Доприноси су облик дажбина којима се прикупљају јавни приходи искључиво наменског карактера, односно за финасирање јавних потреба.

Основне одлике доприноса су:

постојање стварне или могуће (претпостављене) користи коју одређени корисници имају од активности државе и других јавно-правних тела; висина зависи од трошкова које држава има кад обавља одређене активности или од вредности непосредне користи обвезника од услуге државе и других јавно-правних тела; имају обавезни карактер; обавеза плаћања није иницирана захтевом обвезника укључују елемент противуслуге; не плаћају их сва лица него она која ће имати корист од тако прикупљених средстава; плаћају се по пропорционалним стопама; прикупљена средства су наменска, не пролазе кроз буџет али се утврђују законом, за који није потребна општа сагласност, за разлику од самодоприноса за чије се установљење претпоставља референдум.

Доприноси су слични порезима као принудно плаћање и као новчана давања. С таксама су слични по некој личној користи која се очекује, непосредно или посредно, али је корист материјалне природе. Тако власници земљишта које се изградњом насипа штити од поплаве треба да учествују (делимично или потпуно) у трошковима обављања дате активности државе.

У савременим државама, у оквиру јавних прихода, посебно је значајан допринос за социјално осигурање, као посебан вид заштите коју друштво пружа грађанима од економских и социјалних тешкоћа које могу настати услед значајног смањења њихове економске снаге (прихода) због болести, повреда на раду, незапослености, инвалидности, старости.

Систем доприноса за обавезно социјално осигурање покрива три области:

пензијско и инвалидско, здравствено и осигурање од незапослености.

У савременим државама проблем финансирања социјалног осигурања решава се повећањем издвајања за те потребе, ефикасним трошењем расположивих средстава из фондова социјалног осигурања и сужавањем појединих права којима су се до сада користили осигураници.

Национални системи опорезивања зарада у земљама широм света Аустралија У Аустралији порези на зараде наплаћују власти држава, а не на федералном нивоу. Стопе пореза на зараде и прагова при којима се они примењују разликују се у зависности од државе.

Канада На Сјеверозападним територијама Канаде примењује се порез на зараду у износу од 2% за све запослене. Ово је пример другог типа пореза на зараду, али, за разлику од других јурисдикција, он се плаћа директно од стране запослених, а не послодаваца. Међутим, за разлику од првог типа пореза на зараду који се примењује у Канади, овде не постоји основно лично ослобађање испод ког запослени неће бити обавезни да плаћају порез.

Сједињене Државе У Сједињеним Државама порези на зараде се у Пореској служби називају порезима на запослење.Порези на зараде наплаћују се од стране федералне владе, појединих од 50 држава и бројних градова. Ови порези се наплаћују од послодаваца и радника, као и на основу разних накнада, и прикупљају и уплаћују послодавци у пореску јурисдикцију. Број социјалног осигурања у платном листу је деветознаменасти идентификатор који издаје Управа за социјално осигурање (SSA) и који се користи за праћење пореских одбитака и доприноса за социјална давања. У већини јурисдикција које наплаћују порезе на зараде захтева се квартално и годишње извештавање, а електронско извештавање је обично обавезно за све осим за мале послодавце.

Кина У Кини порез на зараду је посебан порез који послодавци, а не радници, уплаћују провинцијама и регионима. Порез се одбија из плате радника. Само кинеска влада захтева одбијање из плате само једног пореза: пореза PAYG (или пореза који се плаћа по потреби), који обухвата здравствене доприносе и осигуравајуће доприносе. У Кини обрачун пореза и одбијања варира од града до града, а подаци за сваки град ажурирају се годишње.

Хрватска У Хрватској порез на зараду састоји се из више ставки: Национални порез на доходак по основу личног дохотка (хорв. porez na dohodak), који се примењује фазно по стопама 0% (лично ослобађање = 3800 хрватских куна), 24% (3800-30000 хрватских куна) и 36% (30000 хрватских куна - ). Допунски локални порез на лични доходак (хорв. prirez), који наплаћују поједини градови и општине од износа националног пореза и тренутно износи до 18% (у Загребу). Пензијско осигурање (хорв. mirovinsko osiguranje), обавезно, 20%, за неке категорије подељено на два различита фонда: један управља држава (15%), а други је лични пензијски фонд (5%). Здравствено осигурање (хорв. zdravstveno osiguranje), обавезно 16,5%. У оквиру државне политике за подстицање запошљавања младих постоји изузеће од обавезе плаћања здравственог осигурања за становништво млађе од 30 година.

Литература

А. Перић, Финансијска теорија и политика, Бг 1974; Б. Јелчић, Јавне финансије, Зг 1997; Ј. Ловчевић, Институције јавних финансија, Бг 1997; Б. Јелчић, Б. Јелчић, Осигурање, Бг 2006; H. H. Ulbrich, Public Finance in Theory and Practice, London -- New York 2011; Т. Ракоњац Антић, Пензијско и здравствено осигурање, Бг 2012; З. Дрљача, Јавне финансије и финансијско право, Ист. Сар. 2018; Б. Стакић, М. Јездимировић, Јавне финансије, Бг 2020.

Референце

Категорија:Порези и доприноси