Филип Павловић (1840−1891) каменорезац из Табановића, (Општина Пожега), родоначелник је пожешког каменореза и један од најаутентичнијих мајстора народне уметности, чије дело краси „урођена надареност наивца”.

Израђивао је различите грађевине, крајпуташе борцима палим у Српско-турским ратовима (1876-1878) и надгробне споменике богатим домаћинима и члановима њихових породица широм Доњег Драгачева, пожешког, и чачанског краја.

Живот десно|200п|мини|Споменик у Доњој Краварици Потекао је из сиромашне породице која је након њега дала више каменорезаца и градитеља. Не зна се где се описменио. Вероватно је био самоук, јер је при урезивању натписа често примећују словне и правописне грешке.

Временом је израстао у цењеног и траженог мајстора. Четири пута се женио и имао деветоро деце, од којих се другорођени син Јеремија такође бавио каменорезаштвом.

Споменике је израђивао „по свету”, јер код куће није имао каменорезницу. Живео је „часно и поштено”, а наружен и нарушен урођеним и прележаним болестима, умро је у 51. години.

Дело Споменике је израђивао од пуховског пешчара, беличастог „кабларца” и „плавог тока”. Потез длета му је сигуран, плохе вешто моделоване, а тек по неки детаљ графицистички наглашен.

На најранијим рукорадима евидентан је утицај најпознатијег драгачевског каменоресца Радосава Чикириза.

У изради ликова одликују га линеарно усецање фигуре, пластично моделовање глава са истуреним надочним сводом, крупним очима и шпицастом брадом која се утапа у широки оковратник, поједностављено приказивање детаља одеће (поготово обуће) и покушај приказа перспективе у неуобичајном приказу војничке пушке која, да би цела била видљива, „пробија” рукав униформе.

Споменике је украшавао религиозним симболима у виду крстова и голубова који зобљу грожђе, војничким знамењима (пушке урезане на боковима споменика), ефектним цик-цак линијама и биљним урезима - појединачним шестолатичним цветовима, изувијаним лозама крупнозрних гроздова или тролисним гранчицама.

Додатну декоративну (као и заштитну функцију) чинила је боја. Филип Павловић је, као и други мајстори тог доба, споменике боји, с тим да се на споменицима најдуже очувала бела, којом су били премазани лице и руке покојника.

Споменике је понекад потписивао: Писао Филип Павловић из Табановића или Писа и реза Вилип Павловић од Пожеге.

Утицај Својим женским ликовима, ретким у то време, Филип Табановић извршио је утицај на нешто млађег драгачевског каменоресца Љуба Кукића, који је Филипове нацрте допуњавао ситнијим појединостима.

Филип Павловић занат је предао сину Јеремији, а овај свом сину Ђурђу.

Галерија

Епитафи Епитафи Филипа Павловића су уобичајеног стила и садржаја за то доба. Натписе је започињао карактеристичним дозивом „Прјђј ближе, милј србски, роде, труда немој пожалитј...” или са „Оваи билег показуе лице...”.

Слова је урезивао правилно и дубоко. Рукопис му се лако препознаје јер је често правио словне и правописне грешке. Иза сваке речи стављао запету. Недоследно је користио слова ј и и (воиник, маика, поживј). Препознатљив је и по непознавању слова љ и њ, уместо којих је исписивао л и н (земла, родител, нјегов).

Споменик Цмиљки, ћерки Сима Радојевића (†1871) (Гојна Гора, Гаљенско гробље ) Пријђји ближе, милј србски, роде свога, труда немој, пожалитј: тужни спомен овај, прочитај: тети, види, ко овде, почива кога, ова црн: земла, скрива јме, мое, мајци мојо, жалости: ЦМИЛКА, од 16.г: ученица 4 разреда, ћи почившег, сима капетана, увену, као питома ружица, на велику, тугу мајцј даници 19. јули, 1871 г: Оваи билег подиже мајка даница.

