Бартоломеа Ачајоли или Ачиајоли (умрла око 1396. године) била је жена деспота Теодора I Палеолога, деспота Мореје од 1385. године. Она је била старија ћерка војводе Нерија I Ачајолија, који је држао велике поседе у франачкој Грчкој. Била је позната по својој лепоти и отац ју је удао за деспота Теодора I да запечати њихов савез. Пошто су се односи њеног оца и мужа погоршали почетком 1390-их, њен отац ју је разбаштинио у корист њене млађе сестре Франческе и њиховог ванбрачног брата Антонија. Деспина Бартоломеа је умрла без деце.

Младост мини|Бартоломејин отац, војвода Нерио I Ачајоли

Бартоломеа је била старија од две ћерке војводе Нерија I Ачајолија и војвоткиње Агнес де Сарацени која су се удале пре 1381. године. Нерио I Ачајоли је био потомак угледне банкарске породице из Фиренце. 1360-их се настанио у франачкој Грчкој где је заузео велике области, укључујући и важан град Коринт. Отац Агнес де Сарацени, Сарацено, био је венецијански грађанин који је живео у Негропонтеу.

Већина детаља из Бартоломејиног живота је непозната. Византијски историчар Лаоник Халкокондил је записао да је за њу „речено да је била најлепша од свих жена које су у то време биле познате по својој лепоти“. Сматрана је главним наследником великих очевих домена, јер није имала закониту браћу.

Деспина Војвода Нерио I Ачајоли је удао Бартоломеју за деспота Теодора I Палеолога, деспота Мореје, 1385. године. Брак је запечатио савез њеног оца и мужа против Наварске компаније (групе плаћеника који су се настанили на Пелопонезу 1370-их). Пре брака, војвода Нерио I је обећао да ће Бартоломеа наследити Коринт ако он умре. Деспот Теодор I је волео своју лепу жену и она му је увек била одана, али њихов брак је био без деце. Односи између Бартоломејиног оца и мужа постали су напети након што су Наварци заробили војводу Нерија I 1389. године. Пустили су га тек пошто је обећао да ће наговорити деспота Теодора I да уступи Аргос Млечанима, али деспот Теодор I није хтео да прихвати савет свог таста, иако су Млечани могли да држе Нериов град, Мегару, док не добију Аргос од деспота Теодора I.

Војвода Нерио I Ачајоли је направио свој тестамент у Коринту 17. септембра 1394. године. Он је заправо разбаштинио деспину Бартоломеју, јер је расподелио имање између своје млађе ћерке Франческе, свог ванбрачног сина Антонија и цркве Свете Марије (Партенон) у Атини. Војвода Нерио I је деспини Бартоломеји Ачајоли завештао само отписивање дуга од 9.700 дуката које је њен муж позајмио од њега. Тестамент је разбеснео и деспину Бартоломеју и деспота Теодора I и одлучили су да заузму Коринт након што је њен отац умро 25. септембра. Нису могли да спрече деспину Франческу да заузме Коринт, иако је деспот Теодор I започео напад на град у октобру. Инвазија Турака на Мореју приморала је деспота Теодора I да напусти војни поход почетком 1395. године. Након што су се Турци повукли из Мореје, деспина Бартоломеја је поставила заседу својој сестри између Коринтске превлаке и Мегаре, али није успела да ухвати деспину Франческу. Франческин муж, деспот Карло I Токо, мислио је да неће моћи да задржи Коринт и продао је њено право на град деспоту Теодору I 1396. године. (note 88).

Бартоломеа је умрла око 1396. године. Њен муж ју је надживео, али је патио од тешке депресије све док није умро 1407. године. Велику суму новца коју је Бартоломеа положила у венецијанској банци добио је исте године њен девер, цар Манојло II Палеолог.

Референце

Литература

. .

Категорија:Палеолози