Живојин Врачарић (Осијек, 21. децембар 1951) је бивши југословенски и српски одбојкаш, репрезентативац Југославије.
Биографија Живојин Врачарић је рођен 21. децембра 1951. године у Осијеку, а недуго по рођењу преселио се са породицом у Трпињу, одакле му породица води порекло. Са 6 година сели се у Вуковар. Основну и средњу текстилну школу завршио је у Вуковару. Као студент, 1963. године почео је да тренира одбојку у Одбојкашком клубу Вуковар. Једно време је тренирао и кошарку, али су га успех и популарност женског одбојкашког клуба на крају навели да одабере спорт.
Играчка каријера Први пут за јуниорску репрезентацију Југославије наступио је 1969. године, када је привукао пажњу тренера омладинаца Андрије Страхоње. Са репрезентацијом је 1970. године учествовао на првенству Балкана, а 1971. на Европском јуниорском првенству у Шпанији, где је освојио 5. место.Odbojkaški savez Srbije: rezultati juniora na evropskim prvenstvima , pristupljeno 25. 2. 2016. godine Запаженим наступима у ОК Вуковар, који се 1969. пласирао у Другу савезну лигу, постао је занимљив другим клубовима. Године 1970. прелази на ријечки Кварнер, где осваја 3. место, а следеће сезоне бори се за првенство Југославије. Од 1971. године постаје члан сениорске репрезентације Југославије. На Медитеранским играма у Измиру 1971. освојио је златну медаљу.Odbojkaški savez Srbije: medalje , pristupljeno 25. 2. 2016. godine Године 1973. прешао је у Јединство из Старе Пазове, а две године касније у Црвену звезду из Београда, са којом је 1975. освојио Куп Југославије у одбојци.OK Crvena zvezda: povijest kluba , pristupljeno 25. 2. 2016. godine Исте године је са репрезентацијом освојио бронзану медаљу на Европском првенству у Београду,Pečat: Impresivni odbojkaši, objavljeno 23. 9. 2010. godine, pristupljeno 25. 2. 2016. godineOdbojkaški savez Srbije: rezultati na evropskim prvenstvima , pristupljeno 25. 2. 2016. godine када је уврштен у идеалну шесторку шампионата. Следеће године је са Црвеном звездом освојио друго место у домаћем првенству. Након тога се вратио у родни град и почео да игра за ОК Борово (који се потом спојио са ОК Вуковар). Са Боровом је играо квалификације за улазак у Прву лигу, али без успеха. У то време био је једини друголигаш који је био у репрезентацији. Са репрезентацијом је 1976. године учествовао у квалификацијама за Олимпијске игре. Године 1977. на Европском првенству у Хелсинкију са репрезентацијом заузима 7. место. Из Борова прелази у ОК Жељезничар Осијек, где остаје до краја каријере, 1986. године.
За репрезентацију Југославије одиграо је укупно 210 утакмица.Izvor #136 , pristupljeno 25. 2. 2016. godine Одиграо је 14 утакмица на два европска првенства.Odbojkaški savez Srbije: Statistika seniora na Evropskim prvenstvima , pristupljeno 25. 2. 2016. godineOdbojkaški savez Srbije: broj utakmica reprezentativaca na evropskim prvenstvima , pristupljeno 25. 2. 2016. godine Одиграо је 6 утакмица за јуниорску репрезентацију на Европском првенству.Odbojkaški savez Srbije: Do sada za Srbiju (YUG, SCG) igralo 180 igrača na 17 šampionta Evrope , pristupljeno 25. 2. 2016. godine
Тренерска каријера Док је активно играо за Жељезничар, постао је секретар Одбојкашког савеза општине Осијек и на тој функцији остао до августа 1991. године, када је због рата напустио Осијек. Завршио је Вишу одбојкашку тренерску школу у Загребу. По преласку у Београд постао је помоћни тренер првог тима Црвене звезде, а касније и тренер Женског одбојкашког клуба Војводина из Новог Сада. Године 1992. враћа се у Вуковар, где учествује у формирању мушког и женског одбојкашког клуба, као и формирању Одбојкашког савеза Крајине. Преузео је дужност тренера словеначког тима ОК Шоштањ Тополшица 2006. године.OK Šoštanj Topolšica: povijest kluba , pristupljeno 25. 2. 2016. godine
Остало Године 1995, на прослави 50. годишњице Спортског друштва Црвена звезда, уврштен је у 5 најбољих одбојкаша клуба свих времена. Влада Републике Србије је 2007. године донела Решење којим се додељују спортске пензије заслужним спортистима, међу којима је и Живојин Врачарић.RTS: Hronika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, objavljeno 7. 7. 2012. godine, pristupljeno 25. 2. 2016. godineStreljanje Dragoljuba i Milice Vračarić u Borovu Naselju 16. 11. 1991. , objavljeno 5. 5. 2015. godine, pristupljeno 25. 2. 2016. godine
Породица Живојин Врачарић је ожењен и има два сина: Александра и Срђана, који се такође баве одбојком. Године 1991, током рата, доживео је породичну трагедију када су његове родитеље Милицу и Драгољуба 16. новембра хрватски војници извели из склоништа и стрељали на железничкој станици у Боровом насељу. Мајка му је преминула на лицу места, док је отац, упркос бројним ранама на глави, преживео и побегао. За овај злочин нико није одговарао.
Успеси Црвена звезда Куп СФР Југославије (1) : 1975.
Југославија Бронза на Европском првенству 1975. Југославија. Злато на Медитеранским играма у Измиру 1971.
Види још Списак српских освајача медаља на Европским првенствима
Референце
Спољашње везе Bivši odbojkaški reprezentativac svjedoči o zločinima u Vukovaru Vukovar (1991): Streljanje bračnog para Vračarić – Milica ubijena, Dragoljub teško ranjen
Категорија:Рођени 1951. Категорија:Југословенски одбојкаши Категорија:Српски одбојкаши Категорија:Одбојкаши Црвене звезде Категорија:Српски одбојкашки тренери Категорија:Срби у Хрватској Категорија:Осјечани