Маја Т. Искјердо (званично: Маја Тодоровић Izquierdo, ; Београд, 14. мај 1976) српски je и перуански пејзажни архитекта, психолог и универзитетски професор.Лексикон српских архитеката од XIX до XXI века , Асоцијација српских архитеката. Посећено 27. октобра 2024. Доктор је архитектуре и урбанизма. Председник је Удружења српско-перуанског пријатељства () и Удружења „Милош Шобајић”.„Србија на вези – портрети: Маја Тодоровић Искјердо”, РТС, 28. септембар 2018. Посећено 16. октобра 2024.„Београдска професорица вратила се амазонским коренима”, Дневник, 25. фебруар 2018. Посећено 16. октобра 2024.„Исповест – Маја Тодоровић Искјердо: Ни у књигама није било такве љубави као моје и Милошеве”, Вечерње новости, 1. август 2021. Посећено 16. октобра 2024.
Биографија Маја Т. Искјердо је рођена у Београду, од мајке Перуанке Силвије Искјердо () и оца Србина Тиосава Тодоровића. Са мајчине стране, пореклом је из амазонског племена Ашанинка.„Маја Т. Искјердо – Неолиберализам уништава домородачке културе”, Печат, 26. јануар 2018. Посећено 16. октобра 2024. Оба родитеља су јој научни радници. Њен деда је био Гиљермо Искјердо Риос (), а деда-стриц Франсиско Искјердо Риос (), познати и признати перуански приповедачи XX века, који су имали велики утицај на њен образовни и стваралачки пут.
Маја Т. Искјердо је одрасла на темељу мешавине српског и перуанског културног мозаика, проводећи време и у Србији и у Перуу и истовремено слушајући приче из словенске митологије и трезора амазонских легенди. Велики део детињства провела је пак у региону Сан Мартин, у срцу Амазонске прашуме. Тако се сусрела са богатом духовношћу тамошњих народа и значају који придају прецима, природи и лечењу ентеогеним биљкама.„Мистерија ајаваске: хладне главе и без маске”, Два југа, 9. мај 2024. Посећено 16. октобра 2024.
Од своје дванаесте године бави се сликарством и вајарством, што јој је и даље хоби. На њеним сликама и скулптурама доминирају андско-амазонски мотиви.Слике Маје Т. Искјердо, Artelista.com. Посећено 27. октобра 2024.
Увршћена је у „Енциклопедију националне дијаспоре”, коју уређује Иван Калаузовић Иванус.Енциклопедија националне дијаспоре, Impressions. Посећено 16. октобра 2024.
Образовање У родном Београду се најпре образовала на одсеку за клавир Музичке школе „Даворин Јенко” и на смеру архитектонског техничара ентеријера Архитектонско-техничке школе, а потом је дипломирала пејзажну архитектуру на Шумарском факултету 2001. године. Звање мастера архитектуре и урбанизма стекла је 2004. на Архитектонском факултету Универзитета Лас Палмас де Гран Канарија, а диплому о напредним студијама () добила је од две шпанске образовне институције – Универзитета Ла Лагуна и Универзитета Лас Палмас де Гран Канарија 2010. Докторирала је на Факултету за градитељски менаџмент београдског Универзитета Унион — Никола Тесла 2013. Теза докторске дисертације јој је била „Природа и мистицизам у материјализацији архитектуре, са освртом на дела Рудолфа Штајнера и Бакминстера Фулера”.
Завршила је и основне студије психологије на Факултету хуманистичких наука Универзитета Лас Палмас де Гран Канарија 2005. године, као и мастер студије историје уметности на Факултету хуманистичких наука Универзитета Ла Лагуна 2009. и мастер студије биотехничких наука на Шумарском факултету 2011. Студирала је и клиничку психологију на мастер студијама Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум.
Део њене биографије су и курс ликовне уметности на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду 1998. године, курс шпанске филологије на Академији „Местер” у Саламанки, такође 1998, курс екологије и еволуционе биологије на Универзитету Јејл 2015, курс будизма и савремене психологије на Универзитету Принстон 2016. и курс екологије, анархизма, антропологије и феминизма на Институту за социјалну екологију 2017.
Каријера Маја Т. Искјердо је била део истраживачког тима Папског католичког универзитета у Перуу () и проучавала је амазонску антропологију, надограђујући знање о традиционалној медицини народа Ашанинка, стечено у млађим данима у Амазонској прашуми. То јој је била увертира за студије клиничке психологије у Београду и истраживања трансперсоналне психологије у Барселони.
Од 2016. године је редовни професор на Факултету за градитељски менаџмент Универзитета Унион – Никола Тесла,„Др Маја Тодоровић Искјердо – профил наставника”, Универзитет Унион – Никола Тесла. Посећено 16. октобра 2024. а раније је била доцент и ванредни професор на Факултету за уметност и дизајн Мегатренд универзитета.„Др Маја Тодоровић Искјердо – профил наставника”, Мегатренд универзитет. Посећено 16. октобра 2024.
