Јелена Јуреша( рођена 1974., Нови Сад, Југославија) је српска визуелна уметница и редитељка. Живи и ради у Белгији. Њен рад обухвата видео, фотографију, филм и инсталацију. Фокусира се на теме идентитета, политике сећања, колективног и историјског насиља, као и репрезентације и заборава, а такође помера границе конвенционалног филмског језика, критички се ангажујући са хегемонистичким наративима. Недавно се њено истраживање фокусирало на праксе угњетавања – како оне функционишу и увлаче нас у системе насиља – што је резултирало мултидисциплинарним пројектима који су и политички и дубоко лични.
Живот и рад Јуреша је дипломирала на Академији уметности у Новом Саду. Године 2014. се преселила у Белгију, где је докторирала на Универзитету у Генту (Факултет за уметност и филозофију) и КАСК Конзерваторијуму. Јуреша у свом раду користи мултимедијалне форме како би испитала механизме потискивања и политичке репрезентације. Њени радови се заснивају на истраживању историјских догађаја и односа моћи, преиспитујући наративе колективне одговорности и културне меморије.
Изложбе Јурешино дело је излагано у иностранству, укључујући самосталне изложбе у Аргос Центру за аудиовизуелну уметност у Бриселу, Кунстлерхаусу у Грацу и Музеју савремене уметности у Београду. Током 2015. године, током боравка као уметник Џекмана Голдвасера у сарадњи са Хајд парк Арт центром у Чикагу, почела је да истражује пресеке јавне уметности, капитализма и патријархата, упоредо са конструкцијом мушке и женске историје у овим оквирима. Као резиденцијална уметница К21 у Бечу 2016. године, проучавала је рад антрополога и расних хигијеничара током аустријског царског периода, као и политику заборава после Другог светског рата у Аустрији.
Радови (избор)
„Не схватај то лично” (2024 - 2025) - је филмски концерт који преплиће теме историјског порицања, колективног насиља, егзила и отпора. Нуди оштру оптужницу људског и друштвеног понашања током нестабилних времена обликованих капитализмом и империјалном похлепом. „Убунду” (2019) – рад који третира теме расизма и културног наслеђа кроз гласове расељених људи и историју Белгије. „Афазија”(2019) – филмска инсталација која истражује везу између белгијског колонијализма, аустријског антисемитизма и злочина у Босни 1990-их година. „Мира, Студија за портрет”(2010–2015) – мултимедијални рад заснован на животу анонимне жене, који истражује однос личне и колективне историје. Представљен у Салону Музеја савремене уметности у Београду.
Референце