Појам азотни оксиди се обично односи на бинарна једињења кисеоника и азота или њихова једињења: Азот-моноксид (-{NO}-), азот(-{II}-) оксид Азот-диоксид (-{NO2}-), азот(-{IV}-) оксид Азот-субоксид (-{N2O}-), азот (-{I}-) оксид Азот-триоксид (-{N2O3}-), азот(-{II, IV}-) оксид, анхидрид азотасте киселине. Азот-тетроксид (-{N2O4}-), азот(-{IV}-) оксид Азот-пентоксид (-{N2O5}-), азот(-{V}-) оксид, анхидрид азотне киселине (Последња три са списка су нестабилна једињења.)
Хемијске реакције које доводе до настанка азотних оксида могу произвести неколико различитих једињења кисеоника и азота (различити пропорционални односи), у зависности од услова саме реакције. Ово је један од разлога зашто су споредни, нуспроизводи -{N2O}- непожељни; производња остала два стабилна оксида азота, која су узгред веома отровна, су законом регулисана.
-{NOx}- -{NOx}- је уопштена форма за моно-азотне оксиде(-{NO}- и -{NO2}-). Ови оксиди настају приликом процеса сагоревања, нарочито приликом процеса сагоревања на високим температурама.
На нормалној, амбијенталној, температури кисеоник и азот не реагују међусобно. Приликом рада мотора са унутрашњим сагоревањем, сагоревање смеше ваздуха и горива производи довољно високу температуру да би изазвало ендотермну реакцију атмосферског азота и кисеоника у пламену. У градовима где је саобраћај густ, количина азотних оксида је приметна и може бити чак и штетна.
У присуству вишка кисеоника (-{O2}-), Азот-моноксид (-{NO}-) ће реаговати и настаће Азот-диоксид (-{NO2}-), а временски период ове реакције зависи од саме концентрације у ваздуху, види се на табели:
-{NO}- концентрација у ваздуху (-{ppm}-) Време потребно да се половина присутног NO оксидује у NO2 (-{min}-)20,000 0.17510,000 0.35 1,000 3.5100351035013500 Када су -{NOx}- и неке од органских испарљивих смеша (-{VOC}-) заједно у ваздуху, и уз присуство сунчеве светлости, оне формирају фотохемијски смог, који даје велики удео у загађењу природе. Поред загађења ове компоненте и негативно утичу на човеково здравље. Азот-диоксид, ако се раствори у влаги из ваздуха, формира компоненту (азотну киселину) киселе кише:
-{2NO2 + H2O → HNO2 + HNO3}- (Азот-диоксид + вода → азотаста киселина + азотна киселина). Затим се азотаста киселина разлаже:
-{3HNO2 → HNO3 + 2NO + H2O}- (азотаста киселина → азотна киселина + азот-моноксид + вода), Где азот-моноксид реагује са кисеоником, оксидује, и формира азот-диоксид који опет реагује са водом и опет ствара азотну киселина:
-{4NO + 3O2 + 2H2O → 4HNO3}-
(азот-моноксид + кисеоник + вода → азотна киселина).
Азот-моноксид такође учествује у стварању озона у тропосфери.
Биогенетичко порекло У пољопривреди употреба минералних ђубрива и обогаћивање земљишта азотним ђубривима такође припомаже обогаћивању атмосферских NOx, преко процеса денитрификације активне материје из минералног ђубрива помоћу микроорганизмима који поспешују процес.
Референце
Спољашње везе
How Nitrogen Oxides Affect the Way We Live and Breathe :: US EPA Information
Категорија:Неорганска једињења азота Категорија:Оксиди