Аутор је стручних и научних радова и публицистичких чланака,„Капитал против плућа планете”, Политика, 3. септембар 2019. Посећено 16. октобра 2024.„Лима и Београд: два споменика, једна прича”, Политика, 12. фебруар 2021. Посећено 16. октобра 2024. али и блога „Екологија и пејзажна архитектура”. Учесник је бројних пројеката и гостујући предавач у земљи и иностранству.
Један је од аутора интердисциплинарне монографије „Психоделици – изазови лечења, граница сазнања и свести” из 2025. године, конкретно поглавља „Ајаваска – духови Амазоније и научна истраживања”.
Европски је представник Пејзажних архитеката без граница (), групе у оквиру Међународне федерације пејзажних архитеката (), чији је циљ обезбеђивање здравог и пријатног окружења насупрот кризним ситуацијама као што су природне непогоде, миграције, ратови...Чланови Комитета Пејзажних архитеката без граница, Међународна федерација пејзажних архитеката. Посећено 27. октобра 2024.
Члан је Инжењерске коморе Србије, Удружења пејзажних архитеката Србије, Научног савета немачке Фондације „Psychedelia”About Us – Psychedelia-Stiftung, Psychedelia-Stiftung. Посећено: 28. јула 2026. и сродних професионалних организација у свету.
Кооснивач је и председник Удружења српско-перуанског пријатељства, регистрованог и у Србији и у Перуу, чија је мисија културна размена између две земље.
Течно говори српски, шпански и енглески језик.
Приватан живот Била је удата за српског и француског сликара и вајара Милоша Шобајића, који се сматра једним од најзнаменитијих домаћих и европских уметника.„Милош Шобајић и Маја Искјердо: Љубав не броји године” , Gloria, 30. јул 2018. Посећено: 16. октобра 2024. Шобајић је своју аутобиографију „Мојих девет живота” (Vukotić media, 2021) посветио управо њој,„Девет живота Милоша Шобајића”, Печат, 19. март 2021. Посећено: 16. октобра 2024. а заједно су радили на краткометражном филму „Загубљени списи Марије Магдалене” (2016) и написали драму „Вецин циркус” (Центар за културу „Зоран Радмиловић”, Народно позориште Тимочке крајине „Зоран Радмиловић”, 2021). Она је и коауторка текстова каталога Шобајићевих изложби „Бежање и гушење” (Нови Сад, 2018) и „Сублимације” (Београд, 2022). Такође је и кооснивач и председник Удружења „Милош Шобајић”, које служи за промоцију уметникове заоставштине, организовање изложби и сл.„Последњи радови Милоша Шобајића у Дому војске: Велики сликар није имао свој атеље и његова дела настајала су у кухињи”, Курир, 3. мај 2022. Посећено: 27. октобра 2024.„Изложба Милоша Шобајића ’Сублимације’ у Великој галерији Дома Војске Србије ’Београд’”, Медија центар „Одбрана”, 11. мај 2022. Посећено: 27. октобра 2024.„Промоција драме ’Вецин циркус’ Милоша Шобајића у Дворани”, Нова, 14. јун 2022. Посећено: 27. октобра 2024.„Последњи потези на платну: Изложба слика Милоша Шобајића ’Поглед уназад, корак унапред’ у Музеју Херцеговине”, Вечерње новости, 23. август 2024. Посећено: 27. октобра 2024.„Отворена изложба ’Милош Шобајић, Поглед уназад, корак унапред’”, СРНА, 30. август 2024. Посећено: 27. октобра 2024.
Живи и ради на релацији Србија–Перу.
Награде и признања Стипендија Владе Краљевине Шпаније за постдипломске студије у области архитектуре и пејзажне архитектуре (2002–2004) Признање „Summa cum laude” шпанског Универзитета Ла Лагуна за постигнут успех током одбране Дипломе о напредним студијама (DEA) (2010) Награда „Капетан Миша Анастасијевић” за афирмацију пејзажне архитектуре у Србији (2018) Признање Министарства спољних послова Републике Перу за хуманитарни рад и помоћ перуанској заједници у Републици Србији током пандемије ковида 19 (2020) Признање Министарства спољних послова Републике Перу за допринос у ширењу знања о перуанској култури (2022)
Види још Списак српских архитеката Милош Шобајић Српска дијаспора
Напомене
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Рођени 1976. Категорија:Срби у Перуу Категорија:Српски архитекти Категорија:Архитекти из Београда Категорија:Српски пејзажни архитекти Категорија:Српски психолози Категорија:Психолози из Београда Категорија:Српски професори Категорија:Професори из Београда Категорија:Студенти Шумарског факултета Универзитета у Београду Категорија:Личности из Енциклопедије националне дијаспоре