мини|Грб Обреновића на фасади Господар Јовановог конака у Чачку Јанко Михаиловић Молер (Негришори, 1792 - Негришори, 16. мај 1852) био је српски свештеник, сликар (зограф) и један од старешина током Другог српског устанка. Његове бројне иконе и иконостаси налазе се у црквама и манастирима широм Србије.
Биографија Јанко Михаиловић рођен је 1792. године у породици негришорског свештеника Михаила Николајевића. Потиче из уметничке породице. Његов стриц био је Петар Николајевић Молер, а сликарством су се бавила и његова браћа Јеремија Поповић и Аверкије Поповић.
Школовао се у време Првог српског устанка, у Заблаћу. Свештенички чин добио је 1816. године, на прослави годишњице Другог српског устанка у Трнави, у присуству књаза Милоша Обреновића. Сликарски занат је учио у Италији и Русији, а његове бројне иконе и иконостаси налазе се по црквама и манастирима широм Србије, укључујући и Жичу, као и Карађорђеву цркву у Тополи, коју је осликао још 1811. године.
Био је један од старешина током Другог српског устанка, а у боју на Ртарима код Чачка 10. јуна 1815. године посекао је Врања-пашу, једног од заповедника турске војске.
Шеснаест година касније, прота Михаиловић је у родном селу, пред цркве, о свом трошку основао школу „како за своју, тако и за осталу селску децу“. У ту школу ишао је и његов син Петар Протић, први српски школовани артиљеријски официр, начелник техничког одељења у Министарству војном, штабс-капетан артиљерије и први Србин управитељ Тополивнице у Крагујевцу. Други његов син, Сретен Протић-Молеровић, такође је био сликар зограф.
Споменик проти Јанку Михаиловићу Молеру мини|десно|200п|Споменик проте Јанка Михаиловића Молера мини|десно|250п|Гробље у Негришорима
Прота Јанко сахрањен је на гробљу у Негришорима. Епитаф уклесан на масивном крсташу, исписан је са обе стране предвуковским писмом у комбинацији са црквенословенским. Започиње у библијском духу:
ЧЕЛОВЈЕК ЈАКО ТРАВА ДНИЕ ЕГО ЈАКО ЦВЕТ СЕЛНИЈ ЈАКО ДУХ ПРОИДЕ В НЕМ И БУДЕТ ИСТИНА ГОСПОДЊА ПРЕБИВАЕТ ВО ВЈЕК
ПРЕД ОВИМ ЛАДНИМ КАМЕНОМ ПОЧИВАЈУ ТИХО КОСТИ БЛАЖЕНО ПОЧИВШЕГА ПРОТОЈЕРЕЈА ДРАГАЧЕВСКОГА МОЛЕРА ЈАНКА МИХАИЛОВИЋА И БИВШИ ЖИТЕЉ НЕГРИ[ШОРСКИ]
КОИ Е 36 ГОДИНА БЕЗПОРОЧНО СЛОВО БОЖИЕ У ХРАМУ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ПРОКОПИЈА СУШЧИЈАВ ТИЈАЊУ ОТПРАВЉАО И СВЕГА ЛЕТ ПОЖИВИ 60 ГОДИНА И КОИ СЕ НА ЖАЛОСТ СВОГА РОДА 16 МАЈА 1852 У ВЈЕЧНОСТ ПРЕСТАВИО ПОМЈАНИ ГОСПОДИ ВО ЦАРСТВО ТВОЕМЕ
Познати радови
Грб Обреновића на фасади конака господара Јована Обреновића у Чачку, једино знамење те врсте ове српске династије. Иконостас у цркви Светог Великомученика Прокопија, у Тијању чији се делимично очувани делови чувају у ризници Народног музеја у Чачку. Иконостас у цркви Светог Јована Крститеља у Засељу код Пожеге, који је сликао заједно са сином Сретеном 1833. године. Иконостас у Карађорђевој цркви у Тополи осликао је 1811, али је изгорео када су Турци, после слома Првог српског устанка 1913, запалили цркву. Иконостас у Цркви Св. Николе у Манастиру Јежевица. Иконостас Цркве брвнаре у Доброселици код Златибора. Иконостас Цркве брвнаре у Горобиљу, који је 1833. Михаиловић осликао заједно са сином Сретеном. Иконостас Цркве Пресвете Богородице у Прилипцу.
Галерија
Напомене
Референце
Литература
Категорија:Рођени 1792. Категорија:Умрли 1852. Категорија:Српски иконописци Категорија:Лучанци Категорија:Свештеници СПЦ Категорија:Српски сликари