Дифузиони капацитет плућа за угљен-моноксид (ДКУМ), такође познат и као трансфер фактор за угљен-моноксид (ТФУМ), један је од клинички највреднијих тестова у пулмологији за дијагностику плућне функције. ДКУМ се одређује количина угљен-моноксида која у току једне минуте дифундује кроз алвеолокапиларну мембрану при разлици парцијалних притисака овог гаса са обе стране мембране од 1 кПа. Односно мери способност плућа да пренесу гас из удахнутог ваздуха до црвених крвних зрнаца у плућним капиларама.
Тест је практичан и лак за извођење за пацијента, и тражи само десет секунди задржавања даха током ДКУМ маневара,. То је за већину пацијената мноого лакше него да изведу присилни издисај потребан за спирометрију.
Историја и стандардизација Техника за ДКУМ која је први пут описана пре више од 100 година примењена је у клиничким окружењима тек много деценија касније.
Стандарде за инструменте, перформансе ДКУМ теста и израчунавање резултата које је првобитно је објавило Америчко торакално друштво 1987. године, ажурирани су од стране Америчког торакалног друштва и Европског респираторног друштва 2005. и 2017. године.
Опште информације Размена респираторних гасова у плућима зависи од:
вентилације, дистрибуције, циркулације, дифузије молекула кисеоника и угљен-диоксида кроз алвеокапиларну мембрану.
При мирном дисању удахнути ваздух долази до алеволарних дуктуса, у којима је кретање ваздуха све спорије и постепено прелази у процес дифузије, којом крв преузима кисеоник док путује кроз оближње крвне судове (капиларе). Потом крв испоручује кисеоник у ткива да би га она користила за енергију.
Међу бројне факторе који одређују колико добро кисеоник прелази из плућа у крв (дифузију), спадају:
укупна површина алвеоларне мембране, количина крви у алвеоларним капиларима. концентрација хемоглобина (протеина који преноси кисеоник) у крви, дебљина алвеоларне мембране између алвеола и капилара, вишак течности у алвеолама.
Индикације ДКУМ тест се може се користити да:. Philadelphia, PA: Elsevier; 2024:chap 73.
утврди узрок одређених симптома као што су кратак дах, кашаљ или пискање у грудном кошу. процени ниво оштећење плућа. утврде одређене плућне болести. процени колико добро плућа раде пре операције или на почетку напорног програма вежбања. схвати како основна болест утиче на функцију плућа. да информације о томе колико добро лечење функционише. помогне у праћењу да ли се постојеће стање побољшава или погоршава.
Метода Тест дифузионог капацитет плућа за угљен-моноксид мери количину кисеоника која прелази из плућа у крв током удисања, а заснована је на употреби угљен-моноксида.
Током теста док испитаник удишете гас који садржи малу количину угљен-моноксида, мери се колико угљен-моноксида прелази из плућа у крв, или „капацитет дифузије за угљен моноксид“
+ Тумачење резултата ДКУМ теста Налаз% у односу на предвиђену вредност Карактеристике испитаника, болести и стања Нормалан ДКУМ Између 75% и 140%Нормални резултати теста зависе од следећих карактеристика испитаника: сттарост, пол, висина, ниво хемоглобина (протеина у црвеним крвним зрнцима који преноси кисеоник).Благо смањен ДКУМ Између 60% и 75% Емфизем, саркоидоза и друге интерстицијалне болести плућа, болести плућних крвних судова (митрална стеноза, кардиомиопатија, плућни едем), код болести левог срца са стазом у плућима (митрална стеноза, кардиомиопатије, плућни едем), пушење дувана, цистична фиброза плућа, хронична опструктивна плућна, аутоимуни поремећаји као што су мешана болест везивног ткива, склеродерма и лупус. Јако смањен ДКУМ Мање од 40% Стања у којима плућа не омогућавају довоаљно ефикасно дифузију кисеоник из ваздуха у крв су: крварења у плућима, код интаркардијалних лево десних шантова (дефект атријалне и вентрикуларне преграде), полицитемије, гојазности, астме, вежбања пре теста, велике надморске висине, срчана инсуфицијенција.
Нежењена дејства Компликације током теста су минималне, јер кличина употребљеног угљен-моноксида је веома мала и није довољна да изазовеповреде. Евентуално се нежељена дејства могу испољити у виду вртоглавице.
Референце
Категорија:Тестови плућних функција