Природни семантички метајезик је семантички приступ заснован на свођењу лексикона на сет основних концепата или семантичких примитива, који постоје у свим језицима и преко којих се дефинишу сви други термини. Приступ је првобитно формално развила пољска лингвисткиња Ана Вјежбицка.
Семантички примитиви Семантички примитиви морају бити примитивни и универзални. Примитивност се огледа у некомпозитности значења, односно у томе да се не могу дефинисати преко једноставнијих концепата (других примитива), док се под универзалношћу подразумева да се сваки примитив може превести на било који језик. Форма примитива у одређеном језику, односно реч тог језика која га изражава, назива се експонент. Експонент семантичког примитива не мора увек бити једна реч; у питању може бити фразем, попут енглеског a long time, као и везана морфема. Такође је могуће да један примитив има више експонената, или алолекса, у одређеном језику, попут енглеског many/much за примитив „много”.
Експликације Семантичке репрезентације појмова у природном семантичком метајезику називају се експликације. Ради се о објашњењима значења комплексних појмова преко примитивних. За разлику од других компоненцијалних семантичких приступа, метајезик којим се пишу експликације је заснован на граматици и вокабулару природног језика. Експликација се сматра адекватном уколико је могуће њоме у контексту заменити експлицирану реч тако да се одржи значење целокупног исказа.
Пример експликације речи „срећан”:X се осећа срећно = понекад неко мисли нешто налик овоме:
десило ми се нешто добро
желео сам ово
сада не желим друге ствари
због овога, неко осећа нешто добро
X се осећа овакоУ овој експликацији се користи ограничени број примитива, укључујући „мислити”, „десити се”, „особа/неко” и „добро”. Захваљујући њиховој универзалности, могуће је њоме објаснити значење речи „срећан” на било ком језику, чак и ако у њему не постоји реч или израз који има потпуно исто значење.
Синтакса Синтакса природног семантичког метајезика заснива се на идеји да примитиви имају ограничен број опција валентности, односно синтаксичких оквира у којима се могу употребити. Као и сами примитиви, и ови оквири су универзални. На пример, примитив „урадити”, поред два обавезна аргумента (агенса и допуне) може имати и опционе аргументе пацијенса и средства, чиме се добијају четири могућа синтаксичка оквира, чија се значења могу граматички изразити на било ком језику:неко је урадио нешто (минимални синтаксички оквир)
неко је урадио нешто некоме (уз аргумент пацијенса)
неко је урадио нешто нечиме (уз аргумент средства)
неко је некоме урадио нешто нечиме (уз оба опциона аргумента)Ова идеја је сродна ранијем концепту тематских улога. Међутим, за разлику од тематских улога, овакви аргументи се везују за конкретан примитив (најчешће предикатски).
Семантички молекули Семантички молекули су непримитивни појмови који се могу користити ради поједностављивања експликација комплекснијих појмова, под условом да је доказано да се могу разложити на примитивне појмове. Пример семантичког молекула је појам „често”, разложив на примитиве „много пута”. Семантички молекули се у експликацијама обележавају ознаком [М]. Неки семантички молекули сматрају се универзалним (на пример „глава”, „небо”, „мајка”), док су други специфични за одређене језике или културе.
Примене
Минимални енглески Минимални енглески је поједностављена верзија енглеског језика осмишљена са циљем што веће преводивости. Заснован је на лингвистичким истраживањима у оквиру природног семантичког метајезика, али за разлику од њега, намењен је лаичкој употреби, пре свега у међународној и интеркултуралној комуникацији. Вокабулар минималног енглеског, поред семантичких примитива и универзалних молекула, садржи и пропратне граматичке речи које се уз њих јављају (нпр. предлоге in, at и of), као и одређен број термина који су широко распрострањени у језицима света или готово неизбежни у савременом дискурсу, иако нису универзални (нпр. buy, тј. купити, или book, тј. књига). Граматика минималног енглеског такође укључује нека ограничења која не постоје у свакодневном енглеском. Примера ради, због неуниверзалности нису дозвољене конструкције индиректног говора, већ се препоручује употреба директног говора.
Референце
Категорија:Лингвистика Категорија:Семантички језик