thumb|десно|Дјечак сакупља какао након што су зрна осушена. Дјечји рад је стално питање у производњи какаа. Обала Слоноваче и Гана, заједно производе скоро 60% свјетског какаоа сваке године. Током сезоне узгоја какаа 2018/19, истраживање које је наручило Министарство за рад САД спровео је НОРЦ на Универзитету у Чикагу у ове двије земље и открио је да је 1,48 милиона дјеце ангажовано на опасним пословима на фармама какаоа, укључујући рад са оштрим алатима, са пољопривредним хемијским производима и у вези са ношењем тешког терета. Тај број дјеце је значајан и представља 43 одсто све дјеце која живе у пољопривредним домаћинствима на подручјима узгајања какаа. Током истог периода производња какаа у Обали Слоноваче и Гани порасла је за 62 процента, док је преваленција дјечијег рада у производњи какаа међу свим пољопривредним домаћинствима порасла за 14 процентних поена. Пажња на ову тему је усмјерена на Западну Африку, која заједно снабдјева 69% свјетског какаоа, и Обалу Слоноваче, која сама снабдева 35% свјетског тржишта.

Глобалне процене дјечијег рада из 2016. године показују да је једна петина све афричке дјеце укључена у дјечији рад. Девет одсто афричке дјеце ради на опасном послу. Процјењује се да је више од 1,8 милиона дјеце у западној Африци укључено у узгој какаа. Истраживање током периода 2013–14. године које је наручило Министарство за рад, а спровео Универзитет Тулане показало је да је око 1,4 милиона дјеце узраста од 5 до 11 година радило у пољопривреди у областима гдје се узгаја какао, док је око 800.000 њих било ангажовано на опасним пословима, укључујући рад са оштрим алатима и пољопривредним хемикалијама и ношење тешких терета. Према студији НОРЦ-а, методолошке разлике између анкете урађење током периода 2018/9. године и ранијих, заједно са грешкама у администрацији истраживања током периода 2013/4. године, учиниле су изазовним документовање промена у броју дјеце ангажоване као дјечије радне снаге у посљедњих пет година.

Велика студија о овом питању, објављена у часопису Fortune у САД у марту 2016. године, закључила је да отприлике 2,1 милион дјеце у западној Африци „још увијек обавља опасан и физички напоран посао бербе какаоа“. Извјештај је био сумњичав да ли се ситуација може значајно побољшати.

Дјечија радна снага Године 2001., извештај Укус ропства: Како може да се укаља ваша чоколада (енгл. A Taste of Slavery: How Your Chocolate May be Tainted) освојио је награду Џорџ Полк. У њему су биле тврдње да су трговци људима обећавали плаћени рад, становање и школовање дјеци која су била принуђена да раде и подвргнута тешком злостављању, да су нека дјеца била присилно држана на фармама и радила до 100 сати недјељно, а да су покушаји бјекства били премлаћени. Цитирао је бившег роба: „Батине су биле дио мог живота“ и „када ниси журио, био си претучен.“

Мала опсервациона студија, објављена 2005. године и финансирана од стране УСАИД-а, испитује многе здравствене опасности производње какаоа у западној Гани.

У 2006. години, студија је показала да многа дјеца раде на малим фармама у Обали Слоноваче, често на породичним фармама. Испитано је више од 11.000 људи који раде на малим фармама какаоа у Обали Слоноваче. У извјештају који је финансирало Министарство рада САД закључује се да су „индустрија и владе Обале Слоноваче и Гане предузеле кораке да истраже проблем и спроводе пројекте који се баве питањима идентификованим у Протоколу.“

Године 2008., у извјештају који је садржао одговоре од Cargill и Hershey, Fortune (часопис) је извјестио да је „мало напретка направљено“, а у јуну 2009. године ОЕЦД је објавио документ о ставу о дјечијем раду на западноафричким фармама какаоа, и покренула веб страницу о својој Регионалној иницијативи за какао.

