Ананије Алексејевић Вербицки (; Лебедин, 24. септембар 1895. – Херцег Нови, 4. октобар 1974.) био је српски сликар, сценограф и костимограф руског порекла који је значајно допринео обнови Народног позоришта у Београду.
Биографија Ананије Алексејевић Вербицки је завршио сликарски одсек Уметничке императорске државне школе у Петрограду (1917). У Београд је дошао 1920. године и одмах се уписао у Уметничку школу.
За декоративног сликара постављен је 1922. Сценограф Народног позоришта у Београду био је до 1946. Прва сценска искуства стекао је под руководством Леонида Браиловског (бившег сценографа Императорског позоришта у Петрограду) и позоришног сликара Јована Бијелића.
Вербицки ре радио као сликар и сценограф Београдског драмског позоришта (раније званог: Савремено позориште). Радио је и за позоришта у Шапцу, Нишу, Новом Саду, Подгорици, Цетињу, Котору и Тузли. Радио је и на филму и телевизији.
Вербицки је прешао је пут од традиционалне до модерне сценографије. Нацрте за сценографију излагао је у Паризу (1925) и Београду (1929, 1938, 1965). На изложбама УЛУС-а излагао је пејзаже и портрете.
По одласку у пензију, 31. августа 1963. преселио се у Херцег Нови где је помагао позоришним посленицима у Цетињу и Подгорици, посебно свом пријатељу, руском емигранту и редитељу Василију Шћућкину.
За потребе цркве Светог Леополда Мандића у Херцег Новом, Вербицки је насликао олтарску слику овог католичког свеца.
Самосталне сценографије
Позоришне драме и комедије:
Богојављенска ноћ од Вилијама Шекспира у режији Јурија Ракитина (1923), Царство мрака од Лава Толстоја у режији Ракитина (1928), Дивља патка од Хенрика Ибзена у режији Ракитина (1935), Госпођа министарка од Бранислава Нушића (1929. и у периоду после Другог светског рата), Кир Јања и Покондирена тиква од Јована Стерије Поповића у режији Радомира Плаовића (1930-те), Срећа А. Д. од В. В. Јанковића у режији Радомира Плаовића (1930-те), Подвала (1944) и Два цванцика (1946) од Милована Глишића, Најезда од Леонида Леонова.
Опере и балети:
Јеврејка од Жака Франсоа Фроментала Алевија Лакме; Дафне и Клои од Леа Делиба, Фра Дијаволо од Данијела Обера, Босанска љубав од Алфреда Пордеса, Прича о Хонзи од Оскара Недбала, Половецки логор; Кнез Игор од Алекандра Бородина, Пајаци од Руђера Леонкавала, Поема од Станојла Рајичића, Мадам Батерфлај од Ђакома Пучинија, Дођоше до града од Ђ. Прислија.
У операма и балетима Вербицки је радио са редитељима Теодором Павловским и Јевгенијем Марјашецом и кореографима Маргаритом Фроман и Антоном Романовским.
Види још
Списак српских сликара
Референце
Литература
Сценографије и костимографије у Србији 1945–1965, Београд 1965; О. Милановић, Београдска сценографија и костимографија 1868–1941, Београд 1983; В. Маренић, „Сликарница народног позоришта од Јована Бијелића до Јована Крижека", у: 125 година Народног позоришта у Београду, Београд 1997. Косик В. И. Русские краски на балканской палитре: Художественное творчество русских на Балканах (конец ХIХ – начало ХХI века). Мосвка., 2010.
Категорија:Рођени 1895. Категорија:Умрли 1974. Категорија:Српски сликари Категорија:Српски сценографи Категорија:Српски уметници Категорија:Срби руског порекла Категорија:Руси у Србији Категорија:Руски уметници Категорија:Руски сценографи Категорија:Руси у Украјини Категорија:Запослени у Народном позоришту у Београду Категорија:Београдско драмско позориште Категорија:Чланови Удружења ликовних уметника Србије