Задужбине краља Милутина су грађевине које је подигао краљ Стефан Милутин.
Цркве и манастири краља Милутина који су подигнути на простору краљевине Србије по наводима Данила -{II}- у „Житијима краљева и архиепископа српских” Назив Слика Народни назив Време настанка Положај и данашње стање Црква Успења Пресвете Богородице(Седиште Призренске епископије)безоквира|90x90п Богородица Љевишка (1307—1309) Обновљена 1950—1953, спаљена у мартовском насиљу 2004. Црква Успења Пресвете Богородице(седиште Грачаничке епископије) безоквира|90x90п Грачаница (1321) Југоисточно од Приштине у истоименом селу. Данас је у потпуности очувана. Црква Богородице Тројеручице(седиште скопског епископа) Данас не постоји, пошто су је уништиле Османлије 1392. године, при заузећу града. Црква Светог Георгија на реци Серави (1283) Недалеко од Скопља, на реци Серави. Основао га је византијски цар Роман -{III}- Аргир (1028—1034), порушиле су га Османлије и на његовом месту је подигнута Султан-Муратова џамија. Црква Светог Константина у Скопљу Осим помињања у житију, овај храм се више нигде не спомиње. Црква Светог Георгија Нагоричскога безоквира|90x90п Старо Нагоричино (1313—1318) Североисточно од Куманова у истоименом селу. Постоји и данас, а основао га је византијски цар Роман -{IV}- Диоген (1068—1071) Црква Светих праведника Јоакима и Анеу дому Пресвете Богородице безоквира|90x90п Краљева црква у Студеници (13141313—1314) Мања црква у склопу манастира Студенице код Рашке. Постоји и данас. Црква Светог мученика Христова Георгијау Дабру у месту званом Ораховица безоквира|90x90п Ораховица/Мажић Налази се код села Мажића крај Прибоја на Лиму, а био је у рушевинама све до 1999. године када је археолошки истражен и обновљен. Црква Светог мученика Христова Никите безоквира|120x120п Бањани (између 1307. и 1316.,1307—1310,пре 1307.Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији” (треће издање) Београд 1985.пре 1309. ) 15 км северно од Скопља, између Бањана и Чучера(у атару села Горњана на Скопској Црној Гори) Црква Светог првомученика и апостола Христова Стефана безоквира|90x90п Бањска (1312—1314, 1313—1315) Милутинова задужбина (маузолеј) северозападно од Косовске Митровице. Данас је у процесу обнове јер су га Османлије порушиле и претвориле у џамију. подигнути на простору краљевине Србије које не наводи Данило -{II}- у „Житијима краљева и архиепископа српских” Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање Црква Свете Богородице Одигитрије безоквира|90x90п (1314—1315) Заправо је подигао Милутинов казнац Драгослав у Мушутишту код Призрена. Црква Светог Петра безоквира|120x120п (1320) Обновљена задужбина кнеза Мирослава (XII век) у Бијелом Пољу која и данас постоји. Манастир Светог Николе У Кожљу (код ушћа Пчиње у Вардар), а наводи га цар Душан 1353. године у повељи. Самостан Светог Срђа безоквира|90x90п (1293 по Јиречеку) На Бојани код Скадра, са мајком Јеленом. Црква Светог Јована у Свачу (1300„Илустрована историја Срба”, Приступљено 8. април 2013.) У утврди Свач (данашњи Шас) код Улциња. која му приписују народна предања и родослови Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање Манастир Светог Стефана Помиње се у родословима у или недалеко од ПризренаМанастир Успења Пресвете Богородице безоквира|90x90п (Тврдош) На реци Требишњици код Требиња, а повезује га са Милутином народно предање. Манастир Витовница безоквира|90x90п Налази се недалеко од Пожаревца, а помиње се у народном предању. Црква Свете тројице Према натпису на застави сремског села Моровића, подигао га је Милутин негде у (Скопској) Црној Гори. Манастир Вратна безоквира|90x90п Недалеко од Неготина, а подигао га је, по предању,свети Никодим за Стефана (МилутинаОдредница Стефан са може односити и на Милутиновог сина Стефана Дечанског, али је вероватније да је реч о Милутину, пошто је Никодим умро 1324. године, а Дечански је тада још увек био заокупљен ратом са браћом око власти.). Манастирицабезоквира|90x90п Недалеко од Кладова на Дунаву, народно предање такође приписује Никодиму. Поред ових наведених,Василије Марковић помиње још неке богомоље које се појављују у изворима из Милутиновог доба, али је за њих немогуће утврдити, како ближу локацију, тако и ко су им били ктитори. који су подигнути ван простора краљевине Србије по наводима Данила -{II}- у „Житијима краљева и архиепископа српских” Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање Манастирска црква у Хиландару безоквира|120x120п (започето 1293.или 1303) Црква је опстала до данас, уз припрату коју је дозидао кнез Лазар крајем XIV века. Црква Вазнесења Христова Налазила се на врху пирга Хрусија на Светој Гори код Хиландара, а касније је уклоњена. Црква у Продрому Подигнута је у склопу цариградског манастир светог Јована Претече (-{tes Petras}-). Црква Светог архијереја Христовог Николе безоквира|90x90п Налазила се у Солуну, али се не зна о којој тачно грађевини посвећеној Светом Николи је реч. Црква Светог мученика Христовог Георгија Налазила се у Солуну, а данас је претворена у музеј -{agios Ierios}- . Црква Пресвете Богородице у Трескавцу безоквира|90x90п (Тресковац) У питању је манастир Успења Богородице код Прилепа, који је он значајно помогао или изнова подигао на прелазу са XIII на XIV век. Цркве Светога мученика Христова Георгија у кичевском крају У питању је црква у склопу манастира Богородице, 12 км јужно од Кичева, која је спаљена средином XVI века. Поред тога, Данило Пећки наводи да је Милутин помагао манастир Свете Катарине на Синају и подигао болницу у Цариграду. подигнути ван простора краљевине Србије које не наводи Данило -{II}- у „Житијима краљева и архиепископа српских” Назив Народни назив Време настанка Положај и данашње стање Манастир Светих архангела безоквира|90x90п Подигнут је као српски манастир у Јерусалиму. Цркву Свете тројице Налазила се у Солуну. Цркву Светог Стефана Подигнута је у склопу манастира посвећеног Богородици на Синају. Поред тога, он је Цркви Светог Николе у Барију поклонио сребрни олтар/икону.
Референце