Споменик Василићима – Милоју (†1876) и Миладину (Доња Краварица – Милекићи) Овај билег показуие од истока краброг воини[ка] МИЛОЈА ВАСИЛИЋА главног домаћин[а] села доне краварице кој поживи 35 г а јуначкi погинуо на мегдану код јавора борећи се са Турцима 26 август. у 1876. г. Писа i реза филип павловић iз табановића МИЛАДИН ВАСИЛИЋ каплара стајаће војске

Капуташ Кости Ђуновићу (†1876) (Рошци) КОСТА ЂУНОВИЋ од 22 г. воиник прве класе Оваи б: показуие, краброг воиника прве, класе Коста, Ђуновац, села Рожаца кои поживи, 22 г: а погинуо, на, боином полиу, шуматовцу, 20. септебр 1876. г: борећи с са турцима, Оваи билег, подижему, рођак, Станислав, и маика, перуника, и брат, ми: стаи брате и види гди сам погинуо

Споменик Тодору Божанићу (†1876) (Село Гуча) Овде почива раб Божи ТОДОР Божанић Главни домаћин и дунђер села Гуче кои поживио 46 година а престависе 14 септембра 1876. г: Оваи спомен подигошему синови Миљко Чедомир и Младен

Епитафи браћи Тривуновић – Милији (†1876) и Милети (†1878) Доња Краварица Овај спомен показује лице са севера краброг војника МИЛИЈА ТРИВУНОВИЋ села Краварице који [поживе] 36. г: А погинуо 28. августа 1876. г: код Шиљеговца борећи се са Турцима Овај споменик подиже му син Милосав и синовац Милутин. Оваи спомен показује од [ј]уга лице краброг војника МИЛЕТА ТРИВУНОВИЋ из Краварице поживио 34 год. а умре 16 августа 1878. Оваи спомен подиже му супруга Милосава и син Милутин

Споменик Јеврему Затеги (†1883) (Пухово) Војник прве класе ЈЕФРЕМ ЗАТЕГА од 27 г: Оваи белег показује лице, краброг , војнјка, прве, класе, н: в: ЈЕФРЕМ ЗАТЕГА главни, домаћин, села, пуова, кој, поживј 37. г: а умре 24 вебруара 1883. г: ранијо се борећи се са турцима Оваи билег подижему негова верна супруга аница, и мила, кћи јелка

Споменик Јеврем Богдановић (†1885) (Рошци) Овде почива раб, божи ЈЕВРЕМ БОГДАНОВИЋ, Главни домаћин ј жител села рожац: кој поживј без, порода 52 године а преставј се, 18 марта 1885. г: вечна му, п: Оваи спомен подижему нјегова тужна саморана маика митра и нјегова верна супруга аница.

Споменик младићу Димитрију Смиљанићу (†1885) (Годовик) Прјђј ближе, мили србски, роде свога, труда не пожали, види ко, овде почива, кога ова, црна, земла, скрива у најлепшем милу, веку моме, моје тјело, већ, труне у мраку јме моје, доста је познато вам ДРАГОЛЈУБ син од оца, п: попа Димитрија Смиланића и мајке Анђе, бивши ученак основние србски велики школа 5 разред: гимназије 4 разреда богословие, кои поживијо 19. годин: а увену пре времена, као питома, ружа у ливади, на велику тугу, своје ојађене мајке, Анђе 23. марта 1885 год: Вјечна му памат

Споменик девојци Цвијети (†1885) (Лорет) Овде почива раба, божи ЦВЈЕТА лепа, девојка, кћи, е Луке, Обреновића, јз села Табановића, и која, поживи, 18 годи увену, пре времена ј као, питома, ружа на велику, тугу, свој родитела 22 маја 1885 г:

Напомене

Референце

Литература

Категорија:Рођени 1840. Категорија:Умрли 1891. Категорија:Пожешко-косјерићки каменоресци Категорија:Надгробни споменици у Пожеги Категорија:Пожежани (Србија)