У великом извјештају који је 2015. године објавио Пејсон центар за међународни развој Универзитета Тулејн, који финансира Министарство рада Сједињених Држава, наводи се повећање од 51% у броју дјеце радника (1,4 милиона) у индустрији какаоа у периоду 2013–14. године у поређењу са периодом 2008–09. године. Извјештај процјењује да је преко 1,4 милиона дјеце узраста од 5 до 11 година радило у пољопривреди у областима гдје се узгаја какао, од којих је око 800.000 радило на опасним пословима, укључујући рад са пољопривредним хемикалијама, ношење тешких терета и рад са оштрим алатима.

Студија о овом питању, објављена у часопису Fortunе у САД у марту 2016. године, закључила је да отприлике 2,1 милион дјеце у западној Африци „још увек обавља опасан и физички напоран посао бербе какаоа“. У извјештају се сугерише да би побољшање ситуације представљало упорни изазов:

Сона Ебај, бивша генерална секретарка Алијансе земаља произвођача какаа, рекла је да је искорењивање дјечијег рада огроман задатак и да новооткривена посвећеност компанија за производњу чоколаде да прошире инвестиције у какао заједнице није довољна: „У најбољем случају, ми радиш само 10% онога што је потребно. Неће бити лако добити тих 90%... Мислим да рад не може бити само одговорност индустрије да се ријеши пословично: влада, хумано друштво, приватни сектор.“

Пријављен у 2018. године, трогодишњи пилот програм – који је спровео Nestlé кроз Међународну иницијативу за какао са 26.000 фармера који се углавном налазе у Обали Слоноваче – примјетио је смањење од 51% у броју дјеце која раде опасне послове у узгоју какаа. Засебна под-студија коју је спровео НОРЦ и наручила Свјетска фондација за какао 2019. године, пружа детаљне резултате који показују да је опасан дјечији рад смањен за једну трећину у заједницама у којима постоје програми компаније.

Министарство рада САД је формирало Координирајућу групу за рад дјеце као какао као јавно-приватно партнерство са владама Гане и Обале Слоноваче ради рјешавања праксе дјечијег рада у индустрији какаоа. Међународна иницијатива за какао, која укључује велике произвођаче какаоа, успоставила је Систем за праћење и санацију дјечијег рада намењен за праћење услова рада дјеце на хиљадама фарми у Гани и Обали Слоноваче. Упркос овим напорима, циљеви за смањење дјечијег рада у западној Африци за 70% прије 2020. године успоравају упорно сиромаштво, одсуство школа, ширење пољопривредног земљишта какаоа и повећана потражња за какаом.

У априлу 2018. године, извјештај какао барометра 2018 о индустрији вриједној 100 милијарди долара, рекао је ово о ситуацији дјечијег рада: „Ниједна компанија или влада није ни близу постизања циља цијелог сектора елиминације дјечијег рада, па чак ни близу њиховог обавезе смањења дјечијег рада за 70% до 2020. године. У извјештају New Food Economy касније те године наведено је да су системи за праћење и санацију дјечијег рада који су имплементирали Међународна иницијатива за какао и њени партнери били корисни, али „тренутно достижу мање од 20 процената од преко два милиона дјеце погођене“. Према издању Какао барометра из 2018. године, двогодишњем извјештају који испитује економију какаа који је објавио конзорцијум непрофитних организација, тренутни приход фармера је 0,78 долара.

Групне тужбе у САД против компанија у индустрији какаоа нису постигле велики успјех. У 2015. години, тужбе против Mars, Nestlé и Hershey наводиле су да амбалажа њихових производа није открила да производња може укључивати рад дјеце. Сви су одбачени 2016. године, иако су тужиоци уложили жалбу.

Нестле-ов веб-сајт, како га парафразира часопис Mother Jones, каже:

Компанија је саопштила да је потрошила 5,5 милиона долара на проблем у 2016. године. Нестле је 2017. године такође објавио извјештај о дјечијем раду у ланцу снабдевања какаом, Tackling Child Labour, са додатним детаљима о њиховом „приступу рјешавању овог значајног, сложеног и осјетљивог изазова“ У изјави за штампу уз објављивање извјештаја NORC Карим Кисија, директор истраживања рањивих популација у NORC-у и главни аутор извјештаја, навео је: Како се укупна производња какаа драматично повећала, узгој какаа се проширио на области Обале Слоноваче и Гане гдје је инфраструктура за праћење дјечијег рада била слаба, а свијест о законима који га регулишу била ниска. Интервенције за заустављање опасног дјечијег рада у сектору какаа треба да буду усмјерене на нове области производње у настајању и да се усредсреде на напоре да се смањи изложеност саставним дјеловима опасног дјечијег рада.

Профит Приходи од какао индустрије за мале произвођаче какаоа нису стабилни јер када је тржишна цијена какаа ниска, цијена која се плаћа свакој карици у индустрији се смањује и фармери какаоа који производе сирове производе добијају врло мало у ланцу., the Cocoa Industry in West Africa A history of exploitation (the action or fact of treating someone unfairly in order to benefit from their work.) {https://www.google.com/search?q=exploitation&rlz=1CAWPBA_enUS1000&oq=exploitation&aqs=chrome..69i57j0i271.4217j0j1&sourceid=chrome&ie=UTF-8}. Да би цијена какаа била ниска, узгајивачи какаоа траже најјефтинију радну снагу да би остварили профит. У Африци, какао радник може зарадити само мање од 2 долара дневно, што је испод границе сиромаштва. , Kramer, Anna. 6 March 2013. "Women and the big business of chocolate.". Дјеца која раде између 12 и 15 година у индустрији какаоа раде исто колико и одрасли радници, али су мање плаћена од одраслих. , Hinshaw, Drew. 6 October 2010. "Governments Look to End Child Labor in West African Cocoa Farming." Voice of America. Дјеца у подручјима узгајања какаа суочавају се са реалношћу руралног сиромаштва (недостатак земље, несигурност хране, недостатак образовне инфраструктуре, приступ води за пиће, лоше здравствене услуге, итд.). Редовна пракса да дјеца раде на фармама какаоа често је природан начин живота за узгајиваче какаоа који из различитих разлога желе да обуче своју дјецу и истовремено их искористе за смањење трошкова рада на породичној фарми.

Дефиниција дјечијег рада

Међународна организација рада (ИЛО) дефинише дјечији рад као рад који је „ментално, физички, друштвено или морално опасан и штетан за дјецу; и омета њихово школовање лишавајући их могућности да похађају школу; обавезујући их да прерано напусте школу или захтевајући од њих да покушају да комбинују похађање школе са претерано дугим и тешким радом.“ Није сав посао који дјеца обављају дјечји рад. Рад који није штетан по здравље, развој или школовање дјеце је користан јер омогућава дјеци да развију вјештине, стекну искуство и припреме их за будуће позиције; то се не сматра дјечјим радом или злостављањем.

Облици дјечијег рада који се односе на производњу какаа укључују родитеље који дају своју дјецу на посао и не похађају школу како би смањили цијену рада на породичним фармама. Већина дјеце која раде на фармама какаоа то раде у оквиру своје породичне структуре. Међутим, то не значи да нису изложени опасностима, а осим ових ситуација, постоје и незаконите и експлоататорске праксе. Студије сугеришу да би у сектору какаоа Гане и Обале Слоноваче отприлике 1% дјеце која се баве дјечјим радом могла бити на принудном раду или у опасности од њега.

Уједињене нације су 2021. годину прогласиле Међународном годином искорјењивања дјечијег рада, а 5. септембар прогласиле су „Празником рада“.

Ропство и трговина дјецом

У документарцу BBC-а из 2000. године описано је ропство дјеце на комерцијалним фармама какаоа у Обали Слоноваче. У документарцу је приказан Кевин Бејлс, познати писац и професор, који је касније постао члан оснивачког одбора Међународне иницијативе за какао, непрофитне организације са сједиштем у Женеви коју финансирају велики произвођачи чоколаде и која се фокусира на рјешавање дјечијег рада у производњи какаоа у западној Африци. Године 2001. Стејт департмент Сједињених Држава је процјенио да има 15.000 дјеце робова на фармама какаоа, памука и кафе у Обали Слоноваче, а Удружење произвођача чоколаде је признало да су дјеца коришћена у берби какаоа.