Јов Василијевић (Кијев, крај 17. века – друга половина 18. века) био је српски сликар, иконописац и живописац руског порекла. Имао је пресудну улогу у настанку српског барокног сликарства.
Биографија Јов Василијевић је сликарство вероватно учио у Кијевско-печерској лаври 30-их година XVIII века. У Карловачку митрополију стигао је око 1740. вероватно залагањем Дионисија Новаковића и на позив бачког епископа Висариона Павловића. Један од првих познатих података о Василијевићу везује се за Духовно училиште у Петроварадинском шанцу чији је префект био Дионисије Новаковић. Реч је о уговору школске конгрегације, који је склопљен са сликаром Василијевићем 2. XII 1742. о сликању једне несачуване двостране иконе.
Изгледа да је Василијевић дошао у додир са патријархом Арсенијем IV, за којег је 30. V 1742. насликао икону Вазнесења Христовог. О томе говори и патријархов циркулар од 5. VII 1743. којим су позвани сви који имају дара за сликање да дођу на обуку „искусном иконописцу Јову и да се код њега науче најбољем сликарству". Патријархов позив је прихватило више српских ранобарокних сликара, међу којима је био и Василије Остојић. Арсеније IV у циркуларном писму такође наводи да је Василијевић у то време био у Карловцима и сликао портрете у Патријаршијском двору. Патријарх га је запослио да сликама опреми дворску салу у којој је у пролеће 1744. одржан црквено-народни сабор. Једна од њих био је портрет Арсенија III Чарнојевића на којем се Василијевћ потписао, док је друга била алегоријска представа цара Душана на коњу. мини|Јов Василијевић, Портрет патријарха Арсенија III Чарнојевића, 1744, Музеј Српске православне цркве, Београд Осим портрета, Василијевић је сликао иконе и фреске. У манастиру Бођани 1742. насликао је иконе Исуса Христа (на архијерејском трону) и Богородице са Христом (на Богородичином трону), а 1745–1746. и престоне иконе (Ваведење, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован Претеча) на иконостасу.
У Крушедолу је 1745. престоне иконе (Благовести са светим Симеоном, Савом и Максимом, Богородица са Христом, Исус Христос, Јован Претеча) сликао по поруџбини Хаџи Исаије Грабовчанина, а 1750. и 1752. је са сарадницима живописао црквену припрату и олтарски простор чији су ктитори били новосадски житељ Рацко Јовановић и темишварски епископ Георгије Поповић. За Алмашку цркву у Новом Саду око 1750. насликао икону Богородице с Христом и арханђелима (данас се налази у Галерији Матице Српске).
Види још
Списак српских сликара
Референце
Литература
П. Васић, „Сликари иконостаса манастира Бођана и Крушедола", Старинар н. с, 1961, 12; М. Јовановић, „Руско-српске уметничке везе у XVIII веку", ЗФФ, 1963, 7, 1; Д. Медаковић, Српска уметност у XVIII веку, Београд 1980; О. Микић, Л. Шелмић, Мајстори прелазног периода српског сликарства XVIII века, Нови Сад 1981; М. Тимотијевић, Српско барокно сликарство, Нови Сад 1996; М. Лесек, Барокно сликарство у Срему, Нови Сад 2001; Б. Тодић, „Јов Василијевић у Карловцима 1743–1744", ЗНМ, 2007, 18, 2.
Категорија:Српски сликари Категорија:Српски иконописци Категорија:Српски уметници Категорија:Руси у Србији Категорија:Срби руског порекла Категорија:Кијевљани Категорија:Живописци Категорија:Рођени у 17. веку Категорија:Умрли у 18. веку Категорија:Иконописци