Гојко Беркуљан (Никшић, 6. септембар 1923. – Цетиње, 21. децембар 1989.) био је српски сликар, конзерватор и сценограф из Црне Горе.

Биографија Гојков отац Константин био је борац црногорских јединица у Балканским ратовима и Првом светском рату. Гојко је на Цетињу похађао основну и средњу школу.

Гојка је Други светски рат затекао као седамнаестогодишњака. Пошто му је отац интерниран, Гојко се 1943. придружио партизанима. Крај рата дочекао је у Херцеговини, где је и рањен. Демобилисан је почетком 1947. Неко време је провео у Добровољном ватрогасном друштву и често уживо певао на Радио Цетињу, које је функционисало до оснивања Радио Титограда 1949.

Умјетничку школу у Херцег Новом завршио је 1950. у класи професора Мила Милуновића и Петра Лубарде. Током студија, Беркуљан је учествовао у очувању и репродукцији фресака у Пећкој патријаршији и другим манастирима Српске православне цркве у Србији, Црној Гори и Македонији.

По завршетку студија радио је као технички директор часописа Побједа и конзерватор у Заводу за заштиту споменика историје на Цетињу. 1951. је заједно са Бранком Филиповићем и Александром Пријићем основао уметничку групу „Тројица“. Њихови радови засновани на неуобичајеном приступу коментарисани су као побуна против социјалистичког реализма и других уметничких стереотипа тог периода. Гојко Беркуљан се уметнички развијао од реализма до лирских композиција блиских апстракцији. Углавном је сликао црногорски пејзаж, цвеће, портрете и фигуралне композиције.

Од 1952. године Беркуљан почиње да ради као сценограф у позоришту „Зетски дом“ и „Позоришту за дјецу Рајко Беговић“, где је дизајнирао више од 200 слика сценске сценографије. Пре одласка у пензију кратко је био на функцији генералног директора Црногорског народног позоришта у Подгорици.

Беркуљан је један од оснивача међународне изложбе „Салон 13. новембар” и покретач некадашњег Музеја позоришта на Цетињу. Добитник је многих награда и две стипендије из Фонда Моше Пијаде: за специјализацију у Италији (1954) и Француској (1959).

Самосталне изложбе

1953. Цетиње; 1963. Титоград (Подгорица); 1972. Титоград (Подгорица); 1972. Никшић; 1973. Будва 1973. Цетиње; 1977. Цетиње (ретроспектива); 1979. Мојковац, Колашин, Иванград (Беране), Бијело Поље, Пљевља, Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Тутин, Рожаје, Горажде, Фоча, Вишеград; 1995. Бар, Подгорица (ретроспектива, постхумно); 2000. Подгорица (изложба скица и минијатура, постхумно).

Колективне изложбе

1950. Цетиње, Јесења изложба; 1951. Цетиње, Изложба ликовних умјетника Југославије; 1951. Цетиње, Изложба ликовне групе „Тројица“ 1952. Котор, Јесења изложба УЛУЦГ; 1953. Београд, Бијело Поље, Иванград, Јесења изложба УЛУЦГ; 1954. Загреб, Љубљана, Бар, Јесења изложба УЛУЦГ; 1954. Дубровник, Изложба ликовних умјетника Југославије; 1955. Сарајево, Цетиње, Пљевља, Прољећна изложба УЛУЦГ; 1955. Цетиње, Изложба групе „Тројица“; 1956. Београд, Титоград, Никшић, Јубиларна изложба УЛУЦГ; 1956. Београд, Титоград, Никшић, Јубиларна изложба УЛУЦГ; 1956. Љубљана, Изложба ликовних умјетника Југославије; 1957. Скопље, Јесења изложба УЛУЦГ; 1958. Титоград, Никшић, Изложба групе „Тројица“; 1959. Београд, Нови Сад, Титоград, Јесења изложба УЛУЦГ; 1960. Љубљана, Приштина, Титоград, Јесења изложба УЛУЦГ; 1962. Титоград, Котор, Јесења изложба УЛУЦГ; 1963. Београд, Љубљана, Ријека, Дом ЈНА; 1964. Цетиње, Мајска изложба; 1965. Будва, Изложба УЛУЦГ; 1965. Цетиње, Прва изложба салона „13 новембар“; 1966. Цетиње, Будва, Изложба салона „13 новембар“; 1967. Цетиње, Титоград, Изложба салона „13 новембар“; 1967. Титоград, Изложба УЛУЦГ; 1968. Клуж (Румунија), Изложба црногорских ликовних умјетника; 1970. Загреб, Изложба ликовних умјетника Југославије; 1972. Рим, Савремена црногорска ликовна умјетност; 1973. Брисел, Шарлроа, Савремена црногорска ликовна умјетност; 1974. Цетиње, Изложба „Умјетници Југ славије Његошу“; 1974. Зрењанин, Изложба „Пејзаж у савременој умјетности Југославије“; 1975. Аранђеловац, Ликовна манифестација „Мермер и звуци“; 1975. Титоград, XXIII традиционална изложба УЛУЦГ; 1975 – 1976. Даблин, Ланкашајр, Белфаст, Сасекс, Глазгов, Групна изложба југословенских сликара; 1976. Титоград, Јубиларна изложба УЛУЦГ; 1976. Приштина, Изложба „Савремена црногорска ликовна умјетност“; 1979. Цетиње, XIII изложба салона „13. новембар“; 1979. Каиро, Изложба „Пејзаж у црногорском сликарству“; 1981. Москва, Изложба „Умјетност у Црној Гори од најстаријих времена до данас“; 1982. Цетиње, XВИ изложба салона „13. новембар“; 1982. Титоград, Традиционална изложба УЛУЦГ“; 1985. Титоград, 80 традиционална изложба УЛУЦГ; 1985. Цетиње, XIX изложба салона „13 новембар“; 1986. Титоград, Јубиларна традиционална изложба УЛУЦГ (’46-’86); 1986. Тузла, Изложба савеза ликовних умјетника Југославије; 2005. Париз (постхумно), Изложба „Врхови црногорске ликовне умјетности“; 2009. Пријепоље (постхумно), Изложба „Дани европске баштине“.

Види још

Списак српских сликара

Референце

Литература

Павле Васић, Јубиларна изложба црногорских уметника, Политика, 28. новембар. 1956. године. Драгутин Вујановић, Предговор у каталогу за изложбу Гојка Беркуљана, Раднички универзитет «Никола Ковачевић», Никшић 1972. Милан Маровић, Предговор у каталогу за изложбу, Умјетничка галерија Црне Горе, Цетиње 1973. Олга Перовић, Овдје (бивши црногорски ликовни часопис), септембар 1973. Младен Ломпар, Гојко Беркуљан – каталог ретроспективне изложбе, Умјетнички музеј СР Црне Горе, Цетиње, јул-август 1977. Мило Краљ, Стваралаштво је стално тражење, Борба, 9. април. 1977. Опћа енциклопедија ЈЛЗ – треће издање, том II, стр 151, Загреб 1977. Антон Задрима, Црногорски сликари и вајари, Књижевна општина Цетиње, 1986. Олга Перовић, Огледи и критике, Центар савремене умјетности Црне Горе, Подгорица, 1997. Милан М. Маровић, Простор/вријеме/трајање – црногорска ликовна критика, Центар савремене умјетности Црне Горе, Подгорица, 2000.

Категорија:Рођени 1923. Категорија:Умрли 1989. Категорија:Уметници из Никшића Категорија:Српски сликари Категорија:Црногорски сликари Категорија:Српски уметници Категорија:Црногорски уметници Категорија:Личности балканских ратова Категорија:Црногорски војници у Првом свјетском рату