Матијас Скелмосе Јенсен (; Копенхаген, 16. септембар 2000) дански је бициклиста који тренутно вози за -{UCI}- ворлд тур тим Лидл—трек. Освојио је по једном Тур де Луксембург, Тур де Свис, Мериленд сајклинг класик, класификацију за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи, првенство Данске у друмској вожњи и Амстел голд рејс.

Током јуниорске каријере освојио је неколико трка, а 2018. је суспендован на десет мјесеци због допинг теста који је открио трагове лијекова за побољшање перформанси који потичу из дијететских суплемената. Године 2020. прешао је у тим Леопард про сајклинг, а касније током године је прешао у Трек—сегафредо као стажер, гдје је почео професионалну каријеру 2021. и током прве сезоне је завршио УАЕ тур на шестом мјесту. Године 2022. је освојио Тур де Луксембург и возио је своју прву гранд тур трку — Ђиро д’Италију. Године 2023. возио је Тур де Франс по први пут, освојио је Тур де Свис, Мериленд сајклинг класик и првенство Данске у друмској вожњи, док је завршио на другом мјесту Флеш Валон и на деветом Лијеж—Бастоњ—Лијеж.

Године 2024. завршио је на трећем мјесту Вуелту ал Паис Баско и Тур де Свис, на четвртом мјесту Париз—Ницу и на другом мјесту првенство Данске у вожњи на хронометар, док је у финишу сезоне возио Вуелта а Еспању по први пут, коју је завршио на петом мјесту, уз освојену класификацију за најбољег младог возача. Године 2025. освојио је Амстел голд рејс побиједивши у спринту Тадеја Погачара и Ремка Евенепула.

Дјетињство и јуниорска каријера

мини|десно|Скјелмосе на Париз—Рубеу за јуниоре 2017.

Рођен је у Копенхагену, а одрастао је у Амагеру, гдје се преселио са пет година, са мајком и очухом, након што су се његови родитељи развели. Његова мајка је посједовала бар у центру Копенхагена и теретану за жене, док је његов отац био самозапослен цијелог живота, а очух је као мали био у сиротишту, док је касније постао извођач радова. Као мали је тренирао фудбал, али је био лош и хтио је да напусти, што су му родитељи дозволили уз услов да изабере други спорт. Изабрао је бициклизам, који је почео да тренира у локалном тиму Амагер сикле ринг 2012. а 2013. је возио прву трку као лиценцирани возач, која је била дуга 40 километара, гдје је отпао послије два километра али је одвезао читаву, а касније је изјавио да је то био успјех за дјечака какав је он био. Са 15 година је освојио своју прву трку, а касније је изјавио да очух није могао да вјерује у то, јер га је и даље сматрао малим дебелим дјечаком а не будућим бициклистом. Током 2015. и 2016. је повећао обим тренинга, идући преко свих препорука, тренирајући као одрасла особа, о чему је изјавио да је бицикл увијек био његова терапија и простор, да му је помогао много кад је био млађи и када му је недостајао друштвени живот. Изјавио је да је током последње године у јуниорима побјеђивао толико да је постао превише охол и арогантан, нико ништа није могао да му каже, ругао се другима и возио као тиранин, да га није било брига хоће ли сматрати да је лоша особа, јер нису могли да кажу да није најбољи. Године 2017. прешао је у тим Беркоп сиклер Карл рас, гдје је током прве сезоне завршио првенство Данске у друмској вожњи за јуниоре на другом мјесту, а био је изабран у тим за друмску трку за јуниоре на Свјетском првенству, гдје је побиједио његов сувозач Јулиус Јохансен. Године 2018. на Париз—Рубеу за јуниоре Луис Аски и Самуеле Манфреди су напали на 30 -{km}- до циља, Скјелмосе је возио у групи неко вријеме, након чега је напао у потјери за њима, али није могао да их достигне и завршио је на трећем мјесту, шест секунди иза, док је у спринту водеће двојице побиједио Аски. Мјесец дана касније, Трку мира за јуниоре завршио је на другом мјесту у генералном пласману, минут и 55 секунди иза Ремка Евенепула, који је освојио и брдску и класификацију по поенима, а крајем маја је возио Тур ди паис де Вод трку у Швајцарској, гдје је побиједио на хронометру на етапи 3б, 22 секунде испред Вилијама Леви Блумеа и преузео је лидерску мајицу. Последњу, четврту етапу, завршио је на десетом мјесту у спринту прве групе у којем је побиједио Алекс Боден и освојио је трку 24 секунде испред Леви Блумеа.

Дана 26. маја 2018. на допинг тесту који је извршен након његове побједе на хронометру на трци Тур ди паис де Вод, откривени су трагови супстанце метилхексанамин, лијека који се користи за побољшање перформанси, а који је забрањен, о чему је истакао да потиче од једног од дијететских суплемената које је узео. Након што је случај обрађен од стране Бициклистичке антидопинг фондације, Свјетска бициклистичка унија га је казнила са десет мјесеци суспензије због кршења антидопинг прописа, која је трајала од 7. јула 2018. до 6. маја 2019. У вријеме позитивног допинг теста имао је 17 година, због чега Данска бициклистичка федерација и -{UCI}- нису објавили пресуду у медијима. Селектор и спортски директор тима такође су били међу онима који су знали за суспензију, али су сви покушавали да то прикрију и лажирали су повреду кољена. Касније је изјавио да се осјећао као да је неправедно третиран и осуђен за нешто што није урадио, као и да су му многи тада окренули леђа, нису хтјели да разговарају са њим и да су причали ружно о њему. Истакао је да је током суспензије почео да сумња зашто уопште вози бицикл, да је дао себи недељу дана простора, да престане ако му се не врати жеља, али да му се она вратила послије 3-4 дана. Након што се вратио са суспензије возио је за тим ИБТ—ридли Карл рас—сидкистен, док му је договорени уговор са данским про тимом Ривал да почне професионалну каријеру пропао због позитивног допинг теста, а други тим му је тражио да потпише уговор са потенцијалним посљедицама ако се поново допингује, што је одбио, истичући да се никада није допинговао. Дана 31. маја 2019. његовог пријатеља и возача данског националног тима, Андреаса Бисков Сарба ударио је аутомобил док је возио трку у Одеру, а када му је отац јавио, он му је само послао поруку да буде јак, да ће проћи, истичући да није умио да изражава осјећања. Касније током дана је Сарбо преминуо, о чему је изјавио да је то за њега био велики шок, да му је мјесецима слао поруке преко сервиса -{Messenger}- и да је изгубио вољу за тркама, а да је на бициклу плакао током тренинга. Током 2019. возио је првенство Данске за јуниоре у вожњи на хронометар, као и првенство за возаче до 23 године и за сениоре и у друмској и у вожњи на хронометар, који је завршио на 19 мјесту, два и по минута иза Каспера Асгрена. У августу је возио класик Фјен рунт заједно са сениорима и завршио га је на трећем мјесту, 36 секунди иза Расмуса Кводеа.

Професионална каријера 2020.

Године 2020. прешао је у Леопард про сајклинг, који је служио као развојни тим за ворлд тур тим Трек—сегафредо. Сезону је почео на Тур оф Анталија трци крајем фебруара, коју је завршио на 39 мјесту у генералном пласману, два минута иза Максимилијана Стедмана. Дана 15. марта, због пандемије ковида 19 је прекинута читава сезона у бициклизму, а трке су или одложене или отказане. Након што је сезона настављена, у августу је возио Чех тур, који је завршио на 40 мјесту у генералном пласману, четири и по минута иза Дамијена Хоусона, а затим је првенство Данске у друмској вожњи завршио на 34 мјесту, 46 секунди иза Асгрена.

Дана 26. августа је прешао у Трек—сегафредо као стажер, о чему је изјавио да је срећан што је добио прилику да се покаже и да може много да научи од ворлд тур возача. За тим је дебитовао на класику Трофео Матеоти у Италији, који је завршио на 29 мјесту, у групи која је дошла на циљ минут и 15 секунди иза Валерија Контија. Почетком септембра возио је Тур ди Дубс, који је завршио на 22 мјесту, у групи која је дошла 22 секунде иза Лоика Влигена, који је остварио соло побједу нападом на 300 метара до циља из мање групе. У октобру је возио Брабантсе пајл, гдје је отишао у бијег заједно са још пет возача, стекли су пет минута предности, али су достигнути на 63 -{km}- до циља, након чега је отпао и завршио је три минута иза Жилијена Алафилипа.

2021.

мини|лево|Скјелмосе (трећи по реду, у бијелом дресу) на првенству Данске у друмској вожњи 2021.

Почетком 2021. потписао је двогодишњи професионални уговор са тимом. Сезону је почео на Етоил де Бесеж трци, коју је завршио на 73 мјесту, 11 минута иза Тима Веленса. Послије трке је изјавио да је фебруар најраније што је икада почео са такмичењем и да има још доста да учи. Сезону је наставио на УАЕ туру, гдје се на првој етапи група раздвојила због вјетра, остао је у првој групи, али се она раздвојила због велике брзине у спринту и завршио је шест секунде иза прве групе гдје је Матје ван дер Пул побиједио у спринту. Хронометар на другој етапи завршио је на 41 мјесту, минут и пет секунди иза Филипа Гане, али је надокнадио вријеме испред других возача и дошао је на десето мјесто у генералном пласману, 48 секунди иза Тадеја Погачара. Трећу етапу је завршио минут и по иза Погачара, који је у спринту побиједио Адама Јејтса на успону Џебел хефет и дошао је на шесто мјесто у генералном пласману. До краја је сачувао предност испред других возача и завршио је на шестом мјесту у генералном пласману, два и по минута иза Погачара. Сезону је наставио на Вуелта а Каталуњи, гдје је био у бијегу на шестој етапи, заједно са још четири возача, али су достигнути на око 20-{km}- до циља, након чега је отпао и завршио је девет и по минута иза групе у којој је Петер Саган побиједио у спринту. Завршио је на 83 мјесту у генералном пласману, 55 минута иза Адама Јејтса. Крајем априла је возио Тур де Романди трку, коју је завршио на 15 мјесту у генералном пласману, четири и по минута иза Герента Томаса, као и на другом мјесту у класификацији за најбољег младог возача, минут и по иза Тимена Аренсмана, након чега је Критеријум ди Дофине завршио на 21 мјесту у генералном пласману, седам минута иза Ричија Порта, као и на трећем мјесту у класификацији за најбољег младог возача, иза Давида Годуа и Орелина Паре Пентреа.