мини|Стари монокл Монокл је врста округлог оптичког стакла које се ставља на једно око. Састоји се од оптичког сочива оивиченог у облику круга и канапа или жице за који је закачено. Најпопуларнији је био крајем 19. и почетком 20. века када су га углавном носили имућнији људи.

Историја Иако корени употребе појединачних корективних сочива за увећање сежу у антички Египат, Атину и средњовековну Кину, монокл у свом данашњем облику настаје у Европи.

У првој половини 18.века, појединачно сочиво постаје стандардни алат међу немачким и италијанским антикварима, нумизматичарима и колекционарима уметнина за детаљно испитивање гравура, накита и драгог камења.

Након Другог светског рата, употреба монокла у корективне сврхе готово и престаје због фактора попут : напретка масовне производње прецизних анатомских наочара и појаве контактних сочива, одлуке државних здравствених система да ускрате субвенционисање моноклима у оквиру стандардних медицинских услуга и губитак друштвеног статуса. мини|Човек с моноклом Током 1920-их монокл је накратко попримио и специфичну социолошку улогу поставши симбол феминистичког пркоса и андрогиног уметничког израза у оквиру квир субкултуре. Временом је задржао секундарно место као оптичко помагало за краткотрајно читање текста и ретро модни додатак.

Варијанте монокла По конструкцији могу се разликовати три варијанте монокла:

Прост жичани обруч (почетак 19.века) : Најстарији комерцијални модел. Састоји се од оптичког сочива уоквиреног једноставном металном жицом са малим прстеном кроз који се провлачила трака или ланчић причвршћен за одећу. Монокл са "галеријом" (крај 19.века) : Унапређена конструкција са два издигнута метална продужетка такозвана "галерија" са стране рама. Ови продужеци су улазили у горњи и доњи део очне дупље, чиме се сочиво удаљавало од ока и спречавало да трепавице дотичу стакло, омогућавајући знатно стабилније и дуже ношење Безимени монокл : Варијанта без металног рама, где је ивица самог сочива била прецизно брушена и прилагођена анатомоји очне дупље корисника.

Значај

Војна употреба У војним круговима, нарочито у Немачком царству и Аустроугарској, монокл је имао практичну примену : омогућавао је официрима са оштећеним видом да испуне строго дефинисане здравствене стандарде за службу, будући да су класичне наочаре у армији биле забрањене.

Модна експанзија Прекретницу у комерцијалној доступности начинио је аустријски оптичар и проналазач Јохан Фридрих Војтлендер (J.F.Voigtländer), који је 1814. године конструисао и патентирао безимени монокл. У време када су стандардне наочаре у друштву биле доживљаване као знак старости или припадности свештенству, монокл се појавио као дискретнија и елегантнија алтернатива.

Током 1830-их година монокл доживљава снажан успон у Великој Британији и Француској. Прихватили су га појединци из виших и средњих класа. До краја 19.века монокл у комбинацији са фраком постаје универзални друштвени симбол аристократије, крупног капитала и војне елите.

Види још Наочаре

Референце

Категорија:Офталмологија