да профилирају жртве трговине људима јер долазе из различитих земаља и средина и доживљавају различите облике економске и сексуалне експлоатације и злостављања. Постоје одређене карактеристике које многе жртве у Грчкој дијеле, а суочавају се са сличним изазовима и опасностима чак и након што су спашени.

Карактеристике Преко 60% свих миграната у Грчку, легалних и илегалних, су жене, а преко 20.000 жена миграната се годишње тргује да раде у Грчкој. Око 40.000 жена и дјеце узраста од 12 до 25 година сваке године се тргује у Грчкој. Већина ових жена данас је из источноевропских и балканских земаља, као што су Украјина, Русија, Румунија, Албанија, Молдавија, Бугарска и Пољска, али има и приличан број из Африке и Азије.Emke-Poulopoulos, Ira. "Trafficking in Women and Children: Greece, a Country of Destination and Transit." Mediterranean Migration Observatory (2001): n. pag. Print. Процјењује се да је више од половине жена којима се тргује у Грчкој само из Русије и Украјине.Monzini, Paola. "Trafficking in Women and Girls and the Involvement of Organised Crime, with Reference to the Situation in Central and Eastern Europe."International Review of Victimology 11.1 (2004): 73-88. Print. Једна студија из 2001. године процјењује да је 75% жена које су жртве трговине људима у Грчкој доведено у земљу под лажним изговором и, вјерујући да их у Грчкој чека прилика за законито запослење, изненада се нађу продате онима који су укључени у трговину сексом и пријети им насиље и депортација ако одбију да сарађују, а оне постају превише уплашене да то пријаве. Просјечна старост сексуалног радника у Грчкој се такође смањује, а тренутно износи око 12-15 година. Жене које су жртве трговине људима раде од 6 до 12 сати дневно и виде од 40-110 клијената дневно. Међутим, 70% или више њихове зараде иде власницима бордела или сводницима како би жене држали у дужничком ропству. Жене којима се тргује вјероватно ће се суочити са физичким злостављањем, пријетњама, застрашивањем, емоционалним злостављањем, сексуалним злостављањем и да доживе зависност од дроге и алкохола, повреде усљед насиља и разне проблеме менталног здравља као резултат трауме којој су изложене. Жене које су жртве трговине људима такође често пате од полно преносивих болести и других заразних болести. Истраживање завршено у Атини крајем 1980-их показало је да је 12 од 350 регистрованих проститутки било ХИВ позитивно; крајем 1990-их, 44 анкетиране стране проститутке биле су ХИВ позитивне.

Изазови након трговине људима Чак и након што су ослобођени заробљавања ситуација, жртве се могу суочити са симптомима у складу са посттрауматским стресним поремећајем као резултат физичке, емоционалне и сексуалне трауме којој су били изложени. Поред тога, жртве могу бити стигматизована, маргинализована и дискриминисана као резултат својих искустава. Често им је тешко да се врате у своје матичне земље, гдје се више не сматрају угледним женама, а једнако им је тешко да започну нови живот у земљи у коју су прокријумчарени.

Жене ослобођене ситуација трговине људима суочавају се са додатном опасношћу од могућег повратка у трговину сексом, било зато што је то једини живот који познају или зато што нису адекватно заштићене. Процјењује се да 80% жена депортованих из Грчке возом никада не успије да се врати у своју земљу, јер је уобичајена пракса да се трговци људима укрцају у возове и присиљавају их да се врате у Грчку прије него што стигну на одредиште.

Кријумчари Трговци људима који су укључени у Грчкој су углавном Албанци, Грци и Руси, и док су Грци такође жртве трговине људима, грчки грађани учествују у трговини не-грчким држављанима. Трговци људима регрутују жртве путем лажних огласа за нискоквалификоване послове са добрим платама, као што су конобарице, дадиље, плесачице или хостесе; једна студија новина у Украјини показала је да су све новине садржавале 5-20 сумњивих огласа. Трговци људима понекад користе правне документе и визе жене како би је одвели у Грчку, а затим их конфискују како не би могла отићи. Поред тога, трговци људима користе пријетње, застрашивање и физичко, емоционално и сексуално злостављање како би контролисали ове жене и присилили их на проституцију.

Фактори који доприносе трговини људима Историјски фактори Током 1980-их, већина страних проститутки у Грчкој је поријеклом из Азије, тачније Тајланда и Филипина. Међутим, након пада Совјетског Савеза, трговина женама из земаља бившег совјетског блока се брзо проширила јер су жене покушавале да побољшају свој друштвени и економски положај крећући се на Запад. То је значило да би трговци људима могли да их искористе уз обећање посла у западноевропским земљама. Бивше совјетске републике као што су Бјелорусија, Летонија, Русија и Украјина постале су главне земље које шаљу жене којима се тргује. Данас је 50-55% жртава трговине људима у Атини из земаља бившег совјетског блока, а процјењује се да је више од половине жена које су продате у Грчку из Русије и Украјине.

Политички фактори