Батал џамија (до 1789. године Ејнехан-бегова џамијаИдентификацију Батал-џамије са Ејнехан-беговом први је извршио Хазим Шабановић (1916-1971) у свом раду „Урбани развитак Београда од 1521.1688 године“ објављеном у Гласнику града Београда књ. XVII/1970.) налазила се на месту данашњег Дома Народне скупштине у Београду, за време Османског царства.
Историја Римски остаци на овом простору су гробови и водовод. Некропола се налазила поред пута Сингидунум – Виминацијум, једна концентрација гробова се налазила између улица Нушићеве и Влајковићеве, Булевара и Светогорске; позади Скупштине између Косовске и Мајке Јевросиме; два саркофага су пронађена на месту саме Скупштине; гробова је у мањој густини било и према Ташмајдану.Поп-Лазић, Стефан. Некрополе римског Сингидунума. стр. 10 (ПДФ стр. 4), elibrary.matf.bg.ac.rs У истраживању у парку према Влајковићевој 2023. пронађен је водовод за који се претпоставља да је неки огранак, могуће до Ташмајдана. Пронађено је и 14 гробова из 3. и 4. века - укопа, озиданих циглама или камених саркофага.(FOTO) Šta je sve pronađeno u iskopinama kod Doma Narodne skupštine, na lokaciji gde se gradi nova garaža? danas.rs 23.6.2023
Верује се да је џамију саградио, средином девете деценије XVI века (око 1585. године) београдски назор Ејнехан-бег. У време Мехмеда Четвртог сматрала се највећом и најлепшом грађевином у Србији, а путописци су је упоређивали са Аја Софијом.Batal-džamija- najveća i najlepša građevina Поред ње је било турско гробље на коме су сахрањивани виђенији Турци.
У нападу Аустријанаца на Београд 1717. године, које је предводио Еуген Савојски, Ејнехан-бегова џамија се налазила на линији борби. Сматра се да је тада први пут оштећена.
За време друге аустријске окупације Београда (1717—1739) ова џамија је била претворена у складиште униформи регименте принца Александра Виртембершког. Многе друге џамије су биле претворене у цркве различитих хришћанских редова, трговине или боравишта. Након победе Турака над Аустријанцима, код Гроцке 1739. године и њиховог поновног повратка у Београд, приступило се поправкама оштећених џамија. Ејнехан-бегова џамија је поправљена тек 1766. године.
У борбама за Београд, 1789. године, џамија је била прилично оштећена и тада се по први пут спомиње Батал-џамија (тур: батал - напуштена). Турци су је, као монументални објекат, користили за одбрану, а главнокомандујући аустријских трупа, маршал Лаудон, је према њеном минарету усмеравао и одређивао правце напада на град. Аустријанци су тада по трећи пут од Турака преузели Београд и задржали се у њему свега две године.
У борбама за ослобођење Београда у Првом српском устанку 1806. године, Турци су са Батал-џамије пружали отпор устаницима који су се били ушанчили на Ташмајдану. Током тих борби Батал-џамија је била доста оштећена, као и многе друге џамије у Београду. За време Другог српског устанка, устаници су у џамији држали своје истурене страже према Београду и с њених рушевина контролисали дунавску стражу Београда и Видин капију. Српски устаници су је и у првом и у другом устанку рушили, па је ту настала Марвена (сточна) пијаца. Она је чишћена на Велику суботу."Политика", 12. дец. 1938
Према причању Анастаса Јовановића, београдски паша је намеравао послати низаме на егзерцир до Батал-џамије, пошто је Калемегдан био обрастао у коров. Када је то јављено Милошу у Крагујевац, наредио је да се простор око џамије што пре пооре, а паши је јавио да низами имају довољно простора на Калемегдану и не треба да газе "плодне њиве". Милош је затим наредио да се Савамала пресели овамо."Политика", 29. нов. 1924, стр. 2
Београдски везир, Јусуф-паша, имао је намеру да поправи Батал-џамију. Јусуф-паша је о томе обавијестио кнеза Милоша, 20. јуна 1836. године, напоменувши да је: „... инџинир Етхем-беј, видио је како стока улази у ову џамију, због чега су јој зазидана врата...“
Кнез Милош није дозволио оправку наводећи да је Врачар у српским рукама. Кнез Милош је мислио да се поправком Батал-џамије тежи проширењу турске власти изван граница београдске вароши, а имао је хатишериф по коме је сва земља ван вароши била у надлежности Срба. Ни послије дужих преговора и ургенција из Цариграда џамија није поправљена. Међутим, Батал-џамија је и даље привлачила пажњу домаћих и страних путника који су пролазили кроз Београд.
Управник Библиотеке Јанко Шафарик је имао идеју да се Батал-џамија претвори у Српски народни музеј. Кнез Михаило је говорио да би је ваљало оправити и у њој сместити Државну архиву. Међутим, убрзо након одласка Турака Османлија (1867. године), стара Батал џамија је 1869. (или 1878Batal-džamija- najveća i najlepša građevina (Глас јавности)) године, по наређењу намесника Блазнавца, сравњена са земљом. На месту некадашње Батал џамије, подигнута је зграда Савезне скупштине, чији је први пројекат израдио Константин Јовановић 1891. године а чија градња се протегла од 1907. од 1936.
Пре Првог светског рата, у низу зградица, између Влајковићеве и Скупштине, налазила се гимназија на Батал-Џамији."Време", 2. апр. 1937, стр. 10. digitalna.nb.rs У 1923. помиње се студентски дом на Батал-џамији."Политика", 10. март 1923, стр. 5 Ове трошне зграде су уклоњене 1943. ради проширења Влајковићеве."Коло", 26. јун 1943 Блок већих зграда између Аграрне банке (дан. Музеј Србије) и скупштине је предвиђен за рушење још 1937."Политика", 8. дец. 1937 Трамвајска линија Београд-Земун је тада имала терминус испред Скупштине."Политика", 30. дец. 1938
Архитектура Архитектура Батал-џамије се умногоме разликовала од ондашњих београдских џамија. Монументално саграђена од тесаног камена-пешчара, који је временом добио црвенкасто-сиву боју, она је била хармоничних пропорција, осветљена са двадесет прозора. Прозори су се завршавали шиљатим луковима. У зидове тамбура нису били уграђени прозори. Дужина спољашње стране објекта била је око 15,00 -{m}-, а висина је износила до врха куполе око 18,00 -{m}-.
Улаз у џамију налазио се са северне стране. Претпоставља се да се испред улаза у џамију, раније, налазио трем са ступовима и куполицама. Минарет је био изграђен на осмостраном пиједесталу, од истог камена као и зидови џамије, са китњасто обрађеним каменим елементима са доње стране шерефе, док је по целој висини имао удубљења-канелуре. По расположивим скицама и цртежима (Ф. Каница и К. Јовановића) да се закључити да је декорација унутрашњих површина била врло богато урађена. При врху михраба (нише) био је, у камену, израђен украс у облику сталактита, који је вероватно био и обојен. Изнад михраба, истицали су се повијени, шиљати конструктивни и декоративни лукови, израђени од наизменично нанизаних камених блокова, тамних и светлих.
Види још
Џамија Списак џамија у Републици Србији
Референце
Спољашње везе
Абдулах Тулунџић, Батал-џамија у Београду (часопис Мост) Batal-džamija- najveća i najlepša građevina (Глас јавности) "Политика", 22. март 1941 ОГРОМНА ЏАМИЈА: Шта се некада налазило на месту Скупштине (Нпортал, 2. јануар 2023)
Батал џамија Категорија:Срушени објекти у Београду