Вила Медичи у Кафађолу () је вила у близини места Барберино ди Муђело (), у округу Фиренца (), регији () Тоскана (), општини Барберино ди Муђело (). Jедно је од најстаријих имања (од средине 14. века) у власништву породице Медичи () . Вила је од 2013. године уписана на Унескову листу светске баштине (). Историја Вила Медичи у Кафађолу датира из 14. века. Имање се налази у тосканском подручју Муђело, првобитном дому Медичија. Смештено је у долине реке Сјеве (), око 25 километара северно од Фиренце. Првобитна тврђава (1349. године), припадала је Фирентинској Републици (), да би 1359. године, прешла у посед Аверарда Медичија (). Тврђава је касније наслеђем прешла у власништво Ђовани ди Бичи Медичија () и Козима Медичија (), да би 1451. године поделом имовине, припала Козимо Медичију. Вила је обновљена по нацртима еминентног ренесансног архитекте Микелоца () 1452. године, поставши место сусрета неких од највећих интелектуалаца италијанске ренесансе.thumb|right|350px|Вила Медичи у Кафађолу на лунети сликара Ђуста Утенса () (1599-1602).То је требало да буде једна од четири виле које су изгрђене или реконструисао по налогу Козима. Микелоцо је добио задатак да трансформише зграду из замка у вилу. Тачан датум почетка обнове је веома неизвестан и процењује се за период између 1428. и 1451. године. Ђорђо Вазари () наводи да је Вила Медичи у Кафађолу први Микелоцоов пројекат реновирања једне од породичних вила, иако су неке недавне студије идентификовале оближњу Вилу дел Требио као најстарију која је реновирана. Након смрти Козима де Медичија 1464. године, вила је постала ловачки дом његовог сина Пјера (). Пјера је 1469. наследио његов син Лоренцо де Медичи () коме је ова вила постала једна од омиљених резиденција, у којој је често боравио. Посећивао је и зими и лети, па је постало место сусрета највећих интелектуалаца тог времена, који су долазили на забаве и лов. После 1476. године, Лоренцо је морао да прикупља додатна новчана средства, пошто је папа запленио велики део његове имовине. Позајмљивао је од својих рођака, са коначним резултатом да је власништво над вилом пренето, након дуготрајних преговора, на Лоренца ди Пјерфранческа Медичија () и његовог брата Ђованија () 1485. године. Вила у Кафађолу је тако привремено прешала у руке млађег огранак Медичија, који су успоставили производњу мајолике у помоћним зградама виле. Син Лоренца Величанственог Ђовани (), који је касније постао Папа Лав X (), провео је део свог детињства у замку и чак је накратко држао суд у вили 15. децембра 1515. године. Имање и вила се 1537. године вратила у власништво Козима I Медичија (), првог великог војводе Великог војводства Тоскана (). који је проширио и оградио великим зидом створивши тако ловни резерват, где су ретке животиње могле слободно да лутају. Улогу виле као ловачког дома још су више истакли синови Козима I, Франческо I Медичи () и Фердинандо I Медичи (), који су ту обично боравили у јесењим месецима.thumb|left|300px|Вила Медичи у Кафађолу рад сликара Ђузепеа Зокија () (1711-1767). У шеснаестом веку су направљене неке промене у изгледу виле укључујући и доградњу лође на задњем делу виле. Након смрти Ђовани Гастоне Медичија () 1737. године, Велико војводство Тоскана и имовину Медичија, укључујући њихове виле, стекао је Франц Штефан () војвода од Лотарингије (Лорене), који је постао велики војвода Тоскане. Франц I је само једном посетио Тоскану 1739. године али током периода власништва породице Лорена, вила није продата, за разлику од других поседа, и још увек је коришћена за одмор. Када је Тоскана 1860. године апсорбована у новоосновану Краљевину Италију влада је пренела сву имовину владарских породица древних италијанских држава тадашњој краљевској породица Италије Савоја (). Године 1864. вила је продата принчевима Боргезе (), који су предузели велики програм реконструкције. Срушена је задња кула (која се види на лунети Ђуста Утенса (), 1599-1602) а промењен је и већи део Микелоцоовог дизајна. Новим дизајном уклоњена су преостали делови утврђења (јарак, зидови и ограде), док је унутрашњост уређена у старијем, средњовековном стилу. Вила је тренутно у приватном власништву конзорцијума, који је користи за конференције, свадбе и корпоративне догађаје, док су спољашњи објекти претворени у станове.
Архитектура За разлику од многих тосканских вила породице Медичи, реконструкција Виле Медичи у Кафађолу није пратила идеале ренесансне архитектуре. Могући разлог за делимично задржавање конзервативног дизајна при реконструкцији замка, можда лежи у жестоким критикама Козима Медичија од стране фирентинског племства због онога што се сматрало претенциозним дизајном његове ренесансне Палате Медичи Рикарди () у Фиренци. Архитектонски стил виле био је намерно враћање у време трансформације и настајања ренесансене, кватроченто () стил, који је комбиновао готичке и класичне архитектонске елементе .thumb|right|300px|Сала са грбовима. Једноставније речено готика у форми, али ренесансна у детаљима. На први поглед, архитектура више личи на средњовековни замак него на вилу, са зупчастом кулом на предњој страни, окруженом са два једнако назубљена крила, ојачана бастионима на сваком углу али ове готичке и ренесансне елементе Микелоцо није укључио да би задржао структуре из претходне тврђаве, већ за употребу као сеоског склоништа и ловачке куће. Ограде су не више од пројектованог забата са зидинама, ослоњене на мале лукове и надстрешнице, постављене више са декоративним него одбрамбеним намерама. Међутим, политичка клима тог периода захтевала је да све племићке куће буду полуутврђене тако да је приземље било брањено двориште, окружено стражарским собама и одајама за ратнике. Поглед који је насликао Ђусто Утенс () 1599. године приказује вилу коју је завршио Микелоцо. Предњи део изгледа углавном као и данас, али са великом кулом која доминира над зградом позади. Могуће је да је ова кула (касније срушена), сачувана од старе тврђаве. Слична кула постоји и у Вили Ла Петраја (), још једној од вили Медичија. Вртови Детаљи на Утенсовој лунети приказује и некадашњи врт са травом, фонтаном и украсним биљкама као симболима највећег луксуза у тосканском пејзажу. За хуманистичко ренесансну властелу, баште су биле од једнаког значаја као и вила. Карактеристике ренесансне архитектуре биле су симетрија, равнотежа и прецизне пропорције, а ако сама вила није у потпуности испунила ове захтеве, њене баште свакако јесу. Ови ренесансни принципи су стриктно примењени на дизајн баште Вила Медичи у Кафађолу. У то доба врт се почео посматрати као продужетак саме куће и као такав је уређен истим распоредом. Статуе и клупе су били постављени исто као и унутар куће, одељци су представљали собе и ходнике. Вештачке пећине су пружале не само заштиту од сунца, већ и окружење за алегоријске сцене приказане у статуама и води. У Кафађолу су највећи вајари тог времена били ангажовани на изради фонтана, пећина и статуа, као што су: Триболо (), Вазари () и Буонталенти (), као и за креирање скулптуралних слика које приказују сцене у камену које је замислио Бенедето Варки (). Утенсов поглед на вилу такође показује још једну популарну баштенску карактеристику тог времена, воду. Присуство воде је омогућавао је највећи луксуз у тосканској башти, зелену траву. Топијар () и жива ограда, који су захтевали мање влаге, коришћени су за поделу баште на делове, као и сенку и живе зелене статуе. Тако је ренесансна башта постала симбол богатства и културе власника колико и његова кућа или уметничка збирка. Радионица керамике Преузимањем виле од Лоренца Величанственог, браћа Лоренцо ди Пјерфранческо Медичи и Ђовани 1485. године су у помоћним зградама, организовали радионицу за производњу мајолике, која је постала једна од најпознатијих керамичких радионица ренесансе. У почетку је производња подражавала тадашњи популарни модел Монтелупо мајолике () са украсима типичним за крај петнаестог века да би касније, захваљујући вештом мајсторском раду настали керамички производи одличног техничког и декоративног квалитета, у рангу са онима које су стварали чувени мајстори тог периода из Урбина (). У последњој четвртини шеснаестог века, након раздобља великог успеха керамике из Кафађола, производња опада и окреће се ка серијској производњи, да би почетком 17. века престала свака активност због разлога који су још увек обавијеним мистеријом.
Напомене
Референце
Литература
Bichi Chiara, Mariella Zoppi, Giardini di Toscana, Edifir, 2004, EAN:9788879701921 Alidori Laura, Le dimore dei Medici in Toscana, Edizioni Polistampa Firenze,1995 Mignani Daniela, The Medicean Villas by Giusto Utens, 1995 (2- изд.), Florence, Arnaud, .
Спољашње везе
La Villa di Cafaggiolo Ceramics at Castello Mediceo di Cafaggiolo retrieved 21 April 2007 Augustus J.C. Hare, Florence retrieved 21 April 2007 The Renaissance - Architecture - Italy retrieved 21 April 2007
Категорија:Виле у Италији Категорија:Тоскана Категорија:Породица Медичи Категорија:Светска баштина у Италији