Разум и осећајност () је дебитантски роман енглеске књижевнице Џејн Остин, први пут објављен 1811. године. Књига је издата анонимно: на насловној страни, на месту где би требало да стоји име аутора, писало је „Од једне даме”.

Радња романа је смештена у период између 1792. и 1797. године и прати три сестре Дашвуд и њихову мајку удовицу, које су приморане да напусте породично имање у Сасексу и преселе се у скромну кућу на поседу далеког рођака у Девону. Тамо две старије сестре доживљавају љубави и разочарања која стављају на пробу њихове супротне карактере.

Радња На самрти, Хенри Дашвуд тера свог сина Џона да му обећа да ће из свог наследства збринути његову маћеху и полусестре, Елинор, Меријен и Маргарет. Џонова супруга Фени, међутим, убеђује га да их не подржи финансијски, остављајући их са знатно смањеним приходом.

Фенин брат, Едвард Ферарс, долази у посету. Како се чини да се он и Елинор зближавају, Фени упозорава госпођу Дашвуд да њихова мајка има веће амбиције за Едварда. Увређена, госпођа Дашвуд сели своју породицу у кућу Бартон у Девонширу, коју им је њихов рођак, сер Џон Мидлтон, понудио по ниској кирији. Касније, током вечере са Мидлтоновима у Бартон парку, породични пријатељ пуковник Брандон заљубљује се у Меријен. Међутим, он има тридесет пет година, што делује превише старо шеснаестогодишњој Меријен и њеном романтичном темпераменту.

Меријен током једне шетње угане зглоб. Џон Вилоби наилази на њу и односи је кући. Током наредних посета, њихов сличан уметнички укус доводи до тога да се Меријен заљуби у њега, напуштајући опрез и пристојност. Управо када се чини да је веридба неизбежна, Вилоби обавештава Дашвудове да га његова старија рођака, госпођа Смит, од које финансијски зависи због дугова, шаље у Лондон на неодређено време због посла. Меријен остаје очајна.

Едвард Ферарс, приликом посети Бартону, делује повучено. Убрзо потом, сестре Ен и Луси Стил, вулгарне рођаке таште сер Џона, госпође Џенингс, долазе у Бартон парк. Тамо Луси поверава Елинор да су она и Едвард тајно верени, пружајући Елинор увид у Лусину љубоморну и прорачунату природу.

Госпођа Џенингс позива старије сестре Дашвуд да је посете у Лондону. Пошто Меријенина писма Вилобију остају без одговора, оне га неочекивано срећу на једном балу. Вилоби, који је тамо са другом женом, хладно поздравља Меријен, а касније јој саопштава да је верен за богату госпођицу Греј. Меријен је сломљена, али говори Елинор да она и Вилоби никада нису били верени.

Пуковник Брандон открива Елинор да је Вилоби раније завео и напустио његову малолетну штићеницу, Елајзу Вилијамс. Вилобијева рођака га је због тога лишила наследства, што објашњава његову потребу да се ожени богатом наследницом. У међувремену, сестре Стил долазе у Лондон и позване су да бораве у кући Џона и Фени Дашвуд, уместо Елинор и Меријен. Због њихове срдачности, Ен погрешно закључује да су Ферарсови заволели Луси довољно да је прихвате у породицу и открива њену веридбу са Едвардом. Као последица тога, сестре бивају избачене из куће, а Едвардова богата мајка му наређује да раскине веридбу. Када он то одбије, бива лишен наследства у корист свог млађег брата. Сазнавши за то, пуковник Брандон, дивећи се Едвардовој части, нуди му посао у оближњој парохији, омогућавајући му да се ожени Луси након што буде рукоположен.

Госпођа Џенингс води сестре Дашвуд у посету својој другој ћерки по повратку у Девоншир. Меријен шета по киши и оболи од тешке грознице. Када јој се стање погорша, Елинор пише кући. Пуковник Брандон, који живи у близини, добровољно одлази по њихову мајку. Те ноћи долази Вилоби, који открива Елинор да је искрено волео Меријен. Међутим, његов безосећајан начин на који говори о Елајзи и својој жени умањује Елинорину самилост према њему.

Меријен се опоравља и, сазнавши за Елинорину сопствену тиху патњу, стиди се своје упадљиве жалости и обећава да ће се убудуће водити разумом своје сестре и поправити своје понашање.

По повратку кући, породични слуга случајно сусреће Луси на оближњој тржници и доноси вест да је она сада удата за господина Ферарса. Овај последњи чин пакости се разјашњава када Едвард дође и открије да га је Луси оставила и удала се за његовог сада богатог млађег брата. Након рукоположења, Едвард се жени Елинор, док се Меријен касније удаје за пуковника Брандона. Две сестре сада могу складно да живе у суседству.

Инспирација Џејн Остин је написала први нацрт романа у епистоларној форми, вероватно већ 1795. године, када је имала око 19 година, или 1797. са 21 годином. Наводно му је дала радни наслов Елинор и Меријен, што одражава усредсређеност на супротстављене личности две најстарије сестре Дашвуд. Ова рана верзија приче била је написана у облику писама, уобичајеном наративном стилу тог доба, који је омогућавао интиман увид у мисли и осећања ликова. Остин је касније прерадила роман, променивши га из епистоларног облика у континуирано приповедање и преименовавши га у Разум и осећајност, чиме је омогућила флексибилније и шире истраживање тема и друштвеног коментара.

Остин је црпела инспирацију из савремених романа с краја 18. века који су обрађивали сличне теме романсе, морала и друштвеног понашања. Живот и љубав Адама Стивенсона (1785), који приказује лична романтична искуства и друштвена очекивања, сматра се делом које је утицало на Остинино представљање сложених емоционалних односа и изазова ограничених друштвених околности. Причa једне трачаре Џејн Вест (1796) такође се сматра значајним утицајем, јер садржи једну сестру коју одликује разум, а другу страствена, емотивна осећајност. Посебно је занимљиво да романтична сестра код Вестове носи име Меријен, као и Остинина јунакиња, а савремена издања тог романа указују на текстуалне и тематске сличности, што сугерише да је Остин можда свесно или несвесно користила те елементе при обликовању својих ликова и заплета.

Остин је можда користила и историјске личности при развоју појединих ликова. Посебно се Ворен Хејстингс, први генерални гувернер Индије, често наводи као могућа инспирација за лик пуковника Брандона. Сличности укључују наводне ванбрачне кћери — Хејстингсову могућу ћерку Елајзу де Фејид и Брандонову Елајзу Брандон у роману — као и рани одлазак у Индију са седамнаест година. Обојица се такође повезују са двобојима и питањима части, особинама које се одражавају у позадинској причи пуковника Брандона. Књижевна научница Линда Робинсон Вокер истакла је да Хејстингс „прогони Разум и осећајност у лику пуковника Брандона”, напомињући да је Остин можда користила своје познавање савремених политичких личности и породичних веза како би својим фиктивним ликовима дала историјску дубину и реализам.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Романи 1811. Категорија:Британски романи Категорија:Љубавни романи Категорија:Романи Џејн